Монах Гаврило, мучен најстрашнијим мукама јер није хтео да се одрекне Бога. Умро је 1946. године на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани
Монах Гаврило (Извор: Слободна Херцеговина)
Пред сам Други светски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина, син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. Ковачине су освајале златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу, и тако постали познати по свом врхунском вину. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат ,,Хепок“. Но најлепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани са Гаврилом.
Гаврило је пре монашења студирао италијански језик, да би као монах са тим знањем учинио много за спас манастира током окупације у Другом светском рату. Био је глас између манастирског братства и италијанских војника који су тада били окупирали Метохију. Манастир је тако захваљујући Гаврилу сачуван од пустошења.
После рата комунисти су ушли у манастир и почели са прогоном монаха. Без мере у хули, у храму су основали политичку школу „Јосип Броз Тито“, а зидове са фрескама и олтар прекрили су црним засторима. Све монахе су похапсили, осим пар њих које су оставили да им спремају храну и служе за трпезом. Ту је остао и млади Гаврило. Када су му комунисти затражили да им донесе чувеног дечанског вина, Гаврило је смело рекао: „Вино служимо само за причест!“. То је била његова пресуда. Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи.
Осуђен је на 10 година робије и послат у казниону у Сремској Митровици. Тада је Сремска Митровица имала 4.000 становника, а у затвору је било 16.200 затвореника. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим монасима и свештеницима који нису пристајали да се одрекну Бога.
У затворском кругу сваки дан је био упрегнут са осталим „мантијашима“ да вуче ваљак и „равна“ круг.
Преживели очевидац његовог страдања и сапатник у Сремској Митровици, г. Антоније Ђурић, рекао је за Гаврила следеће: „Био је леп и узвишен као Господ Бог!“
Гаврило Ковачина умро је 1946. године на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани на грудима, а сахрањен је на затворском гробљу у Лаћарку.
Синови Србије
Опрема: Стање ствари
(Слободна Херцеговина, 3. 2. 2022)
Categories: Противу заборава
Ne zaboravite, tkzv. „srpski komunisti “ , su odmah , od maja 1945 , pokrenuli CRVENI TEROR , nad svima koji nisu hteli PETOKRAKU na čelu, a posebno se OSTRVILI
na SPC , svugde u tadašnjoj GROZOSLAVIJI .
KRVATSKI KOMUNISTI , ako ih je IKADA bilo , to uopšte nisu radili , ni prema kome u tkzv. GROZNOJ NJIHOVOJ .
Čak je VRHOVNI VIKAR za vreme NACI – NDH , sa imenom Alojzije Stepinac, sedeo na počasnoj tribini, par meseci posle „oslobođenja Zagreba“ , pored
tkzv. KRVATSKUH KOMUNISTA .
Srpski patrijarh, je tada TEK pušten iz NEMAČKOG KONC-LOGORA , u kome je proveo četiri godine.
U isto vreme , SRPSKI KOMUNISTI , ubijaju u okolini
Aranđelovca , Crnogorskog Mitropolita.
Grob mu se NEZNA.
SLOVENAČKI KOMUNISTI, ako ih je IKADA bilo, to nisu radili , svojim sveštenicima .
MUSLIMANSKI KOMUNISTI, ako ih je IKADA bilo, to nisu radili , svojim
HOĐAMA ( mehko đ ) .
ŠIPTARSKI KOMUNISTI , ako ih je IKADA bilo , to nisu radili svojim HODŽAMA ( tvrdo dž ) .
A CRNOGORSKI KOMUNISTI , su bili NAJREVNOSNIJI ,
u CRVENOM TERORU , prema SPC , a tkzv. kadrovi
Crnogorski u Srpskoj prestonici , su BILI ELITA
CRVENOG TERORA .
Za vreme GROZOSLAVIJE , od 1945 pa do smrti
GROZNOG BROZOVIČA , 1980 godine , tkzv. Srpski komunisti su gotovo OBEZGLAVILI SPC , od sveštenstva .
Pokojni Mitropolit Amfilohije je godine 1991 , krenuo sa par đakona i sveštenika u obnovu SPC u CRNOJ GORI .
Sve ostalo što nisu pobili i poklali Nemci , Ustaše , Balije , Žabari i Šiptari , u bivšoj GROZOSLAVIJI , su
DOTUKLI , „srpske komunjare“ .
To su ljudi koji su bili UBEĐENI da će kada SKINU
svoj KRST sa ČELA i STAVE , PETOKRAKU , postati
NOVI LJUDI .
Vodio ih je ONAJ , kojem na grobu NEMA PETOKRAKE.
Гаврило праведниче, моли Бога за нас вине у неправди !