Политика: Изборни цензус биће спуштен на три одсто

Последица законских измена биће много већи број изборних листа које ће прећи цензус, јер ће нижи изборни праг привући и политичке организације које нису ни помишљале да изађу на црту од пет одсто

Фото: EPA/Srdjan Suki

На предстојећим парламентарним и локалним изборима, који ће највероватније бити одржани 26. априла или 3. маја, за освајање скупштинских мандата биће потребно само три одсто гласова изашлих бирача. Како „Политика” ексклузивно сазнаје у врху власти, на ванредној седници Народне скупштине почетком фебруара биће измењени Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима, чијим се одредбама прописује да у расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање пет процената освојених гласова.

Спуштањем цензуса са пет на три одсто, за шта владајућа коалиција има већину, биће олакшан улазак у скупштинске клупе мањим политичким партијама и коалицијама. Бројкама изражено, ако на парламентарне изборе изађе три милиона грађана, уместо минималних 150.000 гласова по важећем закону, ако цензус буде три одсто биће им довољно само 90.000 гласова.

Последица овакве законске измене биће много већи број изборних листа које ће прећи цензус. Биће и мање расутих гласова – то су гласови које су освојиле листе које нису успеле да пређу цензус, а Д’Онтовим системом расподеле мандата преливали су се онима које су биле изнад пет одсто, пропорционално њиховој снази. Тако је најјача изборна листа добијала и највише мандата од расутих гласова. У овом случају, известан проблем имала би и најјача, Српска напредна странка, која ће, како сазнајемо, мобилизацијом страначких функционера и чланства покушати да не изгуби много увођењем новог изборног прописа, којим излази у сусрет мањим политичким организацијама.

Поређења ради, на последњим парламентарним изборима, одржаним 24. априла 2016, на збирној изборној листи било је 20 такмаца (странака, покрета и коалиција), а без иједног мандата остало је њих осам. Гласало је близу 3,8 милиона грађана (56 одсто), а коалиција Двери и ДСС-а једва је прошла са 190.000 гласова. Најјача листа „Александар Вучић – Србија побеђује” освојила је 48 одсто гласова (1,8 милиона), али 52 одсто мандата (131 народни посланик).

Овим законским маневром, нарочито неуобичајеним три месеца пред изборе, умногоме ће бити минимизовани ефекти најављеног бојкота избора дела опозиције. Нижи изборни праг сигурно ће привући многе организације које нису ни помишљале да изађу на црту од пет одсто, а несумњиво ће условити и формирање бројних нових „цензус-коалиција”, будући да се, према сазнањима „Политике”, ни овог пута не планира увођење степенастог цензуса. Према неким ранијим захтевима за промену изборног прага, спуштање цензуса на три одсто имало је смисла у нашим условима ако би он важио за самосталан излазак на изборе. Тада би, на пример, за коалицију две странке важио цензус од пет, за три странке од седам, за четири од девет одсто… Једино је пре 16 година, приликом измене изборних закона, смањивање цензуса на три одсто за све учеснике на изборима предлагала Српска радикална странка.

Идеје и захтеви за промену изборног закона (који се нису сводили само на измену цензуса него, најчешће, на комплетну промену изборног система) могли су се чути више пута до сада, али то никад није стизало ни близу местима одлучивања. Својевремено је министар државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић имао припремљен нови изборни закон, који је, међутим, остао у фиоци.

Почетком 2013. године Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића предложила је да се формира 250 изборних јединица и уведе степенасти цензус, тако да за самостални излазак на изборе он буде пет одсто, за двочлану коалицију седам, за трочлану девет, а за остале – 11 одсто. Две године касније Лига социјалдемократа Војводине упутила је свим посланичким групама у Скупштини Србије свој предлог изборног закона, према којем би Србија била подељена на пет изборних јединица, а Нова странка Зорана Живковића је предлагала да се број посланика смањи на 150 (што би захтевало и промену Устава), који би били бирани по комбинованом изборном систему.

Биљана Баковић

(Политика, 11. 1. 2020)



Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Izgleda da su se stvarno uplasili bojkota. Sledece je na redu izglasavanje zakona o minimumu izaslih na izbore.

    Свиђа ми се

  2. Није битно колико је спуштен цензус, није битно колико странака, посланика, бирача, чланова, ТВ минута, није битно било чега било ко има. Битно је колико људи колико кредита узима, колико мобилних се купи у пакету за 1дин, колико се увезе половних аутомобила, хлеба и теста, колико тона кромпира, пасуља и лука купимо у иностранству.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s