Власти у Кијеву такође инсистирају на томе да се из тих области повуку „нелегалне формације“ како би Закон ступио на снагу
Украјински председник Влaдимир Зеленски са војницима (Фото: Председништво Украјине)
Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је Закон о продужетку специјалног статуса за Донбас до 31. децембра 2021. године, објављено је на сајту парламента. То је претходно урадила и Врховна рада.
Саветник председника Михаил Подољак каже да продужетак специјалног статуса за ту област не представља ризик за Кијев већ потврду спремности украјинских власти да сарађују у оквиру формата „Минск 2“.
Према Минским споразумима, Кијев је дужан да Доњецкој и Луганској области обезбеди специјални статус. Према Закону, делови Донбаса који нису под контролом Кијева добијају овај статус после локалних избора по законима Украјине и уз контролу међународних посматрача.
Избори, међутим, нису одржани, а статус остаје само на папиру.
Власти у Кијеву такође инсистирају на томе да се из тих области повуку „нелегалне формације“ како би Закон ступио на снагу.
Јенс Столтенберг и Влaдимир Зеленски у Кијеву (Фото: Степан Франко/ЕПА-ЕФЕ)
Редослед корака како би Закон ступио на снагу прецизиран је „Штајнмајеровом формулом“ о којој је договор постигнут у оквиру Контакт групе за Донбас.
Резолуцијом коју је Рада усвојила 15. јула о локалним изборима планираним за 25. октобар, не предвиђа се одржавање избора на територијама Донбаса које не контролише Кијев.
Као услови за одржавање избора у овим областима наводе се прелиминарна предаја контроле Украјини над делом границе са Русијом, повлачење свих „илегалних оружаних формација“ и технике, успостављање „уставног система, закона и реда“ у региону у складу са важећим законима Украјине.
Ови услови су у супротности са одредбама Минских споразума, који подразумевају да Украјина добије контролу над границом тек након што у региону буду одржани локални избори и када Донбас добије посебан законски консолидован статус.
Сукоб у Донбасу
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба.
Односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“.
Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
Део наслова и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар