Исак Давидов: Идеја издаје у контексту постмодернистичке амнезије

Два амбасадора, израелски и палестински, два противника сложила су се само у једној ствари: израелско признање Косова директна је последица Вашингтонског споразума

Александар Вучић у Белој кући (Фото: Еван Вучи/АП фото)

Мислиоци свих времена, а тако је и дан данас, када расправљају о каквој друштвеној појави често исказују склоност да своје мишљење заснивају на идејама потеклим од античких учењака. То је згодан приступ када се ради о темама које, попут ове моје, представљају веома коришћен репертоар. Међутим, оно што мени отежава да се докопам ове спасоносне формуле јесте једно хвале вредно Паскалово упутство које сам ономад усвојио. Овај је учењак, наиме, тврдио да нема ничег горег од правила да се античким мудрацима мора приступати са страхопоштовањем које ни они сами нису осећали према својим претходницима. Руководећи се том препоруком, као кључ за разумевање идеје издаје послужило ми је – на запрепашћење домаћих колонизованих интелектуалаца – пар слика из српске епске традиције и једна епизода – на ужас апологета савремене попустљиве културе – из старозаветне традиције.

Сматрам да би било прикладно да овај узак избор започнем цитатом из песме Слуга Милутин:

„А што питаш за проклетог Вука,
Проклет био и ко га родио!
Проклето му племе и кољено!

Он издаде цара на Косову
И одведе дванаест хиљада,
Госпо моја љутог оклопника.“

Добар пример пружа и овај фрагмент из Горског вијенца:

„Какво Влаше, крмска потурице!
Ђе издајник бољи од витеза
Какву сабљу кажеш и Косово?
Да л’ на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада?
Ти издао пријед и послијед,
обрљао образ пред свијетом,
похулио вјеру прађедовску,
заробио себе у туђина!“

Свестан сам да ме прелазак са подручја српске митологије на терен крутог и искључивог монотеизма води право у минско поље. Јер, данашњи културни пејзаж (у односу на религијска питања) рељефно је оцртан Асманововим формулацијама саопштеним у одличној књижици Монотеизам и језик насиља (већ наслов довољно говори). Па ипак, с обзиром на крупан утицај који је јудеохришћанско наслеђе имало у процесу формирања западне цивилизације, следећи је пример илустративан за ову тему. У раној повести израиљског народа један неморалан инцидент из живота свакодневнице узбуркао је целу заједницу. Ствар је отишла дотле да се једанаест племена, од Дана до Вирсавеје (библијско одређење за сав Израиљ), једнодушно удружило против свог дванаестог и најмањег, племена Венијаминовог, и у жестоком га боју готово истребило. А ово је сцена после битке:

„Па рекоше: има ли ко из племена
Израиљевих да није дошао у Миспу ка
Господу? И гле, не бјеше дошао на војску,
на збор, нико из Јависа Галадова.

Јер кад се народ преброји, гле, не бјеше
ондје ниједнога од оних што живе у
Јавису Галадову.

Зато посло збор онамо дванаест тисућа
храбрих људи, и заповиједи им говорећи:
идите и побијте становнике у Јавису
Галадову оштријем мачем и жене и дјецу.“

Држим да не треба посебно наглашавати да ови примери доста јасно откривају шта је (била) издаја.  Али да ли је тако и данас, после мамурлука изазваног услед превелике дозе постмодернизма? Јер, ваздух је постао толико загушљив да је распоред на вредносној лествици готово немогуће разазнати. У Србији тренутно иронична Фајербендова изрека anything goes и буквално важи. Моје је мишљење да се овај проблем најбоље може испитати на примерима Бриселског и Вашингтонског споразума. При томе сматрам да је правна или било каква стручна анализа ових аката сасвим излишна. Тестирање ће бити успешније спроведено ако се прикаже како се цела ствар испољила на каквој знаковитој слици, на пример оној која се појавила приликом гостовања на телевизији два амбасадора, израелског и палестинског. Коментаришући најновији јеврејско–палестински војни сукоб два су се противника сложила само у једној ствари: да је признање Косова од стране Израела директна последица Вашингтонског споразума. Шта још треба преко овог?

Фото: Еван Вучи/АФП

Ако упоредимо горе наведене примере приметићемо да постоји упадљива сличност између књижевних цитата и једне телевизијске слике. Према томе, не може бити сумње да у контексту садржине старог појмовног апарата потписивање ових међународних споразума  представља чин издаје. Значење остаје непромењено чак и у случају да се означени акти окарактеришу као једнострани акт државе, јер је именовање њихове (правне) природе тек маневарски покушај да се финим и замршеним правним аргументима који превазилазе способност обичног разумевања сакрије права суштина. Па ипак, не може се порећи да се у највећем делу јавног простора ови акти не доживљавају/означавају тако. За такво су стање, по мом суду, поред постмодернистичке амнезије и неких споредних чинилаца, највећма одговорни тзв. национални интелектуалци. Занимљиво би било, али за то овде нема места, пратити њихов мукотрпни труд да се у фокус интересовања изнова стављају споредна питања, док главна ствар упорно промиче. Некима од њих, на пример, сметају педери који желе породицу, а не сметају педери који желе да продају Косово. „Оцјеђују комарца“ – како каже позната метафора – а  „прождиру камилу“.

Сад увиђам да сам се непотребно расписао, а да је оно што сам изнео некако збркано и недовољно јасно. А само сам хтео да кажем ово: нема предаје Косова и Метохије!

Прочитајте још



Categories: Разномислије

Tags: , , , , , ,

2 replies

  1. Господине ДАВИДОВ нормално би било да „тзв.националним интелектуалцима“ једнако сметају обе врсте педерских појава у друштвеном животу државе СРБИЈЕ.Први педери који хоће породицу угрожавају моралне и духовне вредности друштва која су стварана вековима и тиме растачу друштво изнутра,реметећи цео систем људских вредности од ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА засноване и доказале се делотворне извлачећи људски род из САТАНСКОГА ПАГАНИЗМА и свега онога што је он носио, који би нам био повратна станица у коју би дошли прихватајући такве бракове и све последничне ђавоље новотарије ,инцеста и ко зна чега још,што би довело до БОЖИЈЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ,противу таквога народа.Други педери који хоће да издају КОСОВО И МЕТОХИЈУ су несрећа против којих „тзв.национални инелектуалци“ треба да се боре јер свима је познато колико НАЦИОНАЛНО И ДУХОВНО БЛАГО изгубили и сву борбу и крв предака попљували,а и остали делови земње СРБИЈЕ били би у опасности да буду отети.“ТЗВ.НАЦИОНАЛНИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ“ се недовољно боре противу обадве педерске пошасти и ја се ту слажем са ВАМА ГОСПОДИНЕ ДАВИДОВ.Треба борбу појачати стиме што је треба спустати и на ниже нивое,не само ВАС „тзв.националних интелектуалаца“,него и нивое обичних људи СВИХ НАЦИЈА КОЈИ ГЕНЕРАЦИЈАМА ЖИВЕ У СРБИЈИ ДА ПРИТЕКНУ У ПОМОЋ НАРОДУ СРБСКОМЕ,јер је у питању одбрана заједничке ОТАЏБИНЕ,за коју нису само СРБИ у пришлости гинули.Бранимо је заједно на обадва фронта.

    14
  2. Одличан чланак! Ништа збркано, све је јасно, „.. на пример, сметају педери..“ „Возе“ на све стране, од Неше преко Беливука, Јовичића, до хороскопа и задруге, од нло, ванземаљца, марсоваца, изгубљених светова, „корона“ пресека, „утицаја мастурбације на здравље мушкарца“ (или зашто сам престао да посећујем“ Спутњик“ и“ Руску реч“) до „наочара“ господе Рељића и Лекића које сам „изгубио“ негде у време посете Железњака Арени.. Све са циљем да се „замагли“ фокус, КиМ. “ Стање“, хвала вам на својевремено објављеним, изузетним чланцима ваших сарадника, који су писали о“ кинеским привесцима“,“ договореним ратовима“ и сатаноизабраној „нечистој крви“ Острвског племства“, и тако нам дали“ координате“ за размишљање и доношење закључака.. Па“.. ко има уши да чује.. “ Хвала!

    11

Оставите коментар