Отворена Међународна научна конференција „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ”

Дејан Ристић, Ана Брнабић и епископ Јован на отварању конференције (Фото: Бета/Милан Обрадовић)

Влада Србије потврдила подршку ширењу истине о геноциду

„Влада Србије имаће одсад другачији приступ теми геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној држави Хрватској у материјалном погледу, максимално рачунајте на нашу подршку и хвала вам”, истакла је отварајући јуче Међународну научну конференцију „80 година појма геноцид – Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ” премијерка Ана Брнабић. Обраћајући се организаторима, односно представницима Музеја жртава геноцида, на дводневном догађају који је почео у Палати „Србија”, председница владе још једном је захвалила Дејану Ристићу, директору те установе, епископу пакрачко-славонском Јовану, али и, како је рекла, њиховом тиму младих стручњака који су читавим срцем залегли за ову тему. Брнабићева је још једном јавно дала подршку Музеју жртава геноцида и додала да ће урадити све што је потребно да држава стане иза тешког, озбиљног и одговорног посла који чине.

Премијерка је додала да је јучерашњи дан, када је почела конференција, историјски и да је посебно поносна на то што је Влада Србије Музеју жртава геноцида предала на старање и управљање спомен-подручје у Јајинцима.

„То је изузетно важно, јер мислим да Музеј жртава геноцида једини има капацитет да управља тим спомен-подручјем на начин како је потребно управљати и да даје иницијативу да то спомен-подручје обилазе наши ђаци, млади људи, образовне институције, на крају крајева и невладине институције. Надам се да ће наредна конференција бити одржана управо у оквиру тог спомен-подручја. Жеља ми је да се то оствари за 12 до 18 месеци. Надам се да ће држава и све државне институције, посебно образовне и високошколске, које имају аутономију па не можемо да им наредимо, променити приступ и придружити у важном историјском задатку ширења истине о геноциду”, рекла је Брнабићева.

Ана Брнабић: Пуна и безрезервна подршка Владе целокупном тиму Музеја жртава геноцида

Навела је да се „заиста запрепастила” када је прочитала колико је мало у претходних неколико деценија на универзитетима у Србији и на читавом постјугословенском простору одбрањено доктората о Јасеновцу и колико је научноистраживачких пројеката реализовано на тему о њему и страдањима цивила у Другом светском рату.

„То нуди поражавајућу историјску слику и мислим да је то оно где наша наука стварно треба да се пробуди. Како год буде било потребно да држава у томе помогне, да ли кроз научне стипендије, другачију врсту подршке, хајде да разговарамо и да понудимо стипендије да додатно мотивишемо научнике, истраживаче, студенте, тимове на факултетима да се баве тим темама”, рекла је премијерка.

Позив СПЦ и Влади Србије: Разрешите епископа славонског Јована свих дужности везаних за Јасеновац и геноцид над Србима у НДХ

Додала је да је држава претходних година уложила значајно новца за почетак реконструкције некадашњег логора на београдском Старом сајмишту, да Београд и Ниш данас коначно имају улице јасеновачких жртава.

„Обновили смо и опремили сталну музејску поставку у Крушевачком спомен-подручју Слободиште, почели интензивну заштиту спомен-гробља стрељаних у Краљеву. Влада Србије, на иницијативу председника, почела је да финансира снимање филмова од националног значаја попут „Даре из Јасеновца”, а управо су завршена и „Деца Козаре”, поручила је Брнабићева.

Влада је, каже, подржала Музеј жртава геноцида да повећа број стално ангажованих стручњака који је само у претходне две године упетостручен, али не мисли да је то довољно, већ да је ово само почетак.

Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић појаснио је да они ову конференцију организују уочи 80. годишњице објављивања књиге Рафаела Лемкина „Axis Rule In Occupied Europe”, којом је на научни начин утврдио, дефинисао и доказао постојање геноцида као ултимативног злочина који једна група може да почини над другом групом. Открио је да догодине намеравају да објаве двојезични зборник о конференцији на српском и енглеском језику.

„Желели смо да ова дводневна конференција обухвати и 9. новембар, као Међународни дан борбе против антисемитизма и фашизма, како бисмо показали да су и неофашизам, неонацизам и неоусташтво присутни и даље у свету и да су то идеологије зла које нису трајно побеђене 9. маја 1945. године. Пред нама су нове битке, не на бојном, већ на научном пољу”, рекао је Ристић.

Захваливши на огромној подршци владе, он је нагласио да су заједно на истом задатку, а то су интензивирања научних истраживања и јавна меморизација жртава Другог светског рата, посебно Срба, Јевреја и Рома на територији НДХ.

Епископ Јован показао је прво издање Лемкинове књиге из 1944, у којој је формиран појам геноцида и подвукао да је веома важно да су баш у њој за тај термин наведени тадашња ситуација са Србима у НДХ, али и шта се дешавало српском народу у окупираној Србији.

„Неоспорно је да је у НДХ био геноцид, али питање природе злочина ван те усташке државе је врло дискутабилно, надам се да ћемо и са ове конференције изаћи са више знања о томе. Имамо пример да је пре две године Скупштина Црне Горе донела резолуцију којом се покољи које су начиниле СС трупе у Долима и Велици, 1943. и 1944, проглашавају геноцидом. Пред нама је расправа о таквим догађајима”, истакао је владика Јован.

Епископ славонски Јован: Свети владика Николај говорио о 700.000 српских жртава у НДХ, он је знао да буде прецизан

Уследила су излагања истраживачких радова која је отворила Ана Ћирић Павловић, говорећи о самом корену појма геноцид.

Драгана Јокић Стаменковић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 9. 11. 2023)

Categories: Вести над вестима

Tags: Ана Ћирић Павловић, Ана Брнабић, Влада Србије, Дејан Ристић, Драгана Јокић Стаменковић, Музеј жртава геноцида, епископ славонски Јован, ревизионизам