Да се спроведе анкета међу људима шта им је важније: Изградња Храма или изградња метроа? Увођење канализације или одбрана Косова? Пун фрижидер или одбрана Косова? Бојим се да сви знамо одговоре
Изглед текста и оригинални наслов у листу Danas (Извор: Снимак екрана)
Коначно је читав један век напорног рада да Косово & Метохија буду већи од живота почео да убира плодове. Чини се да се стигло до самог краја кошмара о Косову, да наши животи не могу више да буду растурени, нема ратова, побогу, нема више те снаге која ће сравњује ту земљу, хвала небесима, али изгледа, нажалост, да смо тек на почетку.
Наиме, последњи такорећи терористички напад на албанске полицајце, у селу Бањска у Лепосавићу на Косову, под велом је мистерије и тајне. Нико не може, а неки и не желе да открију праву позадину овог високоорганизованог и изузетно добро наоружаног напада, који добија димензије међународног инцидента у који су, шапуће чаршија, сви умешани.
Чак ни сам председник Србије Александар Вучић није умео да објасни шта се догодило, већ је успео да некако заврти причу да су Срби угрожени и да је то све масло косовског премијера Аљбина Куртија.
А зашто се чини да смо и даље на почетку? Па, управо због тога што је то некакво Косово – а под тиме не мислим на државу јужно од нас, па чак ни на географску целину, већ на једну метафизичку појаву у нашим сновиђењима – постало заиста веће од нашег постојања на овој планети. Дуг и исцрпљујући рад политичких и клерикалних елита, с почетка и краја XX столећа, као да се у садашњем тренутку спојио.
Почело је много и пре овога, али од уласка србијанске војске у албанска села и вароши, током Балканског рата, по којима је правила такве зулуме и починила крвопролића, која није могао ни Димитрије Туцовић речима да довољно опише, преко Милошевићевих десперадоса и канибала, који су убијали све од колевке до штапа, и успели да протерају на стотине хиљада Албанаца, па све до данас, када имамо напредњачке харамбаше и њихове картеле који утерују страх и трепет сваком ко зуцне против њих. Све је то било, наравно, под паролом српства, јединства и осталих фантазија.
Питајте било којег грађанина или грађанку Србијатрије – част изузецима, морам да напоменем – како изгледа један косовски Албанац; ма, пробудите их у пола ноћи, док још хрчу, има да вам нацртају једног искеженог грбавца са закривљеним носем, који се злокобно осмехује и само мисли како да науди Србима.
Такав талог расизма се онда данас испољава у псовкама и увредама, када желите некога да у потпуности деградирате и дехуманизујете, а да није албанског порекла, ви ћете назвати „шиптаром“. Бора Ћосић је у тексту „Србија и Арбанија: Албанци и ја“ писао о томе како се понашало и опходило према људима албанског порекла још током Југославије.
Тај континуирани и дубоко укорењени расизам је експлодирао током деведесетих, и управо Албанце и Албанке, и старе и младе, стрпао у хладњаче и масовне гробнице, само зато што су били друге националности.
Милош Ковић на Новој С: Решење је у Резолуцији 1244 и Уставу Србије
Нажалост, а то је оно најгоре у свему овоме, људи у овом казамату од земље не виде Албанце као једнаке себи. И под тиме се не мисли на политичке муфљузе и којекакве будалетине испред драгстора, већ на „обичне људе“.
Обични људи су добрано урезали у својим умовима да су Албанци и Албанке наши непријатељи. И да ту нема више шта да се прича.
А то Косово? Па, оно је наша Валхала. Наша обећана земља. Наша коначна тачка у којој нас чека то небеско царство. Али од толике пропагандне хипнотисаности, ми не видимо како гацамо по крвљу и блату, ходамо преко лешева и смејемо се над дубоким јамама.
Зато писање о Косову није писање о геополитичком питању, нити унутрашњем, нити спољашњем, већ о једном терету, толико тешком, толико болном, који попут древног зла и даље тражи жртве на мермерном олтару.
