Трибина Института за европске студије: Парламентарни избори у Италији – резултати и последице

Своје виђење изборних резултата у Италији, који могу бити прекретница на политичкој сцени читаве Европе, изнели др Миша Ђурковић, др Слободан Јанковић и уредник издавачке куће „Хисторика“ Франческо Ђубили 

Миша Ђурковић и Слободан Јанковић (Фото: ИЕС)

Институт за европске студије недавно је организовао трибину на тему парламентарних избора у Италији, одржаних 25. септембра 2022. године. Своје виђење изборних резултата и онога што нам они доносе присутној публици представили су др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије, др Слободан Јанковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, као и Франческо Ђубили, главни одговорни уредник издавачке куће Хисторика, председник фондације Татарела и утицајни италијански конзервативни мислилац, који блиско сарађује са Браћом Италије (једном од странака која ће учествовати у новој влади у именованој земљи), а пре свих са њиховом председницом и будућом премијерком Ђорђом Мелони.

Гост из Италије је своје излагање искористио да публику упути у политичке позиције које су у предизборној кампањи заузеле странке победнице; Браћа Италије, Напред Италијо Силвија Берлусконија, као и Лига Матеа Салвинија. Браћу Италије је окарактерисао као највеће добитнике ових избора, јер су током претходне три године успешно успели да своје позиције прилагоде класичним конзервативним ставовима (поготово у сфери културе и економије), на начин који им је омогућио да придобију значајан број гласова (26% за посланике у оба дома италијанског парламента). За Силвија Берлусконија је рекао да је водио класичну предизборну кампању путем традиционалних електронских и штампаних медија, која је – кад се све сабере и одузме – била релативно успешна, јер је његовој странци (уз изборни резултат од 8,1% у доњем дому и 8,3% у горњем дому италијанског парламента) омогућила да учествује као битан (либералније оријентисан) фактор у састављању нове владе десног центра. Лига Матеа Салвинија је – иако ће чинити саставни део нове владе – из избора изашла као велики губитник, јер је са 17,4% и 17,6% на претходним изборима спала на свега 8,8%, односно 8,9%. Ђубили као главни узрок пада популарности Лиге види чињеницу да је ова странка из антисистемске прерасла у полусистемску странку, док се истовремено у најразвијенијим северним крајевима Италије (у којима Лига традиционално има највеће упориште) нагло подигла популарност Браће Италије.

Када је реч о политичком правцу који ће нова влада заузети, Ђубили верује да се у погледу италијанских спољнополитичких позиција готово ништа неће драстично изменити. Пре свега, истиче посвећеност будуће премијерке Мелони јачању сарадње са НАТО-ом, која се – између осталог – огледа и у њеној изјави да ће појачати помоћ коју Италија шаље Украјини у виду оружја. Оно чему се Ђубили нада јесте да ће Мелони донети низ интерних промена, пре свега у погледу економских реформи и другачијег приступања опорезивању, с циљем умањивања јавног дуга Италије. Верује да ће од кључног значаја бити и начин на који она спроведе реформу државне управе, будући да сматра да Италију оптерећује превелики бирократски апарат, који је неопходно смањити и учинити оперативнијим и ефикаснијим.

Присутни на трибини (Фото: ИЕС)

За разлику од Франческа Ђубилија, др Слободан Јанковић посветио је своје излагање кампањи странака левице и левог центра. Сматра да је унапред лоше постављена кампања додатно ослабљена добром кампањом десних странака, пре свега кампањом Браће Италије, који су нападе левичарских странака успели да окрену себи у прилог. Примера ради, пропагандни спот који је за циљ имао да руглу извргне слоган Ђорђе Мелони „Ја сам жена, мајка и Италијанка“ (тако што је њеном обраћању бирачима, у ком изговара поменути слоган, додата техно музика), постао је прилично популаран, па га је Мелони – уместо да га протумачи као нешто негативно и увредљиво – усвојила као саставни део своје кампање. С друге стране, када се нису бавили десницом, лидери странака левице и левог центра говорили су о „новим идејама“, али тих идеја – сматра Јанковић – заправо није било, или их је било јако мало. Велики део њихове кампање био је посвећен зеленим политикама и обновљивој енергији, што у јеку енергетске кризе бирачима није уливало пуно поверења. Присутна је била и идеја додатног јачања Европске уније, кроз њену федерализацију, али је та тема просечном бирачу такође деловала апстрактно, док је код многих изазвала отворено негодовање. Странке деснице и десног центра су ту поентирале, јер су се бавиле конкретним проблемима са којим се просечни Италијан суочава на свакодневном нивоу, као и ширим претњама по италијанско друштво, међу које је Јанковић сврстао и претерано либералну имиграциону политику која се у Италији тренутно имплементира.

Дискусију је затворио др Миша Ђурковић, који је навео да је разочаран начином на који су домаћи медији у Србији извештавали о изборима у Италији. Ђурковић сматра да медији нису разумели значај изборних резултата, који – по његовом мишљењу – представљају прекретницу на политичкој сцени читаве Европе, будући да се може очекивати да ће десничарске странке и покрети и у осталим европским земљама поновити резултате сличне онима оствареним у Италији. Као доказ ове тезе навео је и недавно одржане изборе у Шведској, где је коалиција странака десног центра и крајње деснице такође однела победу. Мањак информисаности домаћих медија о политичкој ситуацији и изборним резултатима у Италији најбоље је илустрован њиховом констатацијом да су власт освојиле екстремна десница и фашисти, што је констатација коју је прво наметнуо Вашингтон пост, да би је касније пренели сви европски медији, па тако и српски.

Јовица Павловић, Алекса Филиповић: Шта говоре резултати избора у Шведској

Ђурковић је потом пружио кратку дефиницију фашизма, а затим детаљно представио програм Браће Италије и политичку биографију Ђорђе Мелони, показавши да се ту не само не може говорити о фашизму, већ да је такође нетачно користити се терминима попут „екстремне деснице“, јер Браћа Италије то по политици коју заступају нису. Напротив, реч је о странци деснице која заузима многе ставове који су по много чему ближи ономе што бисмо могли означити као десни центар. Излагање је закључио констатацијом да ће бити занимљиво пратити даљи развој политичке ситуације у Италији, поготово начин на који ће се формирати нова влада, пре свега у погледу кадровске политике за коју ће се Браћа Италије и њихови коалициони партнери определити.

Јовица Павловић,
истраживач сарадник Института за европске студије



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , , , ,

Оставите коментар