Савет Европе и муслиманске организације траже да Беч повуче дискриминаторску карту на којој су означене адресе 623 исламска објекта у овој земљи
Спорна карта исламских верских објеката у Аустрији (Фото: Видео исечак)
Аустријска министарка за интеграције Сузане Раб не одустаје од „мапе политичког ислама”, упркос захтеву муслиманских организација да повуче ову контроверзну карту са интернета и претњи да ће због тога поднети тужбу против владе Себастијана Курца.
Иако представници готово 700.000 муслимана у Аустрији поручују да је реч о новом расизму и да су на тај начин стигматизовани, министарка Раб одбија такву аргументацију.
„Овде ни на који начин није реч о општој сумњи према муслиманима. Реч је о заједничкој борби против политичког ислама, који је плодно тло за екстремизам”, поручује Сузане Раб за немачки „Велт”.
Откако је крајем маја аустријска влада објавила интерактивну карту на којој су дате адресе 623 исламска објекта, пре свега џамија и муслиманских организација, коју је израдио Документациони центар за политички ислам, не смирују се политичке и верске страсти у овој алпској чланици ЕУ.
Представници аустријске опозиције, муслиманска удружења и међународне организације замерају чињеницу да су на мапи на сајту (www.islam-landkarte.at) приказане све исламске организације, без обзира на то да ли су склоне исламистичким и антидемократским идејама.
Због целог случаја Савет Европе је позвао Аустрију да повуче контроверзну „мапу ислама”. По оцени највишег европског тела за људска права, сузбијање екстремизма и идеологија које шире опасне наративе под маском слободе вероисповести важан је задатак националне безбедности. Али Савет Европе упозорава да је објављивање овакве карте „крајње дискриминаторски и контрапродуктиван” поступак, који муслимани доживљавају и као непријатељски.
Огласило се и Министарство спољних послова Турске. Анкара је преко „Твитера” поручила да аустријска ксенофобична, расистичка и антиисламска политика трује социјалну кохезију. „Неопходно је да Аустрија усвоји одговорну политику, а не да етикетира имигранте и муслимане.”
Интерактивна мапа сведочи о очитој намери владе да означи све муслимане као могућу опасност, саопштило је Муслиманско веће у овој земљи. Зато је организација Муслиманска омладина Аустрије најавила да ће поднети тужбу против оних који су поставили карту.
Посебни представник Већа за антисемитску и антимуслиманску мржњу и злочине из мржње Данијел Хелтген истиче да се многи муслимани због оваквог поступка владе осећају стигматизовано и угрожено, јер су на мапи објављене не само адресе, већ и када је која организација основана и да ли има везе с иностранством.
И партнери у Курцовој влади, лево настројени Зелени, ограђују се од мапе. „Овај пројект, који муслимане поистовећује с исламистима, супротан је политици интеграције”, рекла је портпаролка странке Зелених за интеграције Фаика Ел-Нагаши.
Сузане Раб одбацује критике да мапа угрожава муслиманске вернике у овој земљи.
„Ако неко каже како жели да оснује муслиманску организацију, али не жели да ико зна за то, па чак и да се не зна ко су и чиме се баве, онда то тачно указује на проблем. Значи да они радије воле да проповедају у приватним просторијама, далеко од очију јавности”, каже министарка.
По њеној оцени, оваква мапа је у интересу муслимана који не желе да имају никакве везе са екстремистичким тенденцијама.
„Верници би такође требало да знају у коју џамију иду, које структуре и идеологија воде одређени верски објекат”, истиче Раб.
Објављивање „мапе ислама” је само наставак пакета мера који је Курцова влада најавила после напада албанског терористе Кујтима Фејзулаја, који је почетком новембра прошле године убио четворо људи у Бечу.
Иако су најављене строже мере и увођење у казнену политику новог кривичног дела „политички ислам”, од тога се на крају одустало. Крајем децембра министарка правосуђа Алма Задић поручила је да ће Аустрија користити термин „верски мотивисани екстремизам” у борби против екстремизма, уместо синтагме „политички ислам”, коју је користио раније.
После овог првог џихадистичког терористичког акта на територији Аустрије, број вербалних и физичких напада на муслимане, који у овој земљи ЕУ чине скоро осам одсто популације, у сталном је порасту. Тако су 2020. регистрована 1.402 таква напада на следбенике Мухамедове вере, углавном на интернету, што је повећање од 33 одсто за само годину дана.
Миленко Пешић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар