Крива Паланка (Македонија): Преименовање имена српских владара-светитеља на фрескама манастирског храма Светог Јоакима Осоговског (2020)

Апел да се оскрнављене фреске у манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке врате у првобитно стање

Фотографије: Спона

Увидом недела непримереног и у савременим и уређеним друштвима незабележеног акта скрнављења и фалсификовања значења и помена историјских личности и догађаја, оштећења споменичког и уметничког добра од националног значаја – Српски културно информативни центар СПОНА из Скопља обавештава јавност и надлежне институције, пре свих Управу за заштиту културног наслеђа при Министарству културе Републике Северне Македоније на затечено стање у Манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке.

Црква Рођења Пресвете Богородице (XIV) и Св. Јоакима Осоговског (XIX век) (Фото: Спона)

Преименовање имена српских владара-светитеља на фрескама манастирског храма Светог Јоакима Осоговског – несхватљиво фалсификовање и прекрајање историјског наслеђа.

Приликом посете поменутом манастиру, неколико чланова центра СПОНА било је затечено приметним оштећењем дела фресака насталих у периоду 1932- 1933. на јужном и северном зиду главног манастирског храма, сазиданог у периоду 1847-1851. године. од чувеног градитеља цркава Андрије Дамјанова из Папрадишта.

Јужни зид (Фото: Спона)

Натпис на јужном зиду (Фото: Спона)

Фрескопис је у три наврата (1885-1887, 1932-1933 и 1943-1945) израдио чувени фрескописац Димитрија Андонов „Попрадишки“ (1859-1954), први македонски световни (лаички) сликар. Пре њега (1884) били су ангажовани фрескописци, Мирон Илиев, Аврам Дичов (син Димитрија Крстевића) и Григорие Петровић из реканског села Тресонча.

На спољном зиду (Фото: Спона)

На улазу у велики манастирски храм, на јужном (десно од улаза) и северном зиду (лево) виде се импозантне фигуре светитеља осликаних по моделу средњевековних узора из задужбина српског краља Милутина из периода XIV века (црква Св. Ђорђа код Старог Нагоричана и Св. Никита су његове најпознатије задужбине у С. Македонији). На фрескама се распознају богато украшене бисерне хаљине, царске и краљевске инсигније и лица препознатљивих владара и архиепископа. Уместо оргиналних натписа изнад ликова светитеља: Св. Цар Урош, Св. Цар Лазар, Св. Краљ Милутин, Св. Стефан Дечански на јужном зиду (израђени 1932. г. као дар монашког братства Св. Јоакима и Георгија Петрова из с. Дурачка Река), те Св. Никодим-архиепископ српски и Св. Стефан Првовенчани на северном зиду (насликаних 1933. г као дар Игњата Манева-фотографа из Криве Паланке, пекарског еснафа из Криве Паланке и трговца Александра Санде Костића из с. Калин Камен) налазе се нови натписи: „Св. Цар Владимир Кијевски“, „Св. Цар Јован Милостиви“, Св. Цар Константин Велики, Св. Нићифор Фока (јужни зид) „Св. Константин Кавасила, Архиепископ охридски“ и „Св. Цар Јустинијан Први“ (северни зид), невешто и верујемо без дозволе надлежног органа, Управе за заштиту културног наслеђа Министарства културе Републике Северне Македоније, урађени највероватније током ове 2020. године.

Фото: Спона

Ликови светитеља су остали, али је изворни уметнички рад великог сликара Димитрија Андонова оскрнављен и компромитован. На претпоставку да се чин фалсификовања историјских ликова светитеља и вандализовање фресака у Осоговском манастиру десио у скорашњем периоду, наводи блиставо бела боја нових натписа, која тоналитетом, текстуром и самом (невештом) калиграфијом видно одскаче од осталих оригиналних натписа исписаних руком зографа Д. Андонова, као и невешто избељене плаве позадине фресака приликом насилног одстрањивања старих-оригиналних натписа изнад ликова светитеља.

Насловна страна књиге Ј. Михаиловског, „Десет века Свети Јоаким Осоговски“, Куманово 2005. (Фото: Спона)

Потврду ових чињеница и можемо наћи на страницама 111-113. Књиге „Десет века Свети Јоаким Осоговски“, аутора Јордана Михајловског, коју су заједнички 2005. године издали: Настојателство при Манастирот „Св. Јоаким Осоговски“ и „Македонска ризница“ из Куманова. У опису фрескописа главне манастирске цркве прецизно су именовани светитељи чија су имена накнадно и пре кратког времена преправљена и најгрубљим фалсификатом. Парадокасално је да поменуту књигу продају у манастирској продавници, а у самом храму су преименоване фреске.

Северни зид (Фото: Спона)

Сматрамо да је овим вандалским, непримереним и крајње нецивилизацијским актом скрнављења културног споменика свесно учињено кривично дело оштећења непокретног културног добра, уз истовремено грубо кривотворење и фалсификовање суштине молитвеног помена имена светитеља, као и жеље задужбинара – дародаваца да се те фреске насликају.

Натпис на северном зиду (Фото: Спона)

То се јасно види пажљивијим анализирањем чланова Закона о заштити културног наслеђа (Закон за заштита на културно наследство, „Службен весник на РМ“ бр. 20/04; 71/04; 115/07), тачније Члан 2, Члан 5 (Став 1), Члан 4 (Став 1, Тачка 1), Члан 6 (Став 1 и Став 5), Члан 12 (Став 1), Члан 14, Члан 32 (Став 2, Тачка 2 и Тачка 4). Члан 50 („Забрана оштећења, уништавања, присвајања, прикривања, утаје и узурпације културног наслеђа“) (Став 1), Члан 87 (Став 1), Члана 90(Став 1, Тачка 2.), Део 7 („Заштита културног наслеђа од незаконитог деловања“), Члану 102 („Безбедносне мере“) (Став 1, Тачке 1 и 2), Члан 139 („Повратак у претходно стање“) (Став 1, Став 2 и Став 3), Члан 172 („Прекршајне одредбе“) (Тачка 7 и Тачка 16).

Доказ – 112. и 113. страна књиге „Десет века Свети Јоаким Осоговски“ (Фото: Спона)

Нама Србима, грађанима Северне Македоније, под горким утиском затеченог стања несхватљиво је да се неко „ауторски“ дрзнуо да циљано и систематски промени имена само српских средњевековних владара и архиепископа!!?? „Ауторима“ и наручиоцима овог недела и практично вандалског чина натписи имена осталих хришћанских светаца нису сметали, те их нису „освежавали“ и преименовали.

Фреске на јужном зиду (Фото: Спона)

Историјскo-културна и духовна вредност манастира и светитеља који су насликани пре пуних 88 година од стране последњег великог зографа Димитрија Андонова Папрадишког су тешко оскрнављени, а безумни чин је истовремено и дубоко тенденциозно обојен србофобном нотом. Овим је показана јасна и недвосмислена порука фалсификатора и негатора колективног историјског памћења српског и македонског народа, те нанета увреда свим припадницима српског народа у целини, поштоваоцима културног и историјског наслеђа, а посебно нама, припадницима дела српског народа у Републици Северној Македонији, њеним грађанима.

Овај јавни проглас има за циљ, да укаже ширем окружењу и јавност упозна са потребама и циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем културног наслеђа наше државе – Републике Северне Македоније и као такво у изворном облику пренесе будућим генерацијама.

Културно информативни центар Спона, Скопље

Опрема: Стање ствари

(Спона, 1. 12. 2020)



Categories: Моба

Tags: , , ,

1 reply

  1. Pisano u decembru 2020. g

    Zatiranje srpskog identiteta u okolnim zemljama!

    U Severnoj Makedoniji, u kojoj ogromna većina stanovništva ispoveda pravoslavlje, dešava se nešto nečuveno i nespojivo sa duhom pravoslavlja. Pod okriljem nekanonske (nepriznate!) Makedonske pravoslavne crkve i uz prećutnu saglasnost države, u otetim srpskim manastirima i crkvama na području Severne Makedonije devastiraju se freske srpskih srednjovekovnih vladara, tako što se oni na freskama preimenuju u druge vladare, najčešće vizantijske (radi se Istočno – romejskim vladarima; termin Vizantija prvi put je upotrebio nemački istoričar Heronim Volf tek 1557. godine – prim.).

    U manastiru Lesnovo, pored freske cara Stefana Dušana, umesto „Dušana“ ispisano je „Foka“, čime se htelo pokazati da je na fresci navodno vizantijski car Nićifor Foka (videti – https://www.instagram.com/p/CIaxWjcJiJe/?igshid=1gwt5zj5rr1qb).

    Inače, ovaj manastir je podigao srpski vojvoda Jovan Oliver na temeljima starije razrušene bazilike iz doba hrišćanskog pustinjaka Vasilija Lesnovskog, koji se podvizivao u obližnjoj pećini. Jovan Oliver je bio proslavljeni vojvoda cara Stefana Dušana.

    Osim toga, u manastiru svetog Joakima Osogovskog u blizini Kumanova, srpski vladari knez Lazar i car Uroš su na freskama preimenovani su cara Vladimira (sveti Jovan Vladimir, srpski svetitelj, koji je u 11. veku vladao područjem današnje Crne Gore, Albanije i zapadne Makedonije; na prevaru su ga ubili Bugari u crkvi kod Prespe, jer su Bugari još tada pretendovali na Makedoniju, kojom je kratko vladao bugarski car Samuilo; Albanci ga svojataju, zato što je vladao područjem dan. Albanije, a Albanska pravoslavna crkva (APC) ga slavi kao svog najvećeg svetitelja; njegove mošti se nalaze u Sabornoj crkvi APC u Tirani – prim.) i Jovana Milostivog, hrišćanskog svetitelja iz 7. veka, poreklom sa Kipra (videti – https://www.glas-javnosti.rs/makedonija/nastavlja-se-zatiranje-srpskih-korena-u-makedoniji-car-lazar-prekrsten-u-cara-vladimira-5147).

    Inače, srpski kralj Stefan Milutin je u ovom manastiru izgradio i finansirao freskopisanje prelepe crkve posvećene svetom Joakimu Osogovskom.

    Severnomakedonci svesno i namerno skrnave srpske manastire i freske u njima, jer su one svedoci kontinuiranog srpskog identiteta na području današnje Severne Makedonije tokom istorije, zbog čega se trude da sakriju istinu i „svedoke“ o tome.

    Na isti način su to radili Bugari na zapadu današnje Bugarske, tako što su srpske srednjovekovne crkve i manastire, nakon proširenja Bugarske na zapad krajem 19. veka, na štetu srpskog etničkog prostora, jednostavno prograsili za vlasništvo Bugarske pravoslavne crkve, a imena naših svetitelja i ktitora jednostavno preimenovali u bugarske svetitelje i vladare.

    Inače, obnovljena Pećka patrijaršija Srpske pravoslavne crkve (SPC) nakon 1557. godine, imala je preko 40 episkopija, a u njen sastav je ulazilo celo područje zapadne Bugarske sa Sofijom i 100 km istočno od Sofije; kriterijum za određivanje nadležnosti su bili manastiri i crkve koje su gradili i obnavljali srpski vladari, kao i Srbi koji su tu živeli.

    Takođe, Sofija je dobila ime po velelepnoj crkvi koju je srpski kralj Milutin u tom mestu izgradio po uzoru na Aja Sofiju u Konstantinopolju, pa je zbog lepote Milutinove crkve, mesto nazvano – Sofija, a pre toga se zvalo Sredec i Serbika.

    Bugari su ovu zapuštenu i delimično razrušenu crkvu srušili 1881. godine, ali se narod pobunio zbog jakog kulta kralja Milutina na ovom području, pa su Bugari onda na tom mestu podigli crkvu u čast ruskog svetitelja Aleksandra Nevskog, kao zahvalnost što su Rusi oslobodili Bugarsku od Turaka 1878. godine i San-Stefanskim mirom iz iste godine proširili Bugarsku na zapad, na uštrb vekovnog srpskog etničkog prostora. Tada je prestonica Bugarske preneta iz Trnova u Sofiju. U crkvi Svete Nedelje u Sofiji i dalje se nalaze netruležne mošti kralja Milutina, koje Bugari uporno odbijaju da vrate SPC, verovatno zbog toga što su svesni da je sveti kralj Milutin zaštitnik Sofije, jer svetac ne pravi razliku između Srba i Bugara, nego između ljudi i neljudi.

    Na isti način su se ponašali i Grci u današnjoj severnoj Grčkoj nakon oslobodilačkih ratova sa Turcima u 19. veku, tako što su u svim srpskim crkvama i manastirima, koji su bili ispisani staroslovenskim (crkvenoslovenskim) jezikom, preko ovih natpisa ispisali tekstove na grčkom jeziku, a srpske svetitelje i vladare jednostavno su zamenili grčkim.

    Naime, Severnomakedonci zapravo nastoje da izgrade novi „makedonski identitet“, zatirući srpski identitet na ovim prostorima i otimajući srpske crkve i manastire. Makedonija je geografski pojam i teško je samo na tome izgraditi novi identitet, pogotovo zbog otvorenih aspiracija Albanaca na zapadnu Makedoniju i Bugara na istočnu Makedoniju.

    Da postoji kontinuitet u aktivnostima zatiranja srpskog identiteta na prostorima susednih zemalja, kroz skrnavljenje fresaka na kojima su srpski vladari, govori i sledeći primer.

    U mestu Ser, na severu današnje Grčke, postoji manastir svetog Jovana Krstitelja, osnovan 1270. godine. Car Dušan je obnovio ovaj delimično razrušeni i zapušteni manastir, pa je u Seru proglašena dopuna njegovog, Dušanovog zakonika, donetog u Skoplju. Nakon toga je u manastirskoj crkvi oslikana ktitorska freska Stefana Dušana (njegovo puno ime – prim.), koju su uništili bugarski popovi, u nastojanju da zatru istinu o Dušanovom ktitorstvu manastira i prisustvu srpskog identiteta na ovom prostoru kroz istoriju. Ovu fresku su Bugari restaurirali i na kojoj je ostao samo natpis „Stefan“, ali je izbrisano „Dušan“.

    Bugarski sveštenici su 1814. god. pred francuskim putopiscem Kuzinerijem jednostavno izjavili da se radi o fresci bugarskog kralja Stefana, navodnog ktitora manastira, pa je ova informacija (neviđena krađa!), otišla u svet.

    Isti scenario viđamo i na KiM!

    Dokle vise?!

    Dokle će Srbi kao narod, Srbija kao država i SPC, kao najveći baštinitelj srpske srednjovekovne istorije i nekadašnji vlasnik ovih manastira, zatvarati oči pred očiglednim zatiranjem srpskog identiteta na širokom prostiru Balkanskog poluostrva?!

    Ovo nije poziv za raspirivanje konflikata sa susedima, ali, zar nije potrebno da se relevantne institucije države i SPC bar oglase javnim saopštenjem povodom toga i glasno kažu – da je istorija nepromenljiva, da neće tolerisati ovakve stvari i da će se boriti za očuvanje srpskog identitata i pored svih pritisaka i napada kojima je srpski narod izložen? Mnogo je bitno da ovakav stav izađe u javnost, da svet vidi kontinuirano skrivanu istoriju i falsifikatima potisnute činjenice o srpskom identitetu u drugim zemljama.

    Slobodan

    13

Оставите коментар