Апел српских интелектуалаца за заштиту светиња и верника УПЦ

Оно што се сада дешава са Украјинском Православном Црквом Московске Патријаршије не може се назвати никако другачије до државни терор, стоји у апелу који је потписало 109 српских интелектуалаца

Чудотворна икона Богородице Почајевске (16. век)

Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини.

Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести.

Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске Православне Цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор.

Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије.

Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ, коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмелницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци „ПЦУ“, често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ.

Сабор кијево-печерских Светих са иконом Успења Пресвете Богородице , 17. век (Извор: Православие.ру)

Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље.

Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док  се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије.

Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ.

Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести.

Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијево-Печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет.

Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ

  1. Академик САНУ Данило Баста
  2. Академик САНУ Светислав Божић
  3. Академик САНУ Јован Делић
  4. Академик САНУ Славенко Терзић
  5. Академик АНУРС Слободан Реметић
  6. Емир Кустурица
  7. Др Марјан Алексић
  8. Проф. др Слађана Алексић
  9. Др Биљана Анђелковић
  10. Проф. др Слободан Антонић
  11. Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић
  12. Проф. др Синиша Атлагић
  13. Данило Бећковић
  14. Проф. др Бошко Бојовић
  15. Проф. др Драгиша Бојовић
  16. Проф. др Павле Ботић
  17. Др Мирчета Вемић
  18. Др Жарко Војновић
  19. Мр Здравко Вокић
  20. Милена Вујовић
  21. Проф. др Огњен Вујовић
  22. Мр Ђорђе Вукадиновић
  23. Маринко Вучинић
  24. Др Мирјана Гочанин
  25. Проф. др Борислав Гроздић
  26. Др Милан Громовић
  27. Проф. др Ирина Деретић
  28. Споменка Деретић
  29. Др Владимир Димитријевић
  30. Мр Данијел Дојчиновић
  31. Др Душан Достанић
  32. Проф. др Татјана Дуроњић
  33. Проф. др Јован Б. Душанић
  34. Проф. др Александар Б. Ђикић
  35. Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого
  36. Др Горан Ђорђевић
  37. Слободан Ерић
  38. Проф. др Наташа Вујисић Живковић
  39. Никола Н. Живковић
  40. Ивана Жигон
  41. Др Мирослав Здравковић
  42. Божидар Зечевић
  43. Др Душан Илић
  44. Др Слободан Јанковић
  45. Горан М. Јанићијевић
  46. Љубомир Јапунџић
  47. Проф. др Јован Јањић
  48. Проф. др Зоран Јеротијевић
  49. Др Бојан Јовановић
  50. Проф. др Радојица Јовићевић
  51. Др Радован Калабић
  52. Стефан Каргановић
  53. Весна Капор
  54. Мр Драгана Керкез
  55. Проф. др Зоран Кинђић
  56. Проф. др Милош Ковић
  57. Доц. др Владимир Коларић
  58. Др Горан Комар
  59. Проф. др Ксенија Кончаревић
  60. Проф. др Часлав Копривица
  61. Проф. др Душан Крцуновић
  62. Мр Владимир Кршљанин
  63. Александар Лазић
  64. Др Ружица Левушкина
  65. Проф. др Александар Липковски
  66. Др Маринко Лолић
  67. Никола Маловић
  68. Љубомир Љуба Манасијевић
  69. Проф. др Биљана Марић
  70. Проф. др Весна Марковић
  71. Бранислав Матић
  72. Проф. др Александар Милановић
  73. Протојереј-ставрофор мр Бобан Миленковић
  74. Никола Милованчев
  75. Др Снежана Милојевић
  76. Проф. др Дејан Мировић
  77. Мирослав Цера Михаиловић
  78. Проф. др Радивоје Младеновић
  79. Др Софија Мојсић
  80. Проф. др Зорица Никитовић
  81. Доц. др Маја Павловић Шајтинац
  82. Проф. др Здравко Пено
  83. Проф. др Драго Перовић
  84. Проф. др Валентина Питулић
  85. Протојереј-ставрофор Јован Пламенац
  86. Проф. др Бранкица Поповић
  87. Протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић
  88. Прокопије Постоловић
  89. Проф. др Душан Пророковић
  90. Проф. др Митра Рељић
  91. Мр Радојка Реметић
  92. Проф. др Миливој Сребро
  93. Др Милун Стијовић
  94. Проф. др Рада Стијовић
  95. Др Ивица Тодоровић
  96. Мр Мирко Тољић
  97. Проф. др Мирко Сајловић
  98. Проф. др Слободан Самарџић
  99. Др Душан Симић
  100. Проф. др Добривоје Станојевић
  101. Слободан Стојичевић
  102. Др Владан Тријић
  103. Проф. др Срђа Трифковић
  104. Др Драган Хамовић
  105. Др Марија Цупара
  106. Проф. др Ђорђе Чантрак
  107. Проф. др Арсен Чаркић
  108. Проф. др Љиљана Чолић
  109. Проф. др Миладин М. Шеварлић

Накнадну подршку Апелу можете пружити на мејл nedamosvetinjeupc@yandex.com



Categories: Моба

Tags: , , , ,

10 replies

  1. Држава Украјина, којој се ви обраћате, нестаје и неће још дуго !

