Србија: Без посла 400.000 људи, незапосленост расте

Незапосленост је већа код жена, стопа оних који не раде је 13,7, док је код мушкараца 12,1 одсто

Фото: Мирослав Драгојевић

У првом кварталу ове године у Србији је било 2,72 милиона запослених, а незапослених готово 400.000, односно 12,8 одсто.

Према подацима Анкете о радној снази за први квартал 2021, у поређењу са четвртим кварталом прошле, запослених је сада за непуних 80.000 мање, а ако се погледају иста три месеца 2020. незапосленост је порасла за 2,1 одсто.

Укупна запосленост смањена је за 79.500, пре свега, како наводе у РЗС, због смањења броја запослених у неформалном сектору, и то за приближно 68.000, а највећи пад запослености је у пољопривреди, што се објашњава смањењем обима пољопривредних радова у зимским месецима.

Они који су у овом периоду највише остајали без посла су грађани старији од 55 година и средњег нивоа образовања – њих је близу 50.000 остало без посла. Гледано по регионима, у Шумадији и Западној Србији број запослених смањен је за више од 50.000, док се раст броја запослених бележи једино у Београду, за неких 5.200. За отприлике исто толико повећан је и број младих који су почели да раде а имају више од 15, а мање од 24 године. То је допринело да се стопа незапослености код младих смањи на 32,2 одсто, иако је тај проценат незапослених већи за 2,3 одсто када се посматра у односу на исти период прошле године, што је непосредно и на самом почетку пандемије.

Незапосленост је већа код жена, стопа оних који не раде је 13,7, док је код мушкараца 12,1 одсто. На нивоу региона, ова стопа била је најмања у Београду (9,6 одсто), затим у Војводини (10,9 одсто), Шумадији и Западној Србији (14,7 одсто). Највећа незапосленост је на југу и истоку земље где не ради 16,8 одсто становништва.

Подаци из ове анкете су први урађени на основу нове методологије, а у РЗС кажу да је најзначајнија методолошка промена у односу на раније то што се сада из контингента запослених искључују они који производе пољопривредну робу и услуге које су намењене личној потрошњи, односно они који робу коју производе не пласирају нигде на тржиште. С друге стране, сви они који су макар један сат у седмици провели на радном месту рачунају се као запослени. Статистика као запослене рачуна и сезонске раднике који у току седмице нису имали посао, али који рачунају да ће када почне сезона моћи да раде.

Промена методологије је највећи утицај имала на запосленост у старосној групи од 60 и више година, где је више од 70.000 запослених, према старој дефиницији, прешло у новоуведену категорију – лица ван радне снаге.

Нова методологија се примењује од јануара ове године, усклађена је са европском, а у Србији има своје присталице и противнике међу стручњацима. Једни сматрају да сат времена седмично на послу не може да прехрани породицу, самим тим и да се рачуна у запосленост, док други кажу да је оваква методологија направљена да би обухватила шири спектар, односно и оне који раде у неформалним занимањима које је тешко обухватити званичним подацима.

Професор Економског факултета Михаил Арандаренко каже да рачунање у запослене и оних који раде један сат седмично одувек постоји и да се са тим слаже.

„Увек је тако било, али то код нас је уобичајени начин да се нападну они који прате Анкету о радној снази и то што се рачуна и један сат недељно. То јесте чудно, али треба погледати колико има таквих људи. Оних који раде мање од 20 сати недељно у Србији има мање од један или два одсто, а они који раде сат недељно буквално се мере десетинама“, истиче Арандаренко за Данас.

То је, како каже, демаркациона линија која је међународно успостављена, само због тога што негде мора да се повуче.

„То су успоставили међународни статистичари, али је то код нас неважно јер већина људи ради не више од 20, него више од 30 сати недељно. Код нас је учешће људи који раде „парт тајм“ врло мало, и просек броја радних сати у Србији је код нас већи од просека ЕУ“, напомиње Арандаренко.

Измена уведена новом методологијом да се у запослене рачунају и сезонци који немају посао, али очекују да ће га имати, код нас, сматра Арандаренко, није толико раширена.

„Тај принцип има смисла у земљама које имају институт који ми немамо. Кад читате енглеске текстове они пишу о „лејд оф“, а то значи послати на принудни одмор са кога ће се запослени вратити. Ми смо то имали деведесетих, али то је готово нестало. Тако да тај концепт код нас неће много да промени, али може да изазива забуне“, каже наш саговорник.

Проблем са Анкетом је, истиче Арандаренко, то што је изложена нападима оних који не разумеју да је она осмишљена за цео свет.

„Иако Еуростат ради са много хомогенијим земљама којима је норма легалан рад, и тамо међутим, постоји флексибилизација, нулти сати рада где могу, а не морају да вас позову, постоје људи који раде на платформама“, каже Михаил Арандаренко.

Опрема: Стање ствари

(Данас, 1. 7. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , ,

Оставите коментар