Никола Крстић (Фото: Danas/Лична архива)
И пред крај, пре неколико дана сам се јавно запитао на друштвеним мрежама шта би било да се спроведе анкета међу људима шта им је важније, типа, изградња Храма или изградња метроа, па ћу самог себе парафразирати.
Увођење канализације или одбрана Косова? Пун фрижидер или одбрана Косова? Кров над главом или одбрана Косова? Живот или Косово? Бојим се да сви знамо одговоре.
Аутор је слободни новинар
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Пошто је овде било речи о говору мржње, предлажем да се против овог слободног новинара поднесе тужба због говора мржње и то не због вређања једна релативно малобројне групе, него против целог народа. Није да нема мрзитеља и говора мржње, на свим странама, мада убедљиво највише на његовој, али овако нешто се ретко може наћи! Човек ће се просто разболети од толиког отрова у себи, чудо је што већ није, па би му нека тужба могла и помоћи! Наравно, не само због овог, него и осталих његових текстова. Малочас прочитах у једном од њих да смо канибали, тиме нас још није нико почаствовао. А требало се тога и сетити, значи о томе размишљати. Слободни новинар је вероватно огорчени противник говора мржње, кад оно – све што пише је гола, сублимирана мржња, чудо како се само сети свих тих страхота које је приписао овом (свом?) народу.
“Аутор је слободни новинар”
Autor je, i to u boljem slucaju, dokaz sta je ovaj “in-vivo” experiment na promeni nase svesti, u stanju da nacini od coveka.
O gorem slucaju, bolje da i ne govorim…
Наша највећа рак рана нису ни Куртији ни муртији, ни Лајчаци, Бајдени…
Наша мука су они којима у пасошу пише “Србин”, а у срцу мрзитељ свега оног што је Србија и што је србско.
Од таквих касније настају Степинци, Павелићи, Артуковићи, па и Тачији, Османији, можда и Куртији и муртији….
Слободни новинари, који промовишу СМРТНЕ и окупационе непријатеље, Србадије и земаља Србинових!
Хау ту сеј, Џулијан Асанж по Албионски јазик ?
Слободни “нво” новинар… који не зна граматику… историју… пореди Косово и пун фрижидер…Јадна је журналистика данашњице кад овакви пишу…
„Очи су му слика права
злодуха што снива, спава…“
Погледајте његове очи. Само звер има такав поглед.
НЕКРСТ. У Данасу као у пакленом казану све кркља од безбожника и србождера.
Никола сине,
заборавио си да поменеш патике! Јесте да си тад био још малии да појма немаш о чему се ради али зна се: патике! Дакле, за разлику од осталих времена о којима причаш а да се ниси био ни родио, кад год помињеш то некакво Косово не смеш да заборавиш да поменеш патике! Наравно да је паризер важнији али само ти помени патике!
Није важно што је contra context, “Данас” свеједно нико и не чита, као што нико не може да нађе било који твој други чланак а овде те је више људи прочитало него на “Данас-овом” сајту + штампаном издању заједно. Зато само храбро, тресни те патике у било који део текста и Грујица да те види.
Овај је гори и од козоје*а
Једно реторичко питање за „новинара“: Да ли је некада чуо за Јована Цвијића и, рецимо, његов рад Балкански рат и Србија? За Јована Цвијића, који је био Југословен, и чије се име повезује с историјским компромисом Срба и Албанаца после Великог рата. О коме (компромису) се вероватно и може разговарати, али не са позиција које заступају овакви „новинари“. Јадно ли је срп(б)ско новинарство које одгаја Данас (и не само Данас, већ и Недељник и сл.), и чију слику видимо овде.
Па, колики си ти дебил кад ово преносиш!!! На тај начин директно шириш анти-српску пропаганду и подстичеш да се верује да је Косово и Метохија “држава”! Срам те било, кретену од уредника! Тебе треба тужити пре свих.