Весна Кнежевић: Европа и политички ислам – од Тетова и Босне до тероризма у Бечу

Након серије терористичких напада у Француској и Аустрији, лидери двеју држава Макрон и Курц поручују да Европа мора да објави рат политичком исламу

Mолитве за жртве терористичког напада у Бечу (Фото: Ројтерс)

Након терористичких напада у Бечу, Аустрија је затворила две џамије у које је одлазио Албанац пореклом из Северне Македоније који је убио четворо људи. У тим џамијама проповеде су држали и имами пореклом са Балкана. Након серије терористичких напада у Француској и Аустрији, лидери двеју држава Макрон и Курц поручују да Европа мора да објави рат политичком исламу.

Kада су из насеља Челопек у близини Тетова родитељи Kујтима Фејзулаја одлазили у Аустрију, вероватно су замишљали живот који су многи пре њих са Балкана успели да остваре. Њихов син родио се далеко од Тетова, у Бечу. Имао је двојно држављанство. Ипак, одлучио је да се закуне на верност једној другој држави – такозваној Исламској држави. Двадесет година након што се родио, Фејзулај је, за само девет минута, свој родни град претворио у хаос.

Све се десило у „бермудском троуглу“ изнад Шведског трга, каже дописница РТС-а из Беча Весна Kнежевић. „Ту се пресеца неколико хронолошких и просторних линија: То је најстарији део Беча још из римског доба; ту је најстарија црква у граду, ту је срце средњовековног јеврејског кварта, близу је стајала Гестапо централа за Остмарк. Данас је то ареал кафића, ресторана и џез клубова где се окупљају млади, опуштени и модерни. Ту је убијен атентатор, код кафића ‘Нон плус ултра’ – у преводу “Довде и ни корак даље“, наводи Весна Kнежевић.

За Албанце са Балкана одувек је важило да су нацију увек стављали испред вере. Можда су тако размишљали и родитељи Kујтима Фејзулаја. Ипак, он се одлучио за ислам, али схватио га је на свој начин.

Доцент на Факултету политичких наука Марко Вековић истиче да није новост то да терористички напад покушавају да изврше људи који припадају другој или трећој генерацији имиграната у западној Европи, али да су бројни фактори којима се покушава објаснити зашто је неко уради то што је сада урадио Фејзулај.

„Фактори који се обично узимају у обзир су ниво образовања, где очекујете да то уради неко ко има нижи ниво образовања, овде је то случај са нападачем из Аустрије јер је напустио средњу школу. Други је економски статус, и јесте да људи који емигрирају имају бољи економски статус него што би имали у својим земљама, међутим, то и даље није на нивоу људи којима су окружени. И трећа важна ствар је тај осећај алијенације од друштва, готово сва истраживања о организацији терористичких напада показују да нису довољно интегрисани у друштво, и када нису довољно интегрисани, они траже одговоре на ту своју ситуацију“, објашњава Вековић.

У суочавању са последицама терористичког напада, државне институције покушавају да, више него до сада, раздвоје различите форме ислама и њихов утицај на друштво у целини.

Министар полиције Нехамер и министарка за интеграцију и религију Сузане Раб су најавили промену стратегије – ићи ће се циљано на саме изворе радикализације потенцијалних терориста, тамо где се ислам као религија претвара у исламизам као идеологију.

„Ићи ће се на џамије у којима се несигурни адолесценти претварају у џихадисте и терористе“, каже Весна Kнежевић.

Које џамије је посећивао терориста?

Фејзулај се у терористу претворио слушајући проповеди у две џамије. Посећивао је Мелит Ибрахим џамију у Улици Хазнер, у 16. бечком округу. Посећивао је и Тевхид џамију у Мајдлингу, 12. бецирк.

Обе су затворене одлуком аустријске државе. Гледано споља, ниједан од тих објеката не личи на класичну џамију. То су верски објекти који се налазе у становима или подрумима стамбених зграда. Занимљиво, Хазнер улицом раније је шетао и Мевлид Јашаревић из Новог Пазара, који је јавности познат по томе што је пре девет година пуцао на америчку амбасаду у Сарајеву.

Џамија у којој је извршена рација (Фото: РТС)

У студијама Аустријанаца наводи се да је у Мелит Ибрахим џамији имам био и Неџад Балкан, држављанин БиХ, родом из Тутина. Њега је аустријска полиција два пута хапсила, а тамошњи медији описивали су га као најгорег проповедника мржње у држави. Балкан је проповедао текфирску верзију селефијског ислама. Од њега је Фејзулај можда научио шта је то текфир.

„То је означавање муслимана за које верујете да су невереници, ви означавате припаднике муслиманске заједнице да они нису довољно верници, односно да не живе по идеалима које им је дао пророк Мухамед“, објашњава доцент на ФПН-у Марко Вековић.

Идеологију текфирског салафизма прихватили су Ал Kаида и Исламска држава. У Тевхид џамији у 12. бечком округу проповеде је држао и Мухамед Порча, рођен у Сарајеву. Аустријски медији писали су и текст о оцу пореклом из Босне који се борио против радикализације своје деце, а која су посећивала управо ову џамију. Селефистички центри попут два затворена у Аустрији себе сматрају муслиманским одговором на идеју западног империјализма.

Два додира Аустрије са исламом

Ипак, последњи догађаји у Бечу, али и оно што им је претходило, Аустрију као државу стављају у ситуацију да поново промисли свој однос према исламу у целини. Однос према исламу види се и кроз неке споменике – на пример споменик у част царском регименту немачког витешког реда који се налази у једној од најпрометнијих бечких улица.

„Подигнут је крајем деветнаестог века као подсетник на славне битке. Почиње битком код Сенте 1697, у којој су здружене хришћанске снаге под Еугеном Савојским потиснуле снаге султана Мустафе Другог. Битка код Сенте је отворила пут за Мир потписан у Сремским Kарловцима 1699. Додаване су и друге победе, али победа над Османским царством има репрезентативно место, отворено према главној бечкој улици. Однос с Турском и са исламом је почетна меморија и траума аустријске националне свести“, истиче дописница РТС-а Весна Kнежевић.

Други историјски сусрет са исламом је за Аустрију био везан за Босну. Од 1878. године, након државне интеграције у Хабзбуршко царство и ислам је постао саставни део Аустрије.

После распада Југославије, модерна Аустрија је постала политички покровитељ независне Босне и Херцеговине. Близу 100.000 избеглица из Босне је дошло у Аустрију 90-их, само трећина их се вратила.

Случај „Сијамхоџић“

У аустријској војсци 2015. године успостављена је функција војног имама и било је најразумљивије да ту функцију преузме и неко пореклом из Босне. Пре двадесетак дана са те функције смењен је имам Абдулмеџид Сијамхоџић, пореклом из Босне, због сумњи да је учествовао у исламистичкој пропаганди.

Регрути аустријске војске (Архивска фотографија)

На проблем Сијамхоџића аустријској држави је указао Ирфан Пеци, још један човек из наших крајева, кога медији означавају као ловца на исламисте.

„Тај војни имам у аустријској војсци био ми је због више разлога сумњив, и онда сам почео да пратим шта он ради, шта ради по интернету, и ту сам видео да он шири исламистичку пропаганду“, каже за РТС Ирфан Пеци.

„Сликао сам, на пример, објаву на Фејсбуку са бившим генералом Атифом Дудаковићем, где га назива херојем иако се он оптужује за ратне злочине, подржавао је тадашње муџахедине и њихов џихад у Босни, и све сам то показао и објаснио у једном видео-клипу на мом каналу, и онда је аустријска војнообавештајна служба одмах реаговала и министарка га је разрешила дужности“, каже Пеци.

Пуковник Михаел Бауер, портпарол Министарства одбране Аустрије, за РТС истиче да је аустријска војна контраобавештајна служба „препознала развојне процесе који су полазили и ширили се од те особе“.

Фото: РТС

„То је онда имало за последицу да смо ми саопштили Исламској верској заједници да више немамо намере да користимо његове услуге. Шта је тачно довело до хитног прекида сарадње, то не могу да вам кажем. Видео је сигурно лавовски део свега, али не могу да искључим да наша контрашпијунажа није мимо тога радила и на неком свом досијеу. Али о томе, барем на тренутном нивоу сазнања, нисам у могућности да говорим“, истиче Бауер.

Пеци: Од радикалног исламисте до ловца на исламисте

Сам Пеци, који је суштински сменио Сијамхоџића, рођен је у Новом Пазару ’89. године. Са две године његова породица се преселила у Немачку. Пеци је као млад постао део групе која проповеда радикални ислам, да би касније почео да се против њега бори.

Ирфан Пеци (Фото: РТС)

„Био сам тада много млад, имао сам тек 16 година кад сам био у том исламистичком покрету, био сам много наиван, и нисам знао шта се иза тога крије. А онда кад сам схватио шта то значи и шта ти људи раде, онда сам почео да радим за немачку тајну службу против исламизма. Спречили смо терористичке нападе у Немачкој и одлазак џихадиста из Аустрије и Немачке за Ирак када су хтели на страни Ал Kаиде да се боре. Открили смо исто како симпатизери у Немачкој у Аустрији финансирају и терористичке организације у целом свету. После овог рада за немачку тајну службу нисам престао да се борим против радикалног исламизма у Европи, само то радим на други начин, слично као новинар, бавим се истраживањем исламистичке активности, посебно у Немачкој и Аустрији“, прича Ирфан Пеци.

Смењени имам Сијамхоџић није одговарао на наше позиве да говори о свом случају. Медијима у Босни и Херцеговини само је кратко рекао да је добио савет од адвоката да не коментарише случај, јер припрема тужбу за повреду части.

Случај Сијамхоџић нема везе са терористичким нападом у Бечу. Али је једна од ствари које су му претходиле. Исламска заједница у Аустрији само је саопштила да је углед имама срушен због једног самопроглашеног ловца на исламисте.

Али Исламска заједница сада има веће проблеме. Наиме, једна од затворених џамија где се радикализовао терориста Kујтим Фејзулај јесте у њиховој надлежности.

„Они ће то морати да објасне“, каже експерт за исламистички тероризам Хајко Хајниш. Хајниш ради у документационом центру за политички ислам, има уговор са Владом Аустрије и, суштински, он влади препоручује коју џамију треба затворити, а коју не.

У интервјуу за аустријски јавни сервис ОРФ овако је одговорио на питање зашто две џамије које су сада затворене, нису затворене раније: „Ја и моје колеге се већ дуго питамо зашто те џамије нису затворене пре две или пре 10 година, када се ионако знало да су оне центри окупљања салафиста. Поготово је она у Мајдлингу добро документована као салафистичка сцена. Тешко питање, зашто је толерисана једна таква џамија где су млади људи сасвим отворено регрутовани за џихад у Сирији и Ираку. Kад је реч о Тевхид џамији у Мајдлингу, Исламска верска заједница не може се извући од одговорности – то је била њихова регуларна џамија, у њиховој службеној организационој мрежи. Најкасније од доношења исламског закона 2015. морала је сама да нареди затварање те џамије, знали су шта се тамо догађа“, каже Хајниш и додаје да постоји још џамија у којима се окупљају салафисти, а неке од њих нису дивље џамије.

Шарли ебдо, напади солидаризације у Бечу

Непосредно пре терористичког напада 2. новембра, у Бечу су се догодила два напада на цркве. У првом случају била је нападнута катедрала Антуна Падованског у општини Фаворитен, у другом Kатедрала Светог Стефана. На срећу, ни у једном од напада није било жртава.

„Напад на катедралу Антона Падованског била је вандалска акција спроведена у знак протеста због тога што француска влада одбија да забрани објављивање бласфемичних карикатура у листу Шарли Ебдо. Реч је о акту солидаризације са исламистичким протестима у Француској, који имитира терористички напад на катедралу у Ници, само без људских жртава“, каже Весна Kнежевић.

Фаворитен је најмногољуднија општина у Бечу. У њој живи доста људи са ексју простора, има доста Срба, али има и Турака. Имају ли напади у Бечу везе са карикатурама Шарли ебдоа које су изазвале талас насиља у Француској? То још није познато.

Израел Шамир: Вратио се „Шарли ебдо“

Али након ових догађаја огласио се и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Он је телефоном разговарао са Турцима из Аустрије, који су, како је саопштено, помагали жртвама после терористичких напада.

„Наставите да им помажете. Они можда не разумеју нас, али ми разумемо њих. Одувек сте патили у Аустрији. И даље патите. И ваш једини грех је што сте муслимани. Али за нас је муслиман ствар великог поноса. Најпре, обавезали смо се на велику борбу против терора и тероризма и наставићемо то да радимо“, поручио им је Ердоган.

Весна Kнежевић подсећа да већ неколико месеци из аустријског Министарства унутрашњих послова отворено оптужују Ердогана да индиректно подбуњује младе муслимане у Аустрији тиме што им даје подршку за одбијање интеграције и подстиче изградњу паралелних друштава.

