Пре или касније доћи ће до ситуације у којој ћемо моћи да живимо са Албанцима и будемо добре комшије, изјавио патријарх Порфирије
Патријарх Порфирије (Фото: Танјуг/Јадранка Илић)
Дубоко верујем да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба и других народа на Косову и Метохији, каже патријарх СПЦ Порфирије уз оцену да се у овом тренутку око КиМ преплићу „разни велики интереси” који, како каже, на људе на КиМ гледају као на предмете, а на само Косово као „бездушну територију”.
„За нас је Косово нешто сасвим друго”, поручио је патријарх у интервјуу за Радио Београд 2.
На питање како види будућност српских културно-историјских споменика на КиМ, патријарх истиче да то зависи само од нас, без обзира на разне векторе спољашње, који би хтели нешто друго, али и да зависи од нашег односа према КиМ и нашег доживљаја Косова. Ако га, додаје, доживљавамо само као неку територију и мит, онда на том плану ми можемо бити губитници и победници, тренутни или коначни.
„Али, ако доживимо Косово из саме његове природе и перспективе, онда ћемо разумети да је Косово заиста завет и самим тим нераскидиво везано за идентитет нашег постојања”, навео је патријарх.
Констатује да у овом тренутку, не само да је тешко нашем народу на КиМ и са народом, и монасима и монахињама, али да дубоко верује да ће се пре или касније наћи нека додирна тачка и могућност за заједнички живот Албанаца и Срба и других народа на Косову. Истиче да је важно да се разговара и да се дође до могућности да се смиреним тоновима разговара и да покушамо још више једни друге да упознамо и разумемо међусобне аргументе.
Газиместан (Фото: Викимедија)
„Сигуран сам да ћемо, ако будемо имали такво расположење, пре или касније доћи до ситуације у којој ћемо моћи да живимо заједно, где не морамо бити као рођена браћа, али сам сигуран да ћемо моћи да будемо као добре комшије”, навео је патријарх.
На питање о нападима на игумана Високих Дечана Саву Јањића, патријарх Порфирије је навео да је то „и трагично и смешно” и да је Јањић показао ширину, отвореност и демократски однос према свакој ситуацији и према свим људима.
Оценио је да се ради о најбаналнијем политиканству које се, како каже, не може претворити у неку реалну ситуацију, која би на било који начин од оца Саве створила нешто друго.
„Он је човек хришћанин, човек Јеванђеља и лично знам да апсолутно никада није имао различит однос бриге између људи, било да се ради о Србима, Албанцима, Ромима, или не знам ком човеку. Увек је био спреман у највећој могућој мери да буде отворен и да буде колико год је могуће од помоћи свима”, навео је Порфирије, преноси Танјуг.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести
Променом прошлости /виртуелно, мисаоно, духовно, програмски…/
– из садшњости – креирамо, “освајамо“ будућност…
Матрица “сеобе народа“ – Срба са КиМ и централне Србије… –
постављена је у 17. и 18. веку као “Велика сеоба Србаља“.
То је образац који је “историјски пуноважан – на снази је“,
и који аутоматски дејствује у свим сличним историјским
околностима које су довеле до сеобе народа, очигледно показујући
да Срби још нису схватили шта то значи – “ИСТОРИЈА ЈЕ
УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА“!
И као што се у личном животу човек мора ослободити лоших
навика, које су узрок његових садашњих и будућих лоших
последица, тако исто важи и за заједницу – народ.
Лоше навике и поступци у пршлости су, речено у пренесеном значењу,
исто што и“вируси“ у комјутерском програму.
Вирусе неутралишемо – антивурус програмима и тако виталне
програме одржавамо у функцији.
На личном плану, сваки верник зна да су његови лоши поступци у
прошлости /“греси“ /сметња његовог живљења садашњости и
будућности, те настоји да се исповедањем и покајањем ослободи
тог баласта прошлости.
Исто правило важи и за народе.
У датом историјском тренутку, прваци тога времена – Патријарх
Арсеније /трећи/ Чарнојевић, и Патријарх Арсеније /четврти/ Јовановић
– дали су “БЛАГОСЛОВ“ за сеобу народа, /уз пристанак тог народа/
и тако, у ПАМЋЕЊУ ТОГ НАРОДА, ПОСТАВИЛИ ОБРАЗАЦ ЗА
ПОСТУПАЊЕ У СЛИЧНИМ ИСТОРИЈСКИМ ОКОЛНОСТИМА, а
садашње време је управо тај тренутак!
Да би се тај образац, У ПАМЂЕЊУ НАРОДА /КОЛКТИВНОЈ СВЕСТИ/,
ИЗМЕНИО, ми, њихови преци, треба кроз молитву и благослов Цркве, и
поетско, молитвено – родољубиво изражавање у десетерцу, уз гусле!/
да тражиимо од наших предака, пре свега горе поменутих
ПАТРИЈАРАХА, да – БЛАГОСИЉАЈУ ОСТАНАК ОНО МАЛО СРБА НА
КиМ И ПОВРАТАК РАСЕЉЕНИХ због рата 1999. и Другог светског рата,
када су комунисти забранили повратак избеглим Србима!
Наши непријатељи то знају и зато нас стално одвраћају од сећања на
прошлост и усмеравају на будућност – “БУДУЋНОСТ ЗАБОРАВА
ПРОШЛОСТИ“.
Ко се одриче прошлости /добре или лоше/, одсеца стабло свога живота
од сопственог корена – вене и нестаје.
ДОБРУ ПРОШЛОСТ ПОТЕНТИЗУЈЕ /ПОЈАЧАВА/ СЕЋАЊЕМ НА ЊУ, А
ЛОШУ “БРИШЕ“ КРОЗ ИСТОРИЈСКУ ИСПОВЕСТ И ПОКАЈАЊЕ, баш као
што то чини сваки појединац – молитвом и благословом Цркве.
Ово се чини из свег срца, свег ума и све снаге своје / личне и народне/,
сходно казивању Старца Тадеја / и осталих Светих Отаца/ –
“КАКВЕ СУ ТИ МИСЛИ – ТАКАВ ТИ ЈЕ ЖИВОТ“!
Све горе речено следује Јеванђелској, Христовој Науци:
“НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!“;
“СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОПРАВДАТИ,
И СВОЈИМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ!“…
Ако би и када би Српка Православна Црква објавила ванредни
пост, од рецимо 7-10 дана, свакодневно, у свим својим храмовима
/где то објективно може,/ служиле се Свете Литургије, народ
позвала на пост и молитвено присуство у храмовима, то би,
свакако био врло добар одговор на садашњу ситуацију.
Овим се никоме и ничему не опонира, а са свима, истовремено,
/преко Неба/ – преговара, кроз Литургијски дијалог – и са
пријатељима и са непријатељима, и са прецима и са потомцима!
Није познато да је СПЦ икада, до сада, отворено и недвосмислено
благословила повратак свих избеглих са КиМ кроз молитвено литургијски
позив за враћење избеглих у колевку својих предака.
Тиме би се историјска матрица позива на исељавање, из времена 17. века,
променила у матрицу историјског повратка садашњих исељеника,
избеглица, враћањем светињама – храмовима – и гробљима својих предака.