ИН4С: (Анти)руска емиграција у Београду организује концерт „украјинског Томпсона“?

Хоће ли се у Београду одржати концерт украјинског Томпсона у организацији (анти)руске емиграције, пита ИН4С

Најава за концерт групе Љапис Трубецкој у Београду 12. фебруара 2023. (Извор)

Ових дана најављен је наступ музичке „звијезде“ Украјине у Београду. У међувремену се појавила информација да је „концерт“ премештен у Дом омладине. Такође, појавила се и информација да концерт ове „музичке звијезде“ организује руска емиграција.

Лидеру рок бенда Љапис Трубецкој Сергеју Михалоку већ је дуже вријеме забрањено да одржава своје концерте у руским градовима због јавне подршке украјинским нацистима. Својој идеји ширења нацистичке мисли одлучио је да да ,,нову боју” и настави да промовише своје идеје под музичким брендом Бруто.

Према ријечима лидера групе, ново име означава да су постали „бруталнији“. На све то, истиче и да се „отарасио“ свих чланова „Лаписа“, који је био његов претходни бенд, који нису дијелили „идеолошке“ ставове као он и који нису подржавали Украјину.

Сергеј Михалок не крије свој агресивни правац рада и дјеловања своје групе. Такође, „украјинска звијезда“ је отворено говорила о жељи да утиче на психу младих уз помоћ музике и да их инспирише да почну да вјерују у све оно у шта вјерује он.

Рад и дјеловање Групе „Љапис Трубецкој“

Група је забрањена у Белорусији 2011. године због хулиганских концерата и агитације младих против постојеће власти и против хришћанства.

Почетком 2014. године, након незаконитог преузимања власти у Украјини, Сергеј Михалок је на концертима у Кијеву активно говорио и подстицао младе људе да се такође супротставе постојећој власти, те их позивао на разне деструктивне активности, прије свега усмјерене на агресију. Истовремено, „умјетник“ је својим понашањем опонашао неку врсту народног бунта, протеста младих, противљења било каквим моралним нормама, позивајући масу на физичко насиље.

Отприлике од 2007. године, основна компонента његовог рада у групи Љапис Трубецкој била је антируска пропаганда. Михалок у свакој прилици са сцене напада Русију, Русе, све што је повезано са Русијом, ослањајући се на имиџ националисте и фудбалског навијача.

Послије Мајдана 25. марта, на либералној акцији и опозиционој поворци „Дан слободе“ у Минску, којој су присуствовали и обожаваоци нациста Степана Бандере и шеф УПА Роман Шухевич, Михалок је представио свој нови албум и отворено изјавио да се „бори против агресивне антируске политике“.

Забрана „Љаписа“ у Русији

Након наступа на Мајдану, гдје се јасно манифестовала антируска суштина „идеологије“ Сергеја Михалока, музичар је, упркос свему, отишао на турнеју по Русији са истим програмом кампање у марту 2014. Међутим, нису сви градови дозволили организацију концерта. Концерти у Пскову, Тјумену и другим градовима забрањени су из разних разлога. После низа пропагандних националистичких изјава на концертима и вријеђања публике, посланици Државне думе обратили су се Тужилаштву са захтјевом да провјере активности Љаписа.

У августу је у Санкт Петербургу забрањена Љаписова песма „Ратници свјетлости“ која садржи отворени позив на насиље са наговјештајем догађаја у Украјини. „Радуј се чекићу у руци… Ноћни закон: Сијеци да се загријеш!“ – ове ријечи пјесме сликовито карактеришу нову „идеологију“ дјела Сергеја Михалока. Званични спот за ову пјесму садржи и богохулне видео секвенце против хришћанства, непристојне сцене у духу протеста злогласних активисткиња Фемена, али и неодољиво подсјећа на радове балканског Михалока, Марка Перковића Томпсона.

Стога, остаје питање, хоће ли се концерт овог „музичара“ одржати у Београду и зашто је омладини Београда потребно да их забавља један музичар ове врсте, као и да ли се овакве „звијезде“ потурају Београду зарад неких других циљева.

Скраћивање и опрема: Стање ствари

(ИН4С, 16. 1. 2023)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

2 replies

  1. Право је питање како ово да се спречи, заправо. Ако им режим већ дозвољава да праве перформансе са својим „масовним скуповима“, ово већ не би смело да се одржи.

    12
    1
  2. Као што видимо, украјинска (западњачка) пропаганда активно ради. Као што су им и антируске акције проактивне. И толико пута су Руси принуђени да само узвраћају или се некаквим забранама бране. И политички и пропагандно. Често се питам зашто Руси тако мало улажу у пропаганду. Ако је и има, она у најбољем случају допире до истомишљеника. Ретко осваја срца и умове потенцијалних противника. Не ради на томе да придобија младе људе, него их неретко чак и одбија. О чему се ту ради? Од кукања и жалби нема ништа. Где је организација, где су пројекти и неоружана средства која су најефикаснија? Новац и вода увек проналазе пут. То су на западу одавно схватили. На истоку трућају о некаквом моралу. Резултат је оно што побеђује. А историја је немилосрдна.

    5
    2

Оставите коментар