Нико неће заменити америчку империју – америчком царству неће бити краја. Не само да се не повлачи, већ и проширује контролу над Европом. Говорити о постамеричком свету значи говорити о свету чије је постојање немогуће
Ноам Чомски (Фото: Снимак екрана)
(Мундо/ВПК, 28. 11. 2022)
Како је само добро било у стара добра времена пре појаве друштвених мрежа, у великој епохи мишљења, када су јавне расправе личиле на састанке на атинској агори. Сећам се 1969. Вилијам Ф. Бакли млађи (William F. Buckley Jr.), прави отац класичног америчког конзервативизма, какав је био пре Доналда Трампа, популизма и дрскости, једном рече, с осмехом од уха до уха, лингвисти и оцу ултралевичарског покрета САД-а Ноаму Чомском: „Ако данас изгубиш живце, бићу приморан да ти разбијем фацу.” Бакли није међу нама већ 14 година, али Чомски са 93 године и даље предњачи, о чему сведочи његова најновија књига Retreat, коју је у Шпанији управо објавила издавачка кућа Капитан Свинг (Capitán Swing). Књига је збирка интервјуа са марксистичким писцем индијског порекла Виџајем Прашадом (Vijay Prashad).
Пре више од педесет година, Чомски и Бакли су дошли на дебату у оделима, али чак ни фина одећа није могла да сакрије готово физичко непријатељство ова два противника. Сада су од човека беспрекорног изгледа остали само слаб глас и огромна неуредна брада. Чомски живи у Аризони. Ако се мери праволинијски, то је од Масачусетса 3.800 километара (отприлике колико од Лисабона до Москве). Управо тамо, на Масачусетском технолошком институту, захваљујући свом раду у области лингвистике, Чомски је постао један од најцитиранијих истраживача у свету. Такође је један од најпоштованијих и најпрезренијих људи у Сједињеним Државама и свету због свог посебног погледа на спољну политику Вашингтона и разне сукобе, посебно између Палестине и Израела, због чега је добио надимак „Јеврејин који мрзи себе“. Ово је уобичајено име које се даје члановима јеврејске заједнице који критикују Израел. Када се 1969. године на програму појавио насмејани Бакли, Чомски је био представник левице, што је и сада. Тада су се, пре 54 године, расправљали око Вијетнамског рата. Чомски и даље учествује у дебати, али сада брани свој став о украјинском сукобу, због чега је назван лицемером. Оптужен је да се према Русији односи са поштовањем, што никада није показао ни Сједињеним Државама ни Израелу (напоменимо да у интервјуу, говорећи о империјама, помиње САД, Француску и Велику Британију, а ни у ком случају СССР или Русију).
Ноам Чомски: Требало би настојати на изолацији невакцинисаних
Мундо: Која земља или коалиција земаља ће заменити америчко царство?
Ноам Чомски: Ниједна. Нико неће заменити америчку империју из једног простог разлога: америчком царству неће бити краја. Веома је стабилно. Не само да се не повлачи, већ и проширује контролу над Европом уз помоћ атлантског механизма у индо-пацифичком региону. Дакле, говорити о постамеричком свету значи говорити о свету чије је постојање немогуће.
Шта подразумевате под „атлантским механизмом“?
Атлантски механизам је повезан са НАТО-ом. И иако је ова организација под контролом Сједињених Држава, она се претворила у глобални систем који утиче на индопацифички регион. Као што је већ званично речено, атлантски механизам служи за „окружење Кине“ државама попут Јужне Кореје, Јапана или Аустралије, које су добро наоружане, располажу прецизним оружјем, као и низом великих поморских операција које укључују многе земље. Пре неколико дана, САД су практично објавиле економски рат Кини, рекавши: „Искористићемо нашу доминацију у међународном ланцу снабдевања да уништимо кинеску економију за наредне две генерације. Забранићемо земљама да тамо извозе компоненте за производњу напредних чипова“.
Дакле, Кина неће заменити Сједињене Државе?
То је само званична верзија коју нам износе. Али Кина је заправо веома далеко иза Сједињених Држава у погледу војне моћи и економског развоја. Да, направила је огроман искорак у односу на Запад, али је очигледно да има веома озбиљне демографске, еколошке и политичке проблеме. Напредак Кине, упркос историјским размерама, још увек није онакав какав се чини.
Она је „фабрика“ Земље…
Да, али она не побеђује онолико колико се мисли. Узмимо, на пример, Епл, најбогатију компанију на свету. Њени ајфони се производе у Кини, али за саму Кину корист од тога је веома мала. Њена дужност је да склапа моделе под надзором Фокскона (Foxconn), (компаније са Тајвана која производи већину електронике у свету). Према садашњим нормама неолибералне глобализације, које компанијама дају посебна права на уштрб принципа слободног тржишта, Епл ће превагнути јер има интелектуалну својину над целокупним производом. Другим речима, компанија добија оно што економисти називају приходима. Кини припада врло мало од овога. Али то не значи да не постоје области у којима би Кина била водећа. За обновљиве изворе енергије, на пример, она је лидер. А САД то покушавају да спрече. Све је то део онога што значи бити империја.
Ипак, у унутрашњим пословима, Сједињене Државе знатно заостају за Европом или Кином у низу економских показатеља као што су очекивани животни век, приступ здравственој заштити или инфраструктури.
Да. САД су направиле пропуст у унутрашњим пословима. Инфраструктура је пример за то. Први пут сам посетио Европу раних педесетих, када се још опорављала од рата. Тада су САД изгледале као модернија земља. Сада је супротно. Европа делује модерно, док овде (у САД) све пропада. Кад је Конгрес са закашњењем послао новац из буџета за изградњу мостова и друге сличне ствари, документ је у народу добио надимак „Закон о ривалству са Кином“. Односно, у Сједињеним Државама идеолошка декомпозиција дошла је до те мере да, ако желимо да градимо мостове, треба да оправдавамо мере са позиције ривалства са Кином.
Алистер Крук: Завршетак суперциклуса Левијатана који лидери Запада тобож не примећују
Какве ће бити последице пропадања Сједињених Држава, о чему ви и Прашад говорите у својој књизи?
Управо сада постоји реструктурирање светског поретка великих размера, посебно због руске операције у Украјини. Европа се уједињује са Сједињеним Државама, проширујући НАТО на индопацифички регион, где је позиција Вашингтона веома тешка. У септембру је Комисија за спољне послове Сената одобрила нацрт закона о политици Тајвана. Ово је шамар Пекингу, јер се САД удаљују од политике једне Кине, које су се придржавале од успостављања дипломатских односа са земљом пре 50 година. Али постоји још једна визија повезана са Горбачовљевом идејом о „јединственом европском дому“ од региона Атлантика до Пацифика без икаквих војних блокова. Да видимо да ли ће индустријски центар Европе — Немачка, Француска и друге европске силе — кренути за Сједињеним Државама, што ће довести до њиховог раскола и пропадања, или ће покушати да постигну компромис са Русијом и Кином и изграде ову „јединствену европску кућу”. Питање остаје отворено…
Русија спроводи специјалну војну операцију у Украјини. Да ли је реално да Европа направи компромис са Москвом?
Сједињене Државе су извршиле инвазију на Ирак и уништиле га, кршећи Повељу УН-а. Па да питам: да ли је реално да Европа направи компромис са Вашингтоном? Да, иако су САД напале Либију и уништиле је, а то су урадиле заједно са Француском и Уједињеним Краљевством… Па, можда би Европа требало да нађе компромис са собом. Не заборавите да су Уједињено Краљевство и Француска предводиле снаге које су уништиле Либију, а Уједињено Краљевство је учествовало у најгорем злочину века — инвазији и окупацији Ирака.
Русија прети Европи нуклеарним оружјем.
Нема сумње да је слањем трупа у Украјину Русија починила озбиљан злочин упоредив са инвазијом САД и Велике Британије на Ирак 2003. или нацистичке Немачке и СССР-а у Пољској 1939. године. Претећи нуклеарним оружјем, Русија ради исто што и све нуклеарне силе. Сједињене Америчке Државе тврде да имају право да прво употребе нуклеарно оружје и да би требало да буду у могућности да користе атомске бомбе, јер ће тако имати гаранцију немешања других држава у случају интервенција коришћењем конвенционалног наоружања. Штавише, према нуклеарној доктрини САД из 1995. године, морамо се придржавати става „ирационалности и одмазди” у таквим стварима и водити рачуна о „појави елемената који измичу контроли”, јер се тиме гарантује принуда снагом оружја. Сада је Донбас и званично постао део Русије, а сваки напад на овај регион је теоретски напад на Русију. Такве ствари се никада нећете наћи у медијима, мада морам да кажем да сам у Мунду видео вести које, колико знам, нису објављене у другим медијима. Узмимо, на пример, транскрипт званичног документа владе Салвадора, који је одобрио убиство осморо људи (од тога шесторице језуита, петорице Шпанаца) 1989. године.
Шта је наслеђе америчке империје?
Отприлике оно је исто као и британског и француског царства: пропаст, сиромаштво, трансфер ресурса из земаља над којима су доминирали у капиталистичке центре…Не заборавите да је америчко царство настало 1780-их, када су Сједињене Државе, које су се тек формирале као држава, почеле да врше инвазију на аутохтоне народе. Овај процес је трајао један век и био праћен делимичним уништењем и потпуном маргинализацијом ових заједница. Тада је Вашингтон започео своје империјалистичке ратове у Мексику, на Хавајима, на Филипинима… Чак је и обнова Западне Европе тежак део историје америчке империје, јер, иако је обављена уз помоћ Сједињених Држава, све је било друкчије од онога што су рекли. У Италији су британске оружане снаге прво уништиле покрет отпора како би обновиле традиционалне структуре моћи, укључујући бројне сараднике нациста и фашиста. Занимљив случај је и Шпански грађански рат. Сједињене Државе су се теоретски придржавале неутралности и чак су строго забраниле слање било каквог оружја, чак и пиштоља, у земљу. Истовремено, Вашингтон је дозволио нафтној компанији Тексако (Texaco oil company), (сада део Шеврона (Chevron)) да раскине уговоре са републиканцима и прода нафту франкистима. За то сам одмах сазнао јер сам читао левичарске медије, а Стејт департмент је то увидео тек након 20 година.
Разговор водио: Пабло Пардо
С енглеског посрбила: Александра Мирковић
Categories: Посрбљено
Оставите коментар