У овој политичко-образовно-естрадној саги најмање је било речи о образовању
Мића Јовановић (Фото: А. Васиљевић/Политика)
Док је на „Мегатренду” трајао „црни петак”, акција током које су нови студенти могли да упишу факултет по 25 одсто нижим ценама, осванула је црна недеља за власника овог приватног универзитета Мићу Јовановића. У размаку од само седам дана објавио је да је продао „Мегатренд”, а потом и да се предомислио. Толико је требало и да несуђени купац Дејан Ђорђевић у Јовановићевој перцепцији пређе пут од „озбиљног” до, у најмању руку, неприхватљивог пословног партнера.
Дејан Ђорђевић, купац Мегатренда
Шта је то Јовановић замерио Ђорђевићу? Оно што су многи до сада замерали „Мегатренду”, па и самом власнику овог универзитета – спорне дипломе. Није сигуран где је и како Ђорђевић стекао факултетско образовање, па ни докторско звање. А уз то, више није могао тачно да каже ни да ли новац за куповину универзитета постоји у банци, или само у Ђорђевићевим сновима. Са ким има посла, коначно је схватио када несуђени купац није уплатио рату кредита од 75.000 евра.
С друге стране, Дејан Ђорђевић тврди да постоје и дипломе, као и да је постојала истинска жеља да „Мегатренд” уведе међу првих 500 универзитета на престижној Шангајској листи. Оно што није постојало јесте обавеза да измири ту рату кредита, јер је реч о дугу направљеном пре његовог, сада већ краткотрајног, газдовања факултетом.
Лик и дело Дејана Ђорђевића такође су подигли прашину у медијима. Где се до сада крио тај доктор медицинских наука, који је уједно и дипломирани правник, уз то сувласник више компанија у Европској унији и председник Борда директора компаније „Ефас Европа” са седиштем у Берлину? Како га до сада нису приметили политичари и поставили за експерта у неком министарству?
Како се нови серијал продаје „Мегатренда” претворио у још једну мегасапуницу, чији крај не може ни да се наслути? Читаоце није изненадио овакав сценарио, нарочито ако се сете само неких цртица из тридесет година дуге и бурне историје овог факултета, на којом су уточиште после 5. октобра пронашли професори леве оријентације.
Док је недавно повлачење Миће Јовановића са чела овог универзитета у јавности повезивано са документарним филмом „Мегадипломац”, прво његово повлачење било је у априлу 2015. године. Тада је у жижи такође била афера лажне дипломе – али Јовановићеве.
Наиме, његовом лондонском докторату у траг није могла да уђе ни администрација Лондонске школе економије и политичких наука (ЛСЕ) ни Универзитета у Лондону, а Јовановића се није сећао ни угледни професор Стивен Вуд, кога је контроверзни власник „Мегатренда” у медијима наводио као свог ментора. Баш у то време, овај универзитет мења име у „Џон Незбит”, а његов власник одлази из земље. Тада је Јовановић представио Незбита као свог великог пријатеља, а јавност га је познавала и као специјалног саветника за образовање у влади председника САД Џона Кенедија и као специјалног саветника државног секретара Џона Гарднера у време председника Линдона Џонсона. Ово друго му се често оспоравало.
Међутим, три и по године касније Јовановић се волшебно вратио на чело универзитета, а вратио је и старо име универзитета. Тај потез објаснио је жељом да „Мегатренду” поврати и стари углед. Тако је ставио до знања да су медији погрешно протумачили његово повлачење – разлози његовог одласка нису били моралне, већ законске природе.
„Закон о високом образовању, који је недавно усвојен, прописује исти број мандата као и досада, али се не рачунају претходни избори“, објаснио је Јовановић 2017. зашто је заправо отишао с места ректора.
Док су се наизменично смењивале афере и запаљиве маркетиншке кампање – попут оне када су осванули билборди са поруком „Шта ћеш овде? Заврши ’Мегатренд’ и пали”, а још су били свежи подаци о томе да је наша земља у врху по одливу мозгова – јавност се забављала, а иза сцене, овај приватни универзитет имао је далеко већи утицај него што се чинило. На њему је предавао Жарко Обрадовић, истовремено док је био министар просвете. Баш тада за заштитно лице „Мегатренда” проглашена је певачица Наташа Беквалац.
Универзитет Мегатренд (Фото: Фонет)
У овој политичко-образовно-естрадној саги најмање је било речи о образовању. А да се до данас мало шта променило сведочи и изјава актуелног министра Младена Шарчевића, од кога смо чули пословни савет. Препоручио је Јовановићу да прода неколико факултета, а задржи главницу. Брига о студентима није ни поменута.
А Мића Јовановић је, у старом добром маниру, на медијске написе одговарао – огласима у новинама. Дакле, професору са вилом на Азурној обали и приватним авионом нису потребни ди-џејеви, за које је недавно најављивао нови образовни програм, да би направио савршену забаву.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар