Епископ Фотије: Вапај за Крајином

Кажу да неки / ово славе, / а ми погнуте главе, / ал’ у Бога се уздајући / чекамо кад ће се / 
са три беле лађе / звона чути, / да нас своме огњишту, / своме камену врате

Извор: sloven.org.rs

У опанцима,
гологлави и боси,
у незнању,
растављени
и обезглављени,
куда и како
до Стрмице,
до пута,
до излаза
од безизлаза

Они који осташе,
поново наоштрену
каму осетише,
на кућном прагу,
у башти,
старци, благолике баке,
никоме претња
ил’ страх,
ал’ бише на путу онима,
који чисту као суза
операцију водише,
и гле чуда,
на другом суду их
и не осудише

И би као што
некад беше,
под истим знаковљем,
при истим поздравима,
није ли опет други рат?
не није, ал’ личи,
сада је прогон у питању,
да се зацртано доврши
и са Србима заувек реши,
да их са лица земље
нестане

И потом би Крајина
три месеца паљена,
да све изгори
и у пепео се претвори,
и да никад више
за живот не буде,
а остаци, а гробови
ће се решити
кад на њима
ћирилице не буде,
и кад умукну и звона
из крчкога кањона

Кажу да неки
ово славе,
а ми погнуте главе,
ал’ у Бога се уздајући
чекамо кад ће се
са три беле лађе
звона чути,
да нас своме огњишту,
своме камену врате,
и Крајина с нама
поново оживи,
ако Бог да
неко рече,
дај да се наздрави!

Опрема: Стање ствари

(Епархија зворничко-тузланска/Искра, 6. 8. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: ,

Оставите коментар