Није било одлуке Савета безбедности УН, али нека одлука је морала да буде донета, циљ је био избећи хуманитарну катастрофу, избећи геноцид, рекао Томас Шиб
Tомас Шиб (Фото: А. Васиљевић)
Амбасадор Немачке у Београду Томас Шиб изјавио је да је бомбардовање Југославије 1999. године контроверзно питање, али да је реакција била потребна јер је требало спречити хуманитарну катастрофу и геноцид на Косову.
„Свестан сам да је то контроверзно питање и да није било одлуке Савета безбедности УН (о покретању војне акције). Али нека одлука је морала да буде донета, циљ је био избећи хуманитарну катастрофу, избећи геноцид”, рекао је Шиб за Радио-телевизију Војводине.
Шиб је казао да је бомбардовање „било веома тешко за Србију, али да не би требало заборавити да се није тек тако десило”.
„Проблем је био пронаћи решење за Косово, претходно су примењена сва дипломатска средства”, додао је немачки амбасадор.
Шиб је рекао да је од пресудног значаја да дијалог Београда и Приштине буде настављен, да је циљ тог процеса јасан, и да је то свеобухватна нормализација односа, преноси Бета.
„Сви су сагласни да проблем Косова мора да се реши, то би било на добробит и Србије и Косова и региона”, казао је Шиб.
На питање да ли би Немачка могла да ускрати подршку Србији на европском путу ако Београд не призна независност Косова, Шиб је рекао да је „то више од хипотетичког питања” и да „не жели да буде толико песимистичан”.
„Надамо се да ће обе стране бити конструктивне, не могу преговори да буду завршени позитивно ако нема поверења и добре атмосфере. Апелујемо на обе стране да избегавају изјаве које могу да погоршају атмосферу и отежају постизање компромиса”, навео је немачки дипломата.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
„Ако постоје нечисте силе на овом свету“ … не треба их лучом тражити.
Пустио бих ја њих но неће оне мене.
Ако није наша брига онда нека оде сам, не мора ни да се извињава.
Је ли геноцид или хуманитарна катастрофа? Ниједног од та 2 није било док НАТО није кренуо да бомбардује, а шиптарски терористи да терају становништво у избеглиштво.
Та смушена објашњења успут пакују и Сребреницу у аргументе: знате, морали смо да реагујемо, да се не бидесило оно што у Сребреници; а шта се десило у Сребреници – не зна се??!
Екселенција Tомас Шиб би требало да провери архиве сопствене државе:
Тзв. „План потковица“ (за етничко чишћење Албанаца) коју је Шредерова влада искористила као повод за агресију на СРЈ, је фалсификат бугарске војне обавештајне службе.
Бивша бугарска министарка спољних послова, Надежда Михајлова, признала је у једној ТВ емисији 2011. да је лично 1999. предала немачком министру Фишеру „радни неверификовани материјал“, упркос упозорењима да наводи у њему „највероватније нису тачни“.
Пензионисани немачки бригадни генерал, Ханс Локвај је у својој књизи утврдио да је документ добијен од бугарске службе БНД накнадно мењао.
Heinz Loquai: Der Kosovo-Konflikt. Wege in einen vermeidbaren Krieg. Die Zeit von Ende November 1997 bis März 1999. Baden-Baden 2000.
Хашки трибунал ни у једној пресуди није утврдио да је „План потковица“ заиста постојао. Чак и сведоци Тужилаштва тврдили су да документ који је користила Шредерова влада није аутентичан и да је за фалсификат употребљен стари ратни план ЈНА за случај копнене агресије.
У медијској експлоатацији „плана Потковица“ Џејми Шеју и пропагандном апарату НАТО највише је помогла изјава Војислава Шешеља: „Ако дође до америчке агресије ми Срби ћемо доста пропатити али Албанаца на Kосову више бити неће.“
Она је широко тумачена као потврда Потковице.
Шредер је данас на Путиновом платном списку (понекад, овај га даје Вучићу за лаки петинг).
Циник би рекао да је и амбасадор Шиб на Путиновом платном списку. Kоје је друго објашњење да – без икакве потребе – толико омрзнеш сопствену земљу у земљи у којој си акредитован?