Витомир Видовић: Увозом меса посао направило 30 људи, а без посла остало око 3000

Увозом меса из ЕУ, чијој цени због великих субвенција домаће не може да конкурише, направљен вишак на тржишту што је оборило цену меса у малопродаји крајем априла

Фото: CC0/Pixabay

Најновији раст цена меса у продавницама био је сасвим очекиван с обзиром на све околности, а поготово увоз меса од пре неколико месеци. Због тога су домаћи фармери, да не би производили губитке, смакли добар број свиња па су тако вештачки направљене несташице меса, а цену поред произвођача плаћају и купци.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, стручњак за сточарство, Витомир Видовић овако објашњава немало поскупљење меса до кога је дошло само три месеца после његовог појефтињења.

Свињско месо је крајем априла у трговинама са 500 динара за килограм бута пало на око 450 динара, а сада за то треба издвојити и 650 динара по килограму. Цена јунећег бута је пролетос пала са 800 на око 750 динара, а сада је, и то она акцијска у познатом трговинском ланцу, чак 880 динара.

Домаће сточаре „заклао“ увоз

На питање шта је довело до најновијег поскупљења, каже да је, колико год то звучало парадоксално, у питању исто оно што је довело и до појефтињења – увоз из Европске уније.

Месо у супермаркету (Фото: Sputnik/Лола Ђорђевић)

Пре неколико месеци Министарство пољопривреде је дозволио да се увезе месо у полуткама и прасад за тов, од чега је, како каже Видовић, посао направило 30 људи, а због тога без посла остало њих око 3000.

Наш познати стручњак, кога су у иностранству, од Холандије до Владивостока, многи ангажовали на подизању фарми свиња, каже за Спутњик да је тада упозоравао на последице увоза, али да је очигледно увознички лоби много јак.

Увозом меса из ЕУ, чијој цени због великих субвенција домаће не може да конкурише, направљен је вишак на тржишту што је оборило цену меса у малопродаји крајем априла, али и број свиња у оборима због неисплативости производње.

А сточари заклали 46000 крмача

„Људи су за месец и по дана заклали 46 000 крмача. Значи 3000 људи је остало сиротиња само се то не види јер живе на селу, па имају да једу“, резигнирано каже наш саговорник.

Ако је већ и дошло до увоза меса требало је тржиште другачије организовати, сматра он.

Увоз је „заклао“ домаће сточареали цену плаћају и купци меса у продавницама
(Фото: Sputnik/Igor Zarembo)

„Требало је да им кажу – можете да увезете месо, али у трговинама мора бити пола домаћег меса, онда се не би десио тај пад цена, односно вишак меса у периоду кад се десио. Или у преради мора бити пола домаће, пола увозно месо. Они су увезли, то се десило с пролећа, а сада журе да га продају јер том месу пролазе рокови, неће моћи да иде ни у полутрајне производе“, истиче Видовић.

Увозници су, каже, чекали овај период вештачке несташице пошто су мали фармери поклали крмаче и дигли цене на које је у исто време утицао и раст цена житарица на берзама у свету, односно хране за животиње.

Поскупљење житарица

„Цене кукуруза и соје су отишле у небо. Соја је сада 80 динара, а била је 36 динара прошле године у јесен, у сезони. Поскупела је 100 посто. Кукуруз је био 18 динара по килограму, сада је 28 динара, сојина сачма је сада 110 динара, а била је 62 динара. Наравно када су те компоненте поскупеле скочила је и цена живе ваге стоке и производња свињског меса постаје нерентабилна“, истиче Видовић.

Увознички лоби је, како каже, то искористио и добио дозволу Министарства за увоз. Ако би се окомио на некога и рекао ово је последично стање, узрок је то што су неконтролисано увезене толике количине меса, нема дилему професор Пољопривредног факултета.

„Просто, Србији тренутно фали 80.000 свиња, а било би их да сељаци нису преварени. Где су робне резерве, зашто је морало да се извезе толико пшенице и кукуруза. Зарадиће месари, они никада не губе, зарадиће увозници, зарадиће трговци и наравно зарадиће држава која узима порезе“, истиче Видовић, напомињући да мали фармери немају никакав утицај на та кретања.

Ништа боље ни идуће године

При том, фармери, како каже, и даље кољу крмаче јер се очекује да ће идућа година такође да буде лоша јер имамо сушну годину, а цене кукуруза и соје ће вероватно бити високе као и ове године.

Цене кукуруза и соје су отишле у небо и сточарску производњу додатно учиниле нерентабилном
(Фото: CC0/Pixabay)

Он подсећа да се реална цена стоке увек рачуна у односу на цену кукуруза и то према паритету 1:8, односно килограм меса кошта као осам килограма кукуруза. Према садашњим ценама то је око 200 динара по килограму, а сада је откупна цена килограма живе ваге око 165 динара и народ је поклао свиње и оставио колико само за себе.

Минимум би цена требало да буде 192 динара по килограму живе ваге, истиче Видовић.

Ми немамо производњу која задовољава домаће потребе. Треба да имамо три милиона говеда, а имамо 470.000, имамо 160.000 крмача, а треба нам 1.100.000. И имамо хране да све то ухранимо. Да имамо толико крмача могли би, како додаје, да извеземо 30 милиона прасади Вијетнаму, колико он сада купује од Русије.

Потпомажемо сточарство моћних

„Србија је некада имала 1.100.000 крмача, ми би смо по том броју данас производили до 35 милиона прасади. Били смо као Пољска, извозили смо 16 до 18 милиона свиња. Ми смо данас постали земља која увози свиње, увози месо“, критичан је Видовић и не види да би ускоро са постојећим односoм према том тржишту могли да га стабилизујемо.

Сточарска производња је свуда у развијеном свету планска производња како се не би нарушио однос понуде и тражње, како не би било вишкова и падова, подвлачи овај стручњак.

„Европа чува радна места својих сељака и свих запослених, значи она неће да има вишкове и падове, неће непланску производњу. Тамо је производња уговорена. Ви сте потписали колико млека треба да произведете, ако произведете мање кажњени сте, ако произведете више исто тако. Тако је и с месом. Они чувају своја радна места, своје фарме и ми овако практично подржавамо развој пољопривреде у Данској, Холандији, Немачкој“, каже он.

И подсећа – пољопривреда за Србију је оно што је туризам за Хрватску и зато треба потпуно да је реорганизујемо ако мислимо да буде мотор нашег развоја.

Мира Канкараш Тркља

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 6. 8. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар