Данас: Косовска једначина са много непознатих

Да ли је могућ споразум Београда и Приштине до марта, како тврди Лајчак

Мирослав Лајчак (Фото: ФоНет/АП)

Намера Европске уније да до марта 2021. буде постигнут договор Београда и Приштине веома је амбициозна јер постоје бројне препреке за остварење таквог циља, наводе за Данас стручњаци за спољну политику, коментаришући изјаву специјалног изасланика ЕУ за дијалог о Косову Мирослава Лајчака, који сматра да је могуће доћи до споразума у наредних годину дана.

Наши саговорници истичу да ће много тога зависити од понашања преговарачких страна, али и од међународних „играча“, пре свега од односа Уније и Сједињених Држава.

Јохана Дајмел, немачка аналитичарка за Западни Балкан, каже за Данас да сматра да је „амбициозно, али такође реалистично одредити циљани датум за споразум када буду јасно дефинисани стратегија, преговарачки оквир, али и коначни циљ“, као и да, „наравно, преговарачки партнери морају да буду потпуно спремни да постигну споразум“.

– То, такође, значи да свих 27 држава ЕУ треба да се сагласе, укључујући државе које не признају Косово, и да мора да постоји јасан став унутар Уније о размени територија. Париз, који је најавио да ће организовати самит након окончања ковид кризе, могао би да пристане на размену територија, али Берлин се томе досад жестоко противио. На крају, али не и најмање важно, САД такође морају да буду сагласне са решењем, али то ће, вероватно, бити тешко постићи, имајући у виду огромне трансатлантске проблеме изазване мешањем САД у унутрашња питања Косова, сматра Дајмел.

Игор Новаковић, представник Савета за инклузивно управљање, указује за наш лист да у овом тренутку има много непознатих – „од начина на који ће и да ли ће ускоро бити формирана нова влада Косова, до избора у Србији и потоњег формирања нове владе, и на крају крајева, од последица корона вируса“.

– За споразум је потребно да обе стране имају стабилну већину и да имају могућност да тај споразум и усвоје. Такође, обе стране морају бити заинтересоване за споразум. С друге стране, ЕУ има тренутно прилично низак кредибилитет у Приштини, пре свега због питања виза али и других изазова, и питање је да ли може да се наметне као главни, односно кључни медијатор. Треба само видети последње писмо Рамуша Харадинаја, лидера партије која ће највероватније бити у новој влади под вођством Демократског савеза Косова, у којем је одбио телефонски разговор са Лајчаком. Ту је од суштинског значаја и ангажман појединих држава чланица, али је питање колико ће га бити, објашњава он.

Новаковић напомиње да тренутно САД имају „кључну иницијативу“, и питање је како ће та иницијатива да буде „прогурана“.

– Питање је и како би споразум изгледао – неколико који су до сада потписани у суштини представљају писма о намерама и прилично су декларативног карактера. Да ли се нешто слично спрема и за „велики споразум“, остаје да се види. И на крају, кључно је да сви прихвате и спроведу тај споразум, а у овом моменту могућности за то су прилично изазовне, констатује саговорник Данаса.

Историчар и аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да споразум између Београда и Приштине делује потпуно нереално.

– Приштина упорно не прихвата промену граница између Косова и остатка Србије чак и уз признање њене такозване независности од стране Београда. С друге стране, официјелна Србија делује као да је на све то спремна, али не, срећом, и на нормализацију односа по Ишингеровом моделу. Он подразумева прихватање такозване независности Косова у садашњим међама али без формалног признања (улазак у УН се ту подразумева). Ваљда ни свемоћна српска власт не би могла ни да покуша да убеди јавност да  прогута губитак Косова без макар и илузорног добитка. Из реченог јасно је зашто се ништа неће десити у марту. Срећа је што је тако. Јер уз несхватљиву попустљивост српских власти наше националне интересе штити само албанска ригидност, поручује он.

Према Анђелковићевом мишљењу, „ствар је у томе што ако би Београд пристао на размену територија, а неразумно шаље сигнале да би на то био спреман, угрозио би не само наш територијални интегритет по питању Косова већ и будућност остатка Србије“.

– Губитак би био много већи од минорног добитка. Наша држава би преко ноћи у целини, а не само када се радио о делу који је од 1999. на неки начин окупиран, постала спорна територија. Преседан би у будућности могао да има трагичне последице од Војводине до Рашке области. Косовски проблем би се претворио у српски а Србија би после прве, као некада Пољска, могла да доживи низ других деоба. Зато је, колико год то деловало парадоксално, оно што сада ради Курти корисно за Србију, оцењује наш саговорник.

Дипломате: Снажан притисак Немачке

Поједине дипломате незванично наводе да ће Лајчак најпре морати да комплетира свој тим „који ће се тешко састати док не прође опасност од корона вируса“. „Затим се мора чекати на разрешење ситуације у Приштини око састава преговарачког тима, а и у Србији на одржавање парламентарних избора. Лајчак ће се трудити да што пре посети Београд и Приштину и биће посвећен новом задатку, али објективни разлози ће га у томе спречавати“, прецизирају наши извори. Према мишљењу дипломата, за Србију је, донекле, повољна околност што Лајчак долази из Словачке, а шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел из Шпаније – две земље које нису признале косовску независност. „Они ће, наравно, радити под снажним притиском Немачке, али, појавила се још једна повољна околност за Србију – неће бити више ни притиска Велике Британије кроз структуре ЕУ да се процес преговарања оконча међусобним признавањем Србије и Косова. Дакле, Србија добија више маневарског простора, али и даље неће бити лако, све док у Вашингтону и Бриселу, односно Берлину, сматрају да је независност Косова неповратан процес и да само треба пронаћи модалитете како да Србија то призна, ако не de iure, онда макар de facto. Лајчак ће у свему томе бити веома тешко да балансира и зато ће се он више посветити техничким, а мање статусним питањима“, тврде саговорници Данаса.

Марија Стојановић

Опрема: Стање ствари

(Данас, 22. 4. 2020)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар