Матија Малешевић: Доктрина несврстаних и посредовање Београда у украјинској кризи

Предочавање повезаности између стабилности Балкана и руско-украјинског конфликта Београд аутоматски квалификује за савршеног посредника, поузданијег од Белорусије и под окриљем Покрета несврстаних

Састанак несврстаних у Београду (Фото: Спутњик/Лола Ђорђевић)

Равнотежа снага између Истока и Запада нарушена након пада Берлинског зида поново се успоставља. Међународни поредак враћа се на фабричка подешавања конструисана након Другог светског рата. Разлика је у нијансама, на западном полу сада се налазе јединствена Европа и САД, на источном Кина и Русија, а између је Украјина. За последицу имамо државу са преко 40 милиона становника чија судбина директно зависи од руско-америчких односа. Да ли кривица лежи на геостратешким грешкама украјинске елите или на механичкој инерцији која више не оставља простор спољнополитичком балансирању споредно је питање. Полазећи од претпоставке да украјинска криза није изоловани случај већ показатељ биполарне логике светског система који прети да се прелије на остале делове света кључно питање гласи: На који начин преодолети стриктну поделу света на зоне виталних интереса крупних центара моћи и очувати суверенитет  периферних држава?

Због ставова о украјинској кризи и неусаглашене политике са Западом физичка и правна лица трпе велике притиске. Максимално избалансирани закључци српског Савета за националну безбедност нису задовољили очекивања Вашингтона и Брисела. По речима председника Вучића „биће тешко сачувати неутралност“, а по писању немачких медија „српски властодржац хода по жици“.

Александар Вучић: Србија се у УН придружила осуди напада на Украјину, нисмо подржали санкције Русији

Биполарна тенденција несумњиво наговештава да Србија не може још дуго остати неутрална, да ће убрзо бити приморана да изабере страну. Отежавајућу околност представља и регионална нестабилност подгрејана етничким тензијама. Добар пример је блокада алтернативних граничних прелаза на Косову и Метохији која се успешно синхронизују са недавним догађајима у Украјини. Шта рећи о мањинској влади у Црној Гори и ратнохушкачком реториком у Федерацији осим да Београд остаје заточеник „полунезависних“ суседа чија политика у великој мери сужава  маневарски простор.

Испоставило се да је сламка спаса заправо представљала средство за успављивање. Још увек се не долази до закључка да неутрални статус у очима Запада пре свега означава de jure неутрализовану и безопасну државу, ону која безпоговорно прихвата владајући поредак. У тренутку када се међународни status quo нађе под претњом, неутрална држава мора иступити у одбрану истог. У супротном, неутралну државу је пожељно de facto неутрализовати, посебно у случајевима када сарађује са „ревизионистичким“ силама као што су то данас Кина и Русија. Вођени овом логиком, све неутралне државе старог континента Аустрија, Финска, Ирска, Швајцарска и Шведска осудиле су Русију и увеле јој санкције. Изузетак од правила је Туркменистан али његова неутралност призната је у УН, то јест представљала резултат компромиса великих сила.

Пасивна неутралност заснована је на две погрешне премисе: 1. да је неутралност одржива стратегија на дуги рок 2. да сукоб у Украјини неће потрајати и проузроковати нову биполарну поделу света. Крајњи је тренутак да се престане са куповином времена, а судбина преузме у своје руке. То конкретно значи промена из пасивног у активног субјекта међународних односа који делује превентивно, а не реактивно. Враћање на изворну спољнополитичку доктрину Београд из периода Хладног рата, улагање дипломатских напора у циљу деескалације сукоба и промоцију мирне коегзистенције по сваку цену. Предочавање међународној јавности повезаности између стабилности Балкана и руско-украјинског конфликта Београд аутоматски квалификује за савршеног посредника, много поузданијег од Белорусије која је пропустила руске трупе преко своје територије али и од НАТО чланица Турске и Мађарске.

Матија Малешевић: Западна перестројкa или Евроатлантизам зрео за демонтажу по узору на СССР

Нажалост, преговори под окриљем УН, ОЕБС и нормандијског формата нису уродили плодом. Стога, нови посредник могао би донети освежење предлажући нову преговарачку платформу под окриљем Покрета несврстаних. Као кровни документ послужила би Декларација шефова држава и влада несврстаних донета 1961 године на Београдској конференцији. Тамо се могу пронаћи одредбе које се директно тичу конфликта у Украјини: 1. враћање територијалног интегритета народу коме то права припада 2. забрану производње, поседовања и употребе нуклеарног оружја 3. спровођења независне и конструктивне политике што у случају Украјине подразумева несврстани – ванблоковски статус. Уколико зараћене стране прихвате наведену декларацију Србија не би остала усамљени посредник. Иза ње стао би целокупан Покрет несврстаних са преко 120 чланица који су пре мање од пола године у Београду изразили безрезервну подршку несврстаним принципима. Имајући у виду уздржаност држава трећег света по питању увођења санкција Русији стиче се утисак да се потајно надају ренесанси Покрета несврстаних и јединственом наступу у УН.

Неутралан статус Украјине никада неће бити потврђен међународним уговором зато што се директно коси са начелом „отворених врата“ НАТО алијансе. Ситуација у Украјини довела је Запад и Исток у пат позицију, а тас на ваги глобалне равнотеже нашао се у рукама држава трећег света. С тим у вези, јединствена алтернатива неутралности јесте несврстаност  Украјине. У том случају ванблоковско опредељење али и територијални интегритет гарантовало би 120 чланица Покрета – необорив морални ауторитет у евентуалним поновном покретању конфликта у Украјини. Решење донето под окриљем несврстаних има огромну политичку тежину и представља једини механизам против спуштања гвоздене завесе.

Подршка несврстаном решавању конфликта на истоку Европе за колективни Запад значио би дисконтинуитет са изолационистичким и протекционистичким тенденцијама. Поуздана алтернатива „сукобу цивилизација“ и новом блоковском груписању. Имајући у виду традиционално антизападно расположење држава трећег света, растући расни проблеми како у Европи тако у Сједињеним Државама и убрзану дисперзију глобалне моћи, највише користи од активирања Покрета несврстаних имао би управо Запад. Што се тиче позиције Кремља, она је јасно изражена у телеграму Владимира Путина прочитаном на јубиларном самиту несврстаних у Београду. „Када је ситуација у свету све турбулентнија и када човечанство мора да се суочи са нарастајућим бројем претњи и изазова, позитивни потенцијал Покрета несврстаних је посебно потребан“, даље се каже „важно је да се та ауторитативна и репрезентативна организација активно укључи у решавање кризних ситуација, дајући суштински допринос колективним напорима за изградњу демократичнијег и стабилнијег светског поретка, јачање поверења и узајамног разумевања међу чланицама међународне заједнице“.

Матија Малешевић: Доктрина несврстаних у контексту новог Хладног рата

Што се тиче Србије, гласно залагање за посредовање у украјинској кризи привукло би пажњу светске јавности и ефикасније одвратило притиске са Запада. Законитости „вечите садашњости“ јасније се откривају на прагу нових ратних сукоба. Услед разнородних цивилизацијских продора и геостратешке позиције полуострва, лидери Балкана у својим стремљењима да одрже мир, упућени су на сам врх леденог брега глобалне политике. Тако је било у XIX веку са Источним питањем, тако је било у XX веку током светских ратова и стварања Југославије, тако се наставља и у XXI веку. Током хладноратовског лавирањима између Истока и Запада Југославија није била ништа мање крхка и угрожена као што је то данас западно-отворени Балкан. Југословенско руководство разумело је да се регионалне противречности могу помирити само универзалним приступом и везивањем судбине Балкана са светлом будућношћу читавог човечанства, а не његовим одвојеним деловима. За последицу имамо Покрет несврстаних и начело мирољубиве коегзистенције. Изворна спољнополитичка доктрине балканских народа која стреми да поруши стари поредак заснован на доминацији и успостави нови поредак заснован на равноправности.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , ,

Оставите коментар