    23
  2. Удружени терор окупационих власти нацистичког режима, католичког прозелитизма и фанарског (лажног православља), на челу са екуменистичким антипатријархом Вероломејем. Свако својим оружјем.

    25
  3. По речима светог Апостола „ако страда један уд, с њим страдају сви удови“ (1 Кор 12,26) нека нам буде – спасења ради . Јер
    „ако трпимо, са Њим ћемо и царевати“ (2.Тим.2,11)

    До год православни буду бринули једни о другима, страдали једни са друге, пре свега молили се једни за друге – Бог ће им бити на помоћи. Ако заборавимо једни на друге, не било, заборавиће и нас Бог. Сва су наша Косова једно Поље спасења, и Победе.

    26
    1
  4. Лепо је знати да су се српски интелектуалци пробудили да устану у одбрану светиња у Украјини, само, не сећам се да сте, част изузецима, овако устали кад су српски јеретици, по Бајденовом налогу ово исто радили на КиМ
    Православна савест која се не буди сваки пут кад неко праведан страда, није православна савест

    26
    3
  5. @Милорад
    „Држава Украјина, којој се ви обраћате, нестаје и неће још дуго !“
    Рат ће трајати много дуже него што можете и да претпоставите. Тако је конципиран од глобалиста, руских и западних. Он је средство, али и параван за тзв. Велики ресет. Уосталом, та могућност је сасвим реална и за Медведева: http://91.222.7.144/hronika/dmitrij-medvedev-rat-u-ukrajini-bi-mogao-da-traje-decenijama.-ukoliko-zapad-da-kijevu-nuklearno-oruzje-rusija-ce-morati-da-izvrsi-preventivni-udar.html

    8
    8
  6. @“револуционар“
    „Рат ће трајати много дуже него што можете и да претпоставите.“

    А ти беше баба (или бабо?) Ванга па као знаш колико ће трајати.

    10
    3
  7. Узгред, рекох да Укри до краја маја о.г. неће да остану без ресурса за вођење рата.https://stanjestvari.com/2022/12/26/lari-dzonson-odakle-mrznja-prema-putinu/
    „Хвала СтСт на текстовима који знају да насмеју и орасположе од јутра. Не да се то неће десити у наредних 6 месеци, тј. до краја маја 2023. већ се неће десити ни до краја 2023. Можда ни после, али то сада не знам.“
    Хвала и @марку еугеникосу на подршци и разумевању (ха,ха,ха).

    @револуционар

    “Баш бих волео да ми неко од дежурних аналитичара објасни… (ха,ха,ха)”

    Не (ха,ха,ха)

    Дигли смо руке од залудне работе (ха,ха,ха)

    Као што нема смисла врапцу објашњавати нукларну физику (ха,ха,ха)“
    Одговори човек на моје питање и преживе („баш бих волео да ми неко од дежурних аналитичара објасни како ће то Укри да остану без ресурса у наредних 6 месеци. Неко од ових што су набијени чињеницама, а још јачи су у њиховој обради(ха,ха,ха)“.
    Толико о врапцима „неталентованим“ за нуклеарну физику.

    3
    10
  8. Одличан текст.

    Наравно, сви би, према својим могућностима, требало и да се молимо за победу војске, народа и свештенства који се боре за правду и истину Божју против против оник који се боре против правде и истине Божје.

    21
    4
  9. Да ли је могуће да се у Београду окупи, бар једном, онолико људи колико на протесту “ Србија против насиља“, да осуди насиље власти Украјине над Украјинском канонском црквом?

    11
    1
  10. Стање ствари се по ко зна који пут показало као изузетан медијски катапулт!

    Апел, чији је е-издавач Стање ствари, је за мање од 24 сата доживео медијски успех. Поуке, Слово љубве, Светигора… У Русији су га пренели најважнији црквени медији. Службени сајтови Московске патријаршије, Одељења за спољне црквене послове, најчитани е-портал РПЦ – Православие ру (мит.Т.Шевнукова), Фома (В.Лејгоде)… ТВ Спас, патријарашка телевизија је о Апелу известила истог дана у емисији Вечер на Спас. Росијска газета је уз извештавање о Апелу интервјуисала једног истакнутог потписника – проту професора Дарка Ђога. Информативна служба УПЦ, Апел није (смела) објавила. То је по себи потврда постојања терора који се спроводи над њом. Православни живот (мит.А.Паканича, другог човека УПЦ) је пренео Апел. Процрквени медијски ресурси СПЖ и Расколам су имали одличну читаност својих прилога о Апелу… Српске медије је изгледа пробудио или побудио руски успех, те су Апел пренели касно вече и сутрадан. Кратковидост, мањак слуха, ко ће га знати?

    То што је Стање ствари тако добро избацило Апел у медијску орбиту није плод случајности. Инстикт за важну ствар, уређивачка политика која окупља ауторе и објављује текстове од специфичне тежине, улагање труда и времена у контролу и прелом материјала, пробрани читаоци – Стању ствари дају тако велику силу катапултирања вести, информације.

    Честитке. И да се сетимо и помогнемо пројекат који нам предано служи.

    12

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading