Дојче веле: Споразум Немачке и Намибије – репарације или развојна помоћ?

Градоначелница Окакараре Олга Тгиуруте се радује што је договор коначно постигнут. Од њега би требало да профитира и њен регион у којем већину чини народ Хереро

Извор: DW

Након пет година преговора, Немачка жели да призна геноцид почињен пре више од сто година над народима Хереро и Нама, да се извини и да финансира развојне пројекте. Али не подржавају сви у Намибији тај споразум.

Олга Тгиурутуе је добро расположена. Градоначелница Окакараре је заправо већ одавно требало да буде готова с послом, али она посетиоцима жели да покаже велике планове које има.

У штиклама корача кроз прашњаво двориште испред празне кланице – то је један од развојних пројеката који је до сада ретко коришћен. Ту би могле би да се набаве велике количине стоке и да се прерађује месо. Само када би било новца.

Градоначелница Олга Тгиуруте у локалној кланици (Извор: DW)

„Желим да се Окакарара даље развија“, каже Тгиурутуе. „Ако добијемо помоћ од исплата немачких репарација, то је шанса за наш град.“

Споразум након пет година преговора

Након више од пет година преговора, Немачка и Намибија постигле су договор у вези са злочинима Немаца из колонијалног времена. Пре више од сто година, немачки војници су у бившој колонији „Немачка југозападна Африка“ убили десетине хиљада припадника народа Хереро и Нама. Немачки генерал Лотар фон Трота, 1904. године издао је наредбу за уништење тих народа, укључујући и жене и децу.

Немачка сада жели да призна геноцид над народима Хереро и Нама, да се извини и да у наредних тридесет година са 1,1 милијардом евра финансира развојне пројекте. „Тиме би то болно поглавље прошлости било затворено и то би представљало почетак нове ере у односима између две земље и два народа“, стоји у заједничкој декларацији коју би сада требало да потпишу министри спољних послова Немачке и Намибије. Након тога би немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер пред намибијским парламентом требало да затражи опроштај.“

„Потребни су нам послови за младе људе“

Градоначелница се радује што је договор коначно постигнут. Од њега би требало да профитира и њен регион у којем већину чини народ Хереро. Тренутно у том граду цвета само једна пословна грана – барови и продаја алкохола. Три од четири становника немају посао. Део становништва и даље живи у лименим колибама, без пристојних тоалета.

„Репарације, а не развојна помоћ“ – протест против споразума организован је и у Берлину (Извор: DW)

„Немци би једноставно требало да покажу да им је стало до нас, иако је много времена прошло“, каже једна ученица школе у том граду. „То не мора нужно бити новац, већ пројекти који могу да побољшају наш живот. Потребни су нам послови за младе људе.“

Млади наставник се слаже: „Нека села овде немају ни струју.“

Протести и подељена мишљења

Али има и отпора договору између Немачке и Намибије, пре свега од стране неких традиционалних старешина. Неки су учествовали у преговорима, а неки други нису па су се осетили искљученима и сад траже директне преговоре с немачком владом.

„Само у овој соби седи троје људи са три различита мишљења“, каже Асаф Утјевера Канђео док седи у канцеларији традиционалних власти (Kambazembi Traditional Authority). Он сматра да је износ који би Немачка требало да исплати сувише мали.

„Преговарачи нам нажалост нису објаснили како је немачка влада дошла до те суме“, каже Канђео. „Зато сматрам да влада не би требало да потпише споразум док се не постигне договор са погођеним заједницама.“

Векуи Рукоро и припадници народа Хереро-Нгазепо испред дрвета о које су немачки војници вешали заробљенике (Извор: DW)

На два сата вожње аутомобилом, у селу Отјинене окупило се на десетине припадника народа Хереро Нгаузепо. Стоје поред дрвета на којем су немачке снаге обесиле на стотине ратних заробљеника, припадника народа Хереро.

„Туга и бол су овде“, каже Векуи Рукоро. Он за себе каже да је вођа свих Херера и тврди да представља 95 одсто те етничке групе. Влада то негира, тврдећи да Рукоро представља само мањину.

Рукоро је адвокат и бивши државни тужилац Намибије. Пошто је немачка влада одбила да разговора директно с њим, Рукоро се обратио бројним судовима у САД, уложивши милионе у тужбе. За сада без успеха.

„То је споразум између две владе, споразум о развојној помоћи“, каже Рукоро. „Он нема везе с нашим захтевима за репарацијом. Они мисле да смо глупи.“

Рукоро зато захтева нови почетак преговора.

Намибијска влада: преговори су завршени

Нових преговора неће бити, каже за Дојче веле шеф преговорачког тима намибијске владе Зед Нгавируе. „Има људи којима је важније њихово име, его, њихова прича. Не би требало толико да се обазиремо на то шта кажу двојица-тројица старешина и њихове присталице.“

Зед Нгавируе: Разумем критике, али након пет година преговора, друга страна нам је дала до знања да је финансијски и политички само то могуће (Извор: DW)

Нгавируе каже да може да разуме критике због обећане суме, јер и он сматра да је требало да се добије више новца. „Али, након пет година преговора, друга страна нам је дала до знања да је финансијски и политички само то могуће.“

У Окакарари градоначелница код локалног месара купује кесу сушеног меса са чилијем. Највеће шансе за тај регион она види у пољопривреди и сточарству. Народ Хереро традиционално узгаја стоку и ту се населио након што их је немачка војска протерала.

Годинама се расправљало о споразуму – Тгиурутуе сада жели да земља коначно од њега и профитира.

Адријан Криш

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 4. 6. 2021)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар