Вучићева предизборна кампања је прилично једнолика: ред отварања ауто-пута, ред болнице или фабрике, уз повремена пренемагања због преговора око Косова
Александар Вучић у разговору са роботом Емом (Фото: Раде Прелић/Танјуг)
Како се ближи дан овогодишњих избора за Народну скупштину, Покрајинску скупштину АП Војводине и локалне самоуправе, то су наступи А. Вучића у јавности све чешћи, а његова присутност у медијима обимнија.
За грађанина Србије који није опчињен напредњачком пропагандом јасно је да је AV преотео многе дужности и обавезе председнице Владе и појединих министара, да се често понаша као да Народна скупштина не постоји, да је ко зна колико пута прекршио Устав и да то чини готово свакога дана. Радећи оно што је посао других чинилаца власти. користећи сваку погодну прилику да се појави пред телевизијским камерама и одржи предизборни говор, јер он без престанка води кампању за неке скорашње или и далеке изборе.
Својом непрекидном присутношћу у медијима он с једне стране задовољава своју неумерену нарцисоидност и потребу да се увек налази у средишту пажње, док са друге шаље поруку безазленим и неупућеним грађанима како без његове воље и учешћа у Србији ништа не може да ради и напредује, да би све стало да није њега и његове мудрости, знања и воље.
Није (али само на први поглед) лако разумети што се нико од оних којима Аца Србин непрестано преотима обавезе и задужења не успротиви таквом понижавајућем односу. Жалосно је њихово мирење са улогом коју им је одредио Аца Србин, пристајање да се без речи противљења повинују његовој самовољи, али је и природно јер би – да то учине – морали да траже други и свакако мање уносан посао.
Предизборна кампања А. Вучића је прилично једнолика: ред отварања ауто-пута, ред болнице или фабрике, уз повремена пренемагања због тешкоће у преговорима око Косова, али понекад у њој настане и мало освежење.
Тако је било и првог јуна, када је он одлучио да одлети у Софију како би заједно са бугарским председником Владе обишао радове на изградњи Балканског тока и ауто-пута од Софије до границе са нашом земљом, а затим, по повратку у Београд саопштио грађанима Србије како ће „генерације имати корист од ауто-пута и Балканског тока“.
Александар Вучић и Бојко Борисов на обиласку радова на Турском току, 1. 6. 2020. (Фото: Танјуг)
Нема сумње да је и ова изјава изазвала велико одушевљење присталица Аце Србина, али она не може отклонити једно веома важно питање које изазивају његова многобројна путовања по земљи и свету: Колико она коштају нашу земљу, да ли Народној скупштини подноси рачуне за своје предизборне кампање или је за њега државна каса Алајбегова слама?
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар