Сврха избора да се, у завршној фази, у издајнички пројекат формалног признања отимачине Косова, поред квислиншке власти, уведе и читав народ, или бар његова критична маса
Има ли сврхе указивати српској јавности да је 17. децембра једини морално исправан и политички разуман избор да остану код куће? Са педагошког становишта, сигурно је да не. Малобројни су припадници гадаренског крда, некада оштроумног народа који је изгубио способност да политички мисли, које би навођење чињеница и аргумената могло убедити да откажу јуриш у пропаст што их чека на дну мора (Марко 5, 1–13). Једини разлог да то ипак учинимо искључиво је моралне природе, да им се одузме изговор да им није било речено и да нису знали. Тиме ће се они правдати у покушају да избегну кривицу за грађанску неодговорност, која њих и њихово потомство неумитно чека и у овом и у оном свету (Јн. 15, 22).
У погледу карактера тих лажних „избора“ које нелегитимни, узурпаторски режим уприличује 17. децембра, недоумица нема и све је кристално јасно. Ти избори се одржавају у атмосфери застрашивања, масовног подмићивања, уцена и претњи, и биће разбојнички као што су то биле све претходне травестије те врсте организоване од стране истих дијаболичких режисера. Умни људи су у вези са тиме темељно и чињенички све образложили, не остављајући простора за дилему. Да је српски народ сачувао макар делић политичке оштроумности која га је некада одликовала, ова порука била би непотребна и сувишна.
Али природа процеса у који ће бесловесна већина похрлити 17. децембра, руковођена незнањем и вешто подметнутим илузијама, мање је битна од сврхе којој ће ти лажни и намештени избори послужити и ради чега су баш сада и заказани.
Сврха је да се, у завршној фази, у издајнички пројекат формалног признања отимачине Косова, поред квислиншке власти, уведе и читав народ, или бар његова критична маса. Знатна излазност омогућиће узурпаторском режиму, који се већ на све обавезао и ствар скоро до краја довео, да проклетство и историјску кривицу за издају подели са народом који је претходно избезумио и морално уништио.
Srbi sa Kosova ponovo glasaju u centralnoj Srbiji – Vranju, Kuršumliji, Raški i Tutinu
Трезвени преци данашњег поколења поводљивих имбецила припремљени сценарио одмах би и са лакоћом препознали. На намештеним изборима за лажну Скупштину биће обезбеђени у довољном броју мандати режимским пионима који ће механичким подизањем руку изгласати већ договорени акт о признању. То ће се догодити у наредних неколико месеци, када страни окупатори буду издали наређење и уз објашњења која ће они формулисати. Међутим, по перфидном плану режима у тој лажној Скупштини неће седети само режимски пиони. Са њима ће седети пресек политичких чинилаца у Србији. Они ће дејствовати синхронизовано, али са подељеним улогама. Намештеном расподелом гласова на места посланика биће доведени и статисти, купљени „патриоте“ и „опозиционари“, у довољном броју да представа општенародне расправе са предодређеним исходом делује убедљиво. Њима ће бити додељен задатак да демонстративно гласају против издаје. Многи од њих држаће огорчене и страствене говоре, са жустрим речима осуде упућеним луткарима који им вуку конце.
План је да се на овакав начин постигну два циља. Прво, да се неутралише приговор да је издаја и признање отимачине Косова једнострани чин извршне власти, која за то у сваком случају нема уставна овлашћења, што би разбојништво могло довести у питање у међународно правном погледу. Издаја ће зато бити приказана не као безакони чин нелегитимног режима него као воља широког спектра представника народа, све са одглумљеним противницима наравно, изражена на уставно и правно ваљан начин. Друго, примена овакве процедуре омогућиће страном окупатору, по чијим наређењима квислиншка власт поступа, да се отимање Косова формално прогласи међународно правно коначним и завршеним, без могућности ревизије и права на жалбу.
Успех овог подлог плана не зависи у потпуности ни од страног окупатора ни од његових домаћих слугу. Он зависи искључиво од трезвености обичних Срба и од тога да ли ће 17. децембра упасти у замку која им је припремљена, или ће остати код куће.
Нема, нити ће у недељу 17. децембра бити, странака или личности којима би српски родољуб и морално одговорни грађанин Србије могао дати свој глас, па чак и када би избори били технички беспрекорни. Све је испланирано, режирано и намештено. Никоме ко није у дослуху са режимом не би било допуштено да се нађе у политичкој арени. Такав не би имао ни теоретску могућност да сакупи 10.000 потписа и да се квалификује за учешће у намештеној „изборној трци“, нити би његово присуство у медијима, макар и у ограниченој мери, било толерисано.
Ако их у задње време непрекидно гледате и слушате у званичним или „алтернативним“ медијима, ако су у пркос препрекама постављеним да се то онемогући „успели“ да прикупе потписе да буду на гласачком листу, то је зато што су сарадници у издаји и под контролом невидљиве руке.
На дан лажних избора 17. децембра правилан избор биће само један: игнорисати скаредну фарсу злочиначког и издајничког режима и његових корумпираних сарадника, не учествовати у злу и остати код куће.
Ми добро знамо да се то неће догодити. То је само сан, „сан смешнога човека“. Адиос Србијо, пропаст те жудно чека, на дну мора.
Categories: Разномислије
Poziv na bojkot lici na scenu iz „Tajvanske kanaste“, glavni lik Saša Belopoljanski preti da će da se ubije, ali ga niko ne shvata ozbiljno: „Sada ćete da vidite ko se zeza! Idem ja da se ubijem sada! A, jeb… sam vam mamicu“! Scena ga prikazuje na ivici zgrade u gradnji, ali kamera se sklanja od njega i prati radnika i nastavlja da se kreće kroz zgradu – jer Saša i nije važan, a njegova nesposobnost kao čoveka sugeriše i nesposobnost da se ubije! Takva je i ova pretnja bojkotom – nevažna i nesposobna. Svima je jasno da je dovoljno da na izbore izađe Vučić, njegov sin, ćerka i pas i Zapad će ih proglasiti legalnim! A, pošto će izaći i „opozicija“ Đilas, Tadić, Jeremić i ostali članovi DS-a… pa i visedecenijski jutjuberi koji do juče nisu imali stranku…Čini se da su izbori popularniji nego ikad!
Bojkot nikada, nikada, nikada nije bio „patriotska“ opcija, jer je uvek zavisio samo i isključivo od proEU stranaka! „Patriote“ sprovode bojkot i to prema „patriotskim strankama“ (koje su preostale od kada su se komunisti iz SPS-a, cetnici iz SRS-a i SPO-a okrenuli na proEU stranu, a DSS i Kostunica oterani iz Skupstine, kada su se okrenuli protiv EU)
„Patriotska politika“ je bezanija od izbora, protesta, sedenje u rezervatu na jutjubu sa nadom da će se sve završiti kao na youtube: life of brian colosseum fight!
„На дан лажних избора 17. децембра правилан избор биће
само један: игнорисати скаредну фарсу злочиначког и
издајничког режима и његових корумпираних сарадника,
не учествовати у злу и остати код куће.“?!
„Ми добро знамо да се то неће догодити. То је само сан,
„сан смешнога човека“. Адиос Србијо, пропаст те жудно
чека, на дну мора.“?!
Не остати код куће, већ изаћи на улицу, једином “гласачком
месту“ (по Уставу и Закону о јавном изјашњавању) на којем
можеш гласати – ПРОТИВ.
То би био завршни “ПЕРФОРМАНС“, “КОНВЕНЦИЈА“
НЕГЛАСАЧА у времену одржавања избора (од… до…), МИРНИМ,
МАСОВНИМ, јавним изјашњавањем – ПРОТИВ “гадариндског
крда“ “ПОЗИЦИЈЕ“ и “ОПОЗИЦИЈЕ“.
И док “гадаринско крдо“ гласа оловком и стрмоглвљује се
“на дно мора“, дотле НЕГЛАСАЧИ мирним, масовним
окупљаљем на обали'(УЛИЦИ!) гледају тај СТРМОГЛАВ, и својим
примером (негласања) сведоче Христове речи:
“Не дајите светиње псима; нити мећите бисера својега
(глас свој!) пред свиње (“ПОЗИЦИЈЕ“ и “ОПОЗИЦИЈЕ“),
да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну
вас.“ (Мт. 7, 6)
“Иштите, и даће вам се , тражите и наћи ћете , куцајте и
отвориће вам се“. (Мт. 7, 7)
“Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази;
и који куца, отвориће (отвара) му се.“ (Мт. 7, 8)
Где?
На улици!
Институт Арчибалд Рајс шаље поруке, али за излазак на
улице је потребана конкретна радња, а не само порука!
Има људи који најављују спонтано окупљање, а таквих
је било и има их.
Kaко може неко српски (претпостављам и сопствени) народ поредити са ,,гадаренским крдом“ и ,,поводљивим имбецилима“?
Човече, пост је, сузби мало сујету и исконтролиши се.
Можда некима, а можда и многима, није битно ко је аутор, или ко су аутори овог писанија. Мени је, међутим, јако битно јер мислим да анонимне студије не вреде ама баш ни по луле дувана.
@Јован П
„Човече, пост је, сузби мало сујету и исконтролиши се.“
Да је неко водио рачуна и посту, прво не би расписо изборе у
току поста, а онда не би било ни повода за оваквим
квалификацијама.
Али, идеја за изборе у току поста потекла је од “гадаринског
прасца и имбецила“, а тај, свакако, по духу, не припада СРБ
ском народу.
Сат откуцава: тик-так, тик-так…Време за преокрет или дефинитиван распад се ближи. Слично као што ће бити у глобалистичкој Русији. Не мислим на Западно – удбашку режију позоришта зв. слободни и поштени парламентарни избори у колонији Србији. Доћи ће до хаоса и губитка контроле. А „крдо“ је то у потпуности заслужило. Они којима је девиза „усе, насе и подасе“, који живе од данас до сутра, за боље и нису. Они ће се млатити, а ми други ћемо ликовати. Губитак времена подиже цену страдања.Нема пречица, нема „лаких поена“. А „крдо“ се управо томе нада, наваљујући на изборе. Ништа лакше, само круг на хартији и боља будућност долази већ од понедељка. И зато ће патити.
Да ли су јутјубери у МИ, данас „Лажни цар Шћепан Мали“ ?
Њихово представљање по Србији, у Децембру сведочи да су превазишли јутјуберски статус – сусретима са народом ( наивним или не – који очекују глас здравог разума)?
Крах уједињења суверенистичке опозиције – донео је разочарање простом народу и окренуо их ка јутјуберима.
Године су нас научиле на неповерење – јер је политика и пре свега политичари позиција одређена карактером лицемера.
Дилема и отворено питање за 17.12.
Патетично. Можда буде и ово моје.
Тачка нѣповрата је одавно иза нас, било да је држава или Црква у питању. Пошто је онда изостао било какав озбиљан отпор, дотадашње постепено пропадање смѣњено је потпуним суновратом; „крадуцкање“, муљање и трговина – општом отимачином и грабежом. Издајства и сарадња с окупаторима отад постају бестидно огољени.
Та кључна тачка налази се у 2010. години. Тада је разбојнички оклеветан, свргнут и прогнан владика епархије Рашко-призрѣнске – најболнијег, најосѣтљивијег и већим дѣлом окупираног подручја српске Цркве и државе. У изгнанство са својим владиком одлази отприлике 3/5 највѣрнијег монаштва. Већински епископат присваја апсолутистичку власт у Цркви. Синод се прѣвраћа у разбојничку јазбину.
Са друге стране, у три града у Србији владајућа дружина злоупотрѣбивши полицију избацује нѣпоћудне, легално изабране опозиционе власти. На ово безакоње једва да се ко и осврнуо – све је била вѣст од 2-3 дана. За своје партијске другове нѣсу се заузеле ни бѣоградске врхушке оштећених странака. Изостале су и дубокоумне „анализе“ дежурних аналитичара, и апели с петицијама домаће интелектуалштине и свакојаких умѣтника… Само сам од једног свог блиског пријатеља, чиновника у локалној самоуправи, тада чуо: „После овога, можемо да се опростимо са сваким редом, законом и Уставом. Ми као држава више нѣ постојимо“.
Творац нашег суноврата, дакле, нѣје Вучићев, него Тадићев режим. Вучић је само унапрѣдио и, уз свесрдну подршку највећег шљама из „жутих“ редова, окористио се безакоњем, које на велика врата уведоше његови прѣтходници.
Оно што нѣје видѣо „цвѣт“ нашег друштва – видѣо је један провинцијски правник. Политичке елите су присвојиле државу. Епископат је обзнанио: „Црква – то сам ја!“ Политичке елите: „Држава – то сам ја!“ Сви они што се налазе изван тѣх „елита“ искључени су из друштва и сведени на… хм, рѣцимо нѣшто попут природних богатстава – руда, вода, флоре и фауне, сточног фонда…
Другачије нѣје ни могло бити. Они које смо уздигли као најбоље међу нама би да буду перјанице једног народа и државе а да их то лично ништа нѣ кошта, па да још на томе и ућаре… Чак и најчеститији међу њима заиста, искрено мисле да је тако нѣшто могуће и да је такво понашање нормално! Рѣтки изузеци се из тог друштва потискују и уклањају као егзотичне замлате, на фин начин, а ако су баш втрдоглави – поѣде их демократски мрак.
Историја нас, пак, учи да из Бѣограда никад нѣје стизало ослобођење од ропства. Бѣоград је увѣк бивао главном позорницом коначног расула, срамних бекстава, издајстава, пропасти. Ослобођење је долазило из буџака и забити, жртвом заиста понижених и уврѣђених.
Тако ће бити и овога пута. Тѣм прѣ што смо дошли дотлѣ да ништа више нѣ зависи ни од политичких елита. Као што су све друге раније учиниле нѣбитним, тако су и оне постале нѣбитне. У врѣмену прѣд нама све одлуке, дѣјства и потези политичара и власти губиће на важности: више нѣ „раде“ као нѣкад ни дѣлѣње сендвича са сићом, ни свечана обѣћања. Они једино још могу да у своју тучу увуку и дѣо народа.
Видимо да се са свѣх страна надвија разорна олуја, али како ће се, гдѣ и када обрушити више нико нѣ може знати, па ни ово што називамо елитом. Нѣкада сам о томе пѣвао – сада стрепим и да помислим на оно што нас чека…
јер ове су наше згоде
само плата за изроде…
Ја, неук, укуцам на Гоогле ‘гадаренско крдо’, кад оно, отудијер, испаде: „Да нисте мислили на ‘неандерталско крдо’ „? Има разлике.
Волио бих видјети истаживање у Српској, за кога би гласали у Србији. Пар ставки су под лупом:
¿Да ли би Вучић процентуално освојио мање или више него у Србији
¿Да ли би други био СПС или ДСС (Дачић – Јовановић)
¿Да ли би Ђиласовци прешли цензус
(Не страначки организовано неколико хиљада људи у конзулату, него општа слика јавности, без обзира имају ли право гласа)
Вучић сигурно 55%.