Асоцијација српских архитеката: Угрожен јавни интерес на Тргу Храма Светог Саве

Искуства и традиција градње Заветних Храмова у свету обавезују нас да поштујемо функционалне и урбанистичке потребе ове врсте грађевина

Шума на Светосавском тргу (Фото: Фејсбук страница Слободана Малдинија)

Отворено писмо упућено је:
Кабинету Председника Републике Србије,
Синоду Српске Православне цркве,
Градоначелнику града Београда,
Старешини Храма Светога Саве у Београду

Храм Светог Саве и трг испред њега налазе се на најистакнутијем вису београдског Врачарског платоа. Тај простор и објекти око Храма су од изузетног значаја, као духовна вертикала и извор идентитета српског народа. Они су један од симбола Београда, па по свом значају представљају јавни интерес грађана Србије.

Као такав, простор Врачарског платоа заслужује максималну пажњу свих институција, духовних, културних, образовних, уметничких, а посебно политичких и стручних инжењерских, које су одговорне за јавни простор и живот у њему. Оне носе, свака у свом домену, одговорност за досадашње урбанистичке промашаје и будућу успешну реализацију и функционисање овог јавног простора.

Заветни Храм српског народа гради се са прекидима деценијама, за време промене три друштвена система, стално се суочавајући са беспарицом и импровизованим решењима. Из тих разлога су током градње настале многе грешке и искушења. Данас се налазимо пред завршетком унутрашњег уређења Храма, али је уређење околине остало незавршено и нефункционално. За постизање трајног и задовољавајуће решења потребно мобилисати све интелектуалне и стручне снаге Србије.

Скица Храма Светог Саве Александра Дерока (Фото. Историјски архив Београда)

Искуства и традиција градње Заветних Храмова у свету обавезују нас да поштујемо функционалне и урбанистичке потребе ове врсте грађевина. Функција тргова испред њих је окупљање великог броја верника и грађана. Трг је и канонски неопходан, јер представља отворену припрату храма. Навешћемо неколико сличних тргова у свету: Трг Христа Спаситеља у Москви који може да прими 600-800 хиљада посетилаца, Трг Светог Петра у Риму има капацитет да прихвати више од милион присутних верника, а Трг Христовог Васкрсења у Подгорици прима више од 200 хиљада посетилаца. Бројни слични тргови у свету првенствено обезбеђују функционалност, безбедност и монументалност Храма и околног простора. Сетимо се испраћаја Патријарха Павла и Зорана Ђинђића и посете председника Путина, током којих се показало да је површина трга на Врачарском платоу недовољна, претесна.

Амбијент трга на Врачарском платоу пружа далеко веће могућности од оних које смо до данас користили. За уређење тог простора организовано је неколико конкурса, на којима су представљена бројна решења. Изворно решење проф. арх. Александра Дерока и проф. арх. Богдана Несторовића из 1926. предвидело је градњу објеката духовног и културног садржаја. У то време још увек није постојала зграда данашње Народне библиотеке која је саграђена у времену када ни Храм ни трг нису били у фокусу власти. На будућем тргу могу се добити значајне корисне површине намењене потребама Патријаршије, а посебно за садржаје културе града Београда.

Међу урбанистичким решењима Светосавског платоа израђеним протеклих деценија истичемо она познатих српских аутора проф. арх. Михајла Митровића и арх. Марија Јобста. Они су тргу испред Храма припојили зелене површине Парка Милутина Миланковића испред Метеоролошке станице и Дечје клинике, са широком пешачком површином изграђеном преко дела Булевара ослобођења, који је денивелисан у односу на пешачки плато. Спуштање булевара у односу на површину трга омогућиће изградњу две гараже већег капацитета, за потребе Клиничко болничког центра и посетилаца Храма Светога Саве. Новопројектовани трг испред Храма има манифестациони карактер са зеленилом по ободу и Алејом српских великана, док је простор испред Метеоролошке станице озелењен, у функцији дечје игре и разоноде. Овом урбанистичком замисли задовољење су све потребне функције на атрактивној туристичкој тачки Београда.

План реконструкције Светосавског трга према пројекту Бранислава Мирковића и Дејана Миљковића (Скица: Градња.рс)

Постојеће решење Врачарског платоа проф. арх. Владимира Мацуре и арх. Ђорђа Бобића недовољно ангажује простор трга, једнострано се бавећи задовољењем потреба становника Врачара, занемарујући његов духовно-црквени карактер.

Недавно представљено ново урбанистичко решење проф. арх. Бранислава Митровића и проф. арх. Дејана Миљковића, којим доминира идеја садње “шуме” на тргу, непримерено је простору испред нашег Заветног Храма. Вештачки сађена шума већим делом заклања визуру на прочеље Храма и ускраћује тргу драгоцени простор испред њега, који је функционално неопходан за окупљање великог броја посетилаца приликом црквених и других манифестација. На тај начин аутори претварају ово духовно седиште у профани простор градског парка, дубоко деградирајући његов историјски, симболички и друштвени значај.

Наша генерација може се сматрати срећном јер се пред њеним очима, из вишедеценијских рушевина, довршава монументални стожер наше духовности. Због тога нам је дужност да пружимо максималан допринос његовом завршетку, али и уређењу амбијента трга и околине, да у пуном сјају пренесемо будућим генерацијама највећи симбол светосавског наслеђа.

Зато, предлажемо да се одустане од реализације пројекта шуме на тргу испред Храма Светог Саве и да се вредност урбанистичког уређења ове за српску духовност најзначајније локације провери путем интернационалног или домаћег јавног КОНКУРСА.

У Београду, 17. 6. 2020.

арх. Слободан Драговић
проф. Миодраг Живковић, вајар
арх. Милош Станковић
проф. арх. Зоран Булајић
арх. Слободан Малдини
проф. арх. Александар Радојевић
проф. др арх. Петар Арсић
др Драган Раденовић, вајар
проф. арх. Димитрије Младеновић
проф. арх. Александар Стјепановић
проф. арх. Светислав Личина

Опрема: Стање ствари

(Медиасфера, 24. 6. 2020)

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

1 reply

  1. Подршка отвореном писму АСА !
    Сасвим је довољан велики празан поплочан трг испред храма. Као на пр трг испред Нотр Дам у Паризу или трг испред Дуома у Милану. Да људи са потребне удаљености сагледају монументалну фасаду. Никаква шума која би заклањала храм. У којој би се скупљали клошари, просјаци, дилери . . .

Оставите коментар