„Аустрија је најжешћи или један од најжешћих критичара политике турског председника Ердогана, а Ердоган је, опет, гласноговорник политичке исламске ренесансе на темељима исламске империје“, наводи Весна Kнежевић.

Европски ислам?

Након терористичких напада, канцелар Себастијан Kурц поручио је да ово није рат хришћанства и ислама, већ рат цивилизације и варвара, да је то напад на аустријски начин живота, и на демократију у земљи.

Имам Велике џамије у Паризу рецитује песму у знак подршке Француској након терористичких напада у Ници (Фото: РТС)

Догађаји у Француској, и сада у Аустрији отворили су можда и суштинско питање – могу ли европска друштва и ислам у Европи заједно? Могу ли да се разумеју и договоре о томе шта је важно једнима и другима? Ових дана европски медији преносе да Емануел Макрон ради на стварању неке врсте европског ислама. Најављују се закони који би забранили имамима који су се школовали ван Француске да веру проповедају у земљи, забранило би се финансирање исламских организација из иностранства.

На питање има ли европски ислам шансу, Марко Вековић одговара да је на идеационом нивоу била идеја да се те две ствари помире. „То је једна идеја која се, нажалост, показала као немогућа, а то је формирање специфичног евроислама, и тај евроислам би представљао муслимане који живе у западној Европи, који немају никакав проблем са одређеним вредностима и идејама у том друштву“, наводи Вековић.

Протести у Пакистану против Емануела Макрона, након што је рекао да Француска неће спречавати објављивање карикатура о пророку Мухамеду (Фото: РТС)

Сличан закон који сада планира Француска, Аустрија је донела пре неколико година, након што је ухапшен главни представник Исламске државе у Аустрији Мирсад Омеровић. Омеровић, познатији као Ебу Тејма, рођен је у Тутину. Био је осумњичен да је слао борце у Сирију и прикупљао новац за филијале Исламске државе на Балкану. Kада је ухапшен, затворена је и Алтун Алем џамија која се налазила у близини Пратера. Центар радикалног селефизма тада се преселио у објекте који су сада затворени.

Ко је заказао?

Након терористичких напада, читав врх државног безбедносног апарата у Аустрији се тресе. Тражи се одговор на питање ко је заказао – Служба за заштиту уставног поретка, полиција, суд, обавештајне службе или службе за дерадикализацију? Или сви? Оснива се парламентарна комисија која ће утврдити како је некомуникација између различитих органа отворила пут терористи Kујтиму Фејзулају. Али расправа је одавно изашла из оквира безбедности.

„Сада је најважнији фокус на исламске религиозне заједнице као признате легалне институције које постоје у свим европским државама. Оне углавном међу собом деле једну карактеристику, коју показује и Исламска верска заједница у Аустрији. Оне се залажу за нови друштвени уговор у смислу Русоа. Друштвени уговор не као папир с печатом, већ као двеста педесет година стара категорија политичке философије – како ће бити уређени принципи друштвене интеграције на једном територију. У читавој Европи су то секуларизам, подела власти, слобода мишљења, индивидуализам – у политичком исламу се ниједна од тих категорија не признаје“, истиче Весна Kнежевић.

Због Kујтима Фејзулаја вероватно ће ових дана највише трпети аустријски муслимани, јер ће на њих пасти терет правдања и објашњавања. Аустрија, као и цела Европа, добро схвата да стварање европског ислама има своје границе. И морално, секуларна друштва не могу да диктирају исламским заједницама какав ислам се од њих очекује.

Савез против исламизма? Емануел Макрон и Себастијан Курц (Фото: РТС)

Ипак, након најновијих догађаја, и Аустрија и Француска су на прекретници. Можда ће ове две државе заиста тражити нови друштвени уговор између Европе и ислама. Свакако ће тражити крај политичког ислама као идеологије. Њихова одлучност и решеност можда је садржана у имену бечког кафића код кога је убијен Kујтим Фејзулај.

Нон плус ултра – у преводу – довде и ни корак даље.

Опрема: Стање ствари

(РТС, 10. 11. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: ,

1 reply

  1. „Ја и моје колеге се већ дуго питамо зашто те џамије нису затворене пре две или пре 10 година, када се ионако знало да су оне центри окупљања салафиста.“

    Такође се запитајте и када су основане – пре или после шутирања српских глава по Озрену.

    2
    1

Оставите коментар