Слободан Антонић: „Усне које лажу“

Ма колико да живимо у постистини и постисторији, не може се најпре заклињати на Јеванђељу, а после потписивати признање сецесије и комадање сопствене државе, писао је Слободан Антонић 2018. године

Слободан Антонић (Извор: Јутјуб)

Први пут објављено 3. 7. 2018.

„Да Срби, попут Индијанаца, дају човеку име по карактерној особини, његово име би било: Усне-Које-Лажу“ (овде).

Он након преговарања о Косову с Тачијем (24. мај 2018):

„Ми смо све одавно изгубили, данас немамо ништа. А то ништа смо добили 1999, 2004, 2008, а онда смо то потврдили 2010. и 2011. Боримо се да (од Косова) имамо нешто, а не ништа“ (овде).

Исти човек о истој теми, недељу дана доцније:

„Да један метар (од Косова) добијемо, добитак је, јер сада немамо ништа“ (овде).

Немамо ништа? Зашто нас онда Брисел, а иза њега и Вашингтон, терају да с Приштином склопимо „правно обавезујући споразум“?

Немамо ништа, „још од 1999“? Зар је Резолуција СБ УН 1244 баш „ништа“?

То што државе у којима живи 5,3 милијарди људи нису признале приштински НАТО-нарко-патрљак – такође је „ништа“?

Зеленом бојом означене земље које су признале тзв. Косово (Фото: Википедија)

То што „Kосово“, после деценију лобирања Империје, још није ни близу чланства у УН – исто тако је „ништа“?

„Спречен пријем самопроглашеног Косова у Светску царинску организацију, у корист Србије говорили представници Русије, Kине, Индије, Бразила, Аргентине, Kипра, Словачке, Белорусије, Грузије, Чилеа, Азербејџана, Kубе и Индонезије, а у виду писаних нота подршка је стигла од Kонга, Сирије, Анголе, Kамбоџе, Kиргизије, Сијера Леонеа и Шри Ланке“ (овде).

То је било само дан пре изјаве да, када је реч о Косову, данас „немамо ништа“? Баш неко чудно а моћно „ништа“.

Шта тек да се каже за тврдњу да је „добитак“ ако од Косова спасемо „макар метар“? „Метар од Косова“, пошто је аутор те исте реченице претходно широкогрудо – Бриселским споразумом (2013) – дао 50 километара Севера Косова?

Лепа трговина, нема шта. Прво даш 50 км, а да за то не добијеш ништа. (Да подсетим, ЗСО коју је, по потписивању Брисела 1, поменути преговарач најавио за „вечерас“, ни после пет година није формирана; нити је на видику.)

А онда, пошто се пре пет година низашта дало 50 км, сада се „лавовски бори“ за макар 1 м?

Од једног метра „брзе пруге“ до једног метра Косова (Фото: Танјуг/Тања Валич)

Браво за наше преговараче!

Најзабавније је што је, ступајући на дужност Председника, тај исти човек дао следећу заклетву  (Устав, чл. 114):

„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“

Не само да су ове речи изговорене с руком на Уставу, него је још Председник тражио да му под десницу ставе и Јеванђеље, и то оно најстарије српско – Мирослављево.

Али, зашто се неко 2017. заклињао на Јеванђељу да је Косово „саставни део Србије“ ако је мислио да је Косово „одавно изгубљено“, па „данас немамо ништа“?

Или је другачије мислио онда, а другачије данас? Да ли то значи да је његова заклетва из 2017. године сада неважећа?

А ако је заклетва неважећа – да ли се и даље може бити Председник републике?

Заклетва је поднета пред судијама Уставног Суда. Пред представницима Војске и Полиције. Сви они су се, такође, заклели на Устав. Дата је пред Владом и Скупштином који су и сами исту такву заклетву положили.

А данас се Председник одриче своје заклетве. И не само то, најављујући могућност да Србија призна сецесију тзв. Косова („Нећете ући у УН, осим ако ми нечим не будемо задовољни“), он угрожава и саму државу, њено основно начело – сувереност и територијалну целовитост. Смеју ли остали актери који чине систем и чувају га да то немо посматрају?

Заклетва на Јеванђељу (Фото: Пинк.рс)

Потписивање „споразума“ којим се легализује насилно отимање дела територије означава почетак легалног распада државе о којој је реч. Наиме, конститутивно начело државе јесте сувереност и територијална целовитост. Па ако се власти и народ одрекну тога, држава престаје да буде држава и постаје пука територија. А територија се, по начелу јачега, може комадати од стране свих који то реално могу.

„Неће моћи да нам узму ни један метар Косова, ни по коју цену. Срећније решење би било замрзавање конфликта. Суверенитет и територијални интегритет Косова неће бити угрожени ни са једне стране, нема тих пара. Ни сад, нити икад.”

Тако је изјаву нашег Председника о метру добитка прокоментарисао шеф преговарачког тима „Косова”, Авни Арифи (овде).

Е, то је државотворни начин размишљања. С територијом нема шале. Кад даш један метар можда си тиме дао све. Ено примера Судета и Чехословачке (овде).

Косово, дакле, за Србију не сме да буде „изгубљено“. Оно није Атлантида па да нестане. Косово је окупирано и одузето. А свако ко подржава окупацију зна се шта је.

Лично се срамим пред својим прецима – Антонићима, домаћинима-земљоделцима из села Вукона, задња пошта Бањани, општина Уб, јер сам део генерације која данас предаје Косово. Мој отац Чедомир (1933) био је први Антонић који није био ратар, попут мог деде Момира (1893-1971), прадеде Милисава (1870-1903), чукундеде Петра (1827-1875), наврдеде Марка (1792-1842) и свих осталих наших курђела и аскурђела. За шта су сви ти српски сељаци живели и крварили? Због чега су нас учили да је „Косово грдно судилиште“ и да је „земаљско за малена царство, а Небеско увек и довека“?

Вукона (з.п. Бањани) на мапи Србије (Извор: Гугл мапе)

Да би неко све то бацио у блато, е да би напредни паразити наставили да сисају животне сокове из умирућег српског друштва, и како би наша главна преокупација и даље били „Слоба и Кија“ и „како најбрже аутом до Ситоније“?

Не, ма колико да живимо у постистини и постисторији, не може се најпре заклињати на Јеванђељу, а после потписивати признање сецесије и комадање сопствене државе.

Напредњаци намеравају да направе 54 фонтане у Београду. Да ли су свесни шта све у њима може да буде удављено?

Не само тај папир, него и сам дух издаје



Categories: Колонија Србија

Tags: , ,

13 replies

  1. „ИНФОРМЕР: СТРАВИЧНО – Антонић позива на дављење Вучића у фонтани“

    63
    3
  2. Најскорије ће се испунити једно од пророчанстава српске постисторије и постистине – купиће шиптари “ крваву њиву “ у Јајинцима када се “ чипурићки Јуда „, са уснама које лажу и руком која издају потписује, представи на бандери теразијској…( Фонтане се у књизи Пророковој ниђе не помињу… )

    52
    2
  3. Вучић ће се удавити у септичкој јами коју је сам препунио. То је неминован, природан ток ствари. И никог неће бити да му пружи руку. А и зашто би? Ми треба да размишљамо о својој судбини.

    60
    3
  4. нећемо знати када нас не буде..(овде)

    23
    3
  5. @Јован Т.
    „Стравично“ је велики број оних који би подржали такву идеју за употребу будућих, а и постојећих фонтана, ал’ тешко да ико сме и да спроведе такво истраживање, а камоли још и да га објави. Можда би се Велика протестантска потурица Есмералда Златоуста толико потресла резултатима, па би сам скочио у ону на Славији.
    Ал’ нисмо ми те среће…

    38
    3
  6. Не знам да ли сам у праву када ми се чини да понекада неке праведничке земље у свету много жешће и боље бране право Србије него што га наше власти бране у име саме Србије.

    72
    1
  7. Bravo za Antonića. Ovaj tekst nekako odiše optimizmom. S razlogom jer je Vučić sad ozbiljno zaglibio u zamku i ne zna više kako da se izvuče. Pre pet godina je to delovalo jednostavno, ali sad više nije. Promenila su se vremena.

    57
    3
  8. Највећа вештина, коју је научио у његовом животу је бљување компоста.
    Кинеске фонтане по 20 пута већој цени у градове, токсичне депоније у брда и долине…
    .. а речице и потоке у цеви.
    То је тај фамозни план, ‘за нашу децу’.

    Него, јесте приметили да после сваке избљуване ваљушке, обавезно олиже усне?
    Шта му то значи?

    49
    2
  9. @ Nenade, gde ja zivim, ako neko lize usta l Kada prica as zenskom osobom na poslu, to se zove sexual harassment.

    24
  10. Usne zrele visnje :))) Elem, laz se obicno shvata kao neistina, iako je ocigledno da onaj ko laze ili mora znati istinu, pa govori nesto drugo predstavljajuci kao istinito, ili ne zna istinu, ali se predstavlja kao da govori nesto istinito. Iako je u oba slucaja u igri istina, laz nije cin (ne)znanja, vec volje. Covek je slobodan da laze, da bude mimo-istine, a mimo-istine moze biti samo iz-medju istine i neistine, pojave i onoga sto se u pojavi pojavljuje.Okolnost, da je laz ponekad potrebna (i eticki i politicki), pokazuje da volja i znanje nisu u saglasnosti i da covek nije slobodan.Neistina je deo istine, jer je istina uslov samog pojavljivanja, a u pojavi je uvek i drugo od onoga sto se u pojavi pojavljuje, pojava sama po sebi, pa je neistina deo pojave. U tom rascepu iz-medju pojave i u pojavi pojavljujuceg se javlja laz, kao mogucnost slobodne volje. Makijaveli (svi znaju „njegovu“ sentencu da cilj opravdava sredstvo, ali posto bese genije, nije mu promaklo pitanje sta opravdava cilj i to jeste kljucno pitanje njegovog ozloglasenog „Vladara“) od lazi cini neku vrstu politickog imperativa. Vladar mora da laze, jer njegovi protivnici istinu mogu da iskoriste protiv njega i sruse ga sa vlasti, sto znaci da on govoreci istinu ugrozava i samu drzavu. Time Makijaveli pokusava da pomiri licni interes i interes drzave (opsti).Razlog za to lezi u tome sto on na jedinstven nacin u dotadasnjoj istoriji posmatra sustinu drzave (ovo ostaje mala zanatska tajna:))))

    14
  11. Usne VRELE visnje – Azra. Sto vise pisem, to slabije koristim zareze :(((((((

    12
  12. KOSOVO JE SRBIJA (1)

    Kad znamo da je Onaj to vikao
    pre 30 godina na Gazimestanu
    I znamo kako smo to platili
    i koliko smo jos duzni
    Pitamo se zasto Ovaj to vice
    danas u sred Beograda
    Sta hoce sta smera gde nas vodi
    zar su sablje i barjaci opet u modi
    Vidimo nismo slepi
    sta je moguce a sta nije
    Zasto bi glavom kroz zid ?
    Moze li mozgom da se bije ?

    (1) Sila otme zemlju i gradove

    3
    22
  13. Слободан Антонић је несумњиво важно име српске науке и културе. На његовим текстовима могли смо се учити писању, солидности и утемељености, па и храбрости и принципијелности. Али, откако је постао кандидат за члана САНУ, ***** **** **** *** *****, нема ни једног Антонићевог текста против Вучића. Ни једног јединог. Овај који је сада пред нама објављен је пре више од четири године. Укажите ми, молим вас, на Антонићев текст у којем овако критикује Вучића у последње две године. Мени није познат. Вивисецираће другосрбијанце као пијану жабу, излуђиваће их својом акрибичношћу, раставити их на ситна цревца, али против „усана које лажу“ више ни словца. Слободан Антонић је сувише озбиљан човек да не би поштовао нагодбу и обавезе које је преузео? Или је све то само глупа коинциденција?

    17
    5

Оставите коментар