НП Отаџбина: Отворено писмо руском амбасадору у Београду Александру Боцан-Харченку

Желели смо да се сретнемо са Вама да нам разјасните шта је стварни став руске политике према јужној српској покрајини, стоји у писму Срба са КиМ руском амбасадору

Александар Боцан-Харченко (Фото: Амбасада Руске Федерације/Политика)

Ваша екселенцијо,

Разлог да Вам се овако јавно обратимо јесте наш захтев за пријем у руску амбасаду поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. На први наш захтев нисте нас удостојили ни одговора, а у другом сте навели да немате времена. Наш мотив за сусрет са Вама јесте то што је пре пар година ондашњи шеф руске канцеларије г-н Андреј Шогоров активно лобирао међу Србима да се одазову на изборе које расписује самопроглашена република Косово. Касније су представници „Српске листе“, као косовски парламентарци, боравили у руској Думи због чега смо протестовали. Протествовали смо јер је супротно правној логици да Руска Федерација не признаје самопроглашену републику Косово а прима њихове парламентарце па макар они били Срби. Можда је то и горе, што су Срби.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа да је председник Покрета народни посланик у Скупштини Србије Славиша Ристић био посматрач на прошлим председничким изборима на Криму. Он је подобан да буде посматрач на Криму, али није подобан за пријем у руску амбасаду у Београду.

У Вашем одговору навели сте да не можете да нас примите пошто је Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ опозиција власти а да ви искључујете било какво мешање у питања унутрашње политике земље-домаћина. Дај Боже да је тако, имајући у виду да велики број руских државних функционера и званичника присуствује манифестацијама Српске напредне странке.

Пре неки дан смо чули из устију функционера и посланика Српске напредне станке Владимира Ђукановића на режимским медијима да је Српски покрет Двери такође затражио пријем у руској амбасади. Он каже, не може „Бошкић“, тако ословљава председника Српског покрета Двери господина Бошка Обрадовића, да буде примљен у амбасаду Руске Федерације. Чудно је да о пријему у руску амбасаду одлучује Српска напредна странка. Чуди се нас и обавештеност Српске напредне странке о дописима у руску амбасаду. Не би било згорег да обавестите јавност Србије да је она отворена само за присталице режима Александра Вучића али не и за оне који су његови политички противници. На тај начин бисте уштедели труд и време грађанима Србије.

Овакав приступ имао је и претходни руски амбасадор у Београду Александар Чепурин због чега је награђен местом у Управном одбору НИС-а. Ранији амбасадори као што су њихове екселенције Конузин и Алексејев отворени су били за разговор са грађанима различитих политичких уверења.

Други разлог зашто смо желели да се сретнемо са Вама јесте и тај да нам разјасните шта је стварни став руске политике према јужној српској покрајини. Један део руских званичника, међу којима и Ви у Вашем последњем интервјуу, кажу да Русија подржава решење статуса КиМ у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Одмах потом изјављујете да ће Русија подржати све оно што се договоре Београд и Приштина. Како је став српског председника да се разграничи са Албанцима, то јест да се одрекне највећег дела Косова и Метохије што је супротно Резолуцији 1244 СБ УН, не можете у исто време да подржавате и целовитост Србије и цепање Србије.

Са друге стране, одвајање највећег дела Косова и Метохије значи одлазак тог дела Србије у НАТО пакт. То ипак није ни у руском ни у српском интересу.

Да ли су Ваше наде у искреност актуелног режима у Србији према Руској Федерацији заиста озбиљне? Мислимо да газите на трулу даску јер су овој власти дани одбројани. Власт у Србији је криминална, корумпирана и диктаторска. Не бисмо волели да Русија направи исту грешку као са Црном Гором. Подржала је одвајање Црне Горе и режим у њој а она је само једног јутра осванула у НАТО пакту. По начину владања режими у Србији и Црној Гори су као сестре близнакиње.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ ће и у будућности делити русофилске ставове. Функција амбасадора је пролазна као што је и сама власт у Србији променљива. Али пријатељство и блискост руског и српског народа остаје за век и векова.

Како радили тако нам Бог помогао.

Косовска Митровица, 26. 9. 2019. године
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

У прилогу достављамо оба писма послата амабасади РФ у Београду:



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

13 replies

  1. Молили би путинологе аматере и професионалце да нам дају неко “званично” појашљење. Унапред захвални.

  2. (Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ ће и у будућности делити русофилске ставове. Функција амбасадора је пролазна као што је и сама власт у Србији променљива. Али пријатељство и блискост руског и српског народа остаје за век и векова.
    Како радили тако нам Бог помогао.)

    Порука је јасна и разумљива. Нема се ништа више додавати. Једино што нас Историја учи да су односи између наших држава били понекад неусаглашени.

  3. Ствар је јасна, Вучић у Србији може једино да се смени уз помоћ руске власти, односно Путина – да дају логистику, новац и др. За сада од тога нема ништа, очигледно по поступцима Путина да му Вучић одговара.
    У суштини овде није битан Вучић, већ демонтажа владавине западних обавештајних служби. Они имају још 100 Вучића у резерви, име и презиме им уопште није битно…
    Ниједна патриотска снага, или ти странка, или коалиција не може без подршке Русије да смени западну власт. Поставља се питање ко је Путин ?
    Да ли је истина да у најмоћнијим Руским компанијама имају највише акција људи из руске власти и Путин, па за сваки политички потез гледају и државни интерес и свој приватан бизнис?
    Који је то “руски човек“, или странка на коју Путин „““ Намигује““ да српски народ таквог, или такве подржи?

  4. Oy vey

    https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Oy_vey%21_brooklyn.png

    Еврейский портной
    Автор текста (слов): Розенбаум А. Композитор (музыка): Розенбаум А.

    Тихо, как в раю…
    Звёзды над местечком
    Высоки и ярки.
    Я себе пою, я себе крою.
    Опустилась, ночь.
    Отдохните, дети,
    День был очень жарким.
    За стежком стежок,
    Грошик стал тяжел,
    Ой, вэй!

    Было время, были силы,
    Да уже не то.
    Годы волосы скосили,
    Вытерли моё пальто.
    Жил один еврей, так он сказал,
    Что всё проходит.
    Солнце тоже, вэй,
    Садится на закате дня.
    Но оно ещё родится,
    Жаль, что не в пример меня…
    Кто же будет одевать их всех
    Потом по моде?..

    Девочка моя,
    Завтра утром ты
    Опять ко мне вернёшься,
    Милая моя, фэйгелэ моя,
    Грустноглазая,
    Папа в ушко майсу скажет,
    Засмеёшься.
    Люди разные, и песни разные…
    Ой, вэй!

    Будет день, и будет пища,
    Жить не торопись.
    Иногда богаче нищий,
    Тот, кто не успел скопить.
    Тот, кого уже никто нигде
    Ничем не держит.
    Нитки, бархат да иголки –
    Вот и все дела.
    Да ещё талмуд на полке, –
    Так бы жизнь шла да шла…
    Только солнце вижу я
    Всё реже, реже…

    Было время, были силы,
    Да уже не то.
    Годы волосы скосили,
    Вытерли моё пальто.
    Жил один еврей, так он сказал,
    Что всё проходит.

    Тихо, как в раю…
    Звёзды над местечком
    Высоки и ярки,
    Я себе пою, я себе крою…
    Я себе пою..
    , поет Михаил Шуфутинский,

    https://www.youtube.com/watch?v=BY9qVhw1vlE

    …”я́ко сы́нове вѣ́ка сего́ мудрѣ́йши па́че сыно́въ свѣ́та въ ро́дѣ свое́мъ су́ть.”
    (Евангелие по Луке 16.)

    https://azbyka.ru/biblia/?Lk.16

    А́ще не Госпо́дь сози́ждетъ до́мъ, всу́е труди́шася зи́ждущiи: а́ще не Госпо́дь сохрани́тъ гра́дъ, всу́е бдѣ́ стрегі́й. (псал. 126.1)

    https://azbyka.ru/biblia/?Ps.126

    Величит душа моя Хор Сретенского

  5. Што би се Путин бавио унутрашњом политиком у Србији? Њему је битна спољна политика Србије. Вучић је у спољној политици “уравнотежен” у односу на интересе Руске Федерације, ни у ком тренутку не баца Русију у ватру због потеза Србије, односно српске власти. Да, они нас подржавају, али колико је то за њих подношљиво. У том смислу, Вучић од свих политичара на српској сцени највише одговара Путину.

    Замислите у Србији власт која би покушала ратом да врати КиМ под српску контролу. Сукоб са НАТО и поново бомбе по Србији. Ако Руси реагују војно, ето ти великог рата, а можда и трећи светски, а ако не реагује руска власт војно, може у руској јавности да постане издајнички, у крајњем смислу да изгуби поверење и изборе у Русији. Путину је за избегавање таквих ситуација Вучић идеалан, бар још неко време….

  6. Ако амерички амбасадор може да прави тзв. Владу Србије по америчком рецепту без да пита за мишљење било кога, ваљда и руски амбасадор може безкомпромисно стајати на страни интереса србског народа. За Јељцина све знамо! Да ли је управо зато замењен Путином да се превара на једном вишем нивоу настави, а да тога многи не буду свесни. Јер од кад је Путин на власти, Русија никад, подвлачим никад, није учинила ништа по србске интересе, али ни по руске на Балкану. Играли су игру ни руску, нити србску. Пар примера: 05. октобар, насилно рушење и допуштено изручење Милошевића Хагу, уместо да га сачувају за боља времена; повлачење руских војника са КиМ; пљачкашко отимање НИС-а иза ви неког братског односа; замајавање Јужним током, а тек Србијгас и Бајтовић; допуштен распад СРЈ; одлазак Црне Горе и Македоније под НАТО скуте, а Србија на истом путу;…. Зар Рус као јачи брат не може јасно и безкомпромисно да брани интересе свог ‘млађег брата’; без да пита Вучића и Дачића или било кога, баш као што ни Американци ништа не питају поменуту двојицу нити било кога око њихове подршке антисловенским снагама у Србији. На жалост, Рус државник, овај данашњи, не царски, то неће да чини. Русија нема ни један медиј у Србији?! Русија нема ни једну јасну прословенску странку или покрет у Србији!? Шта то Русија има јасно и конкретно у Србији?! Ништа! Центар у Нишу обична аматерска фарса. А као Путин светски баја и спасилац Словена!? Ко је овде наиван!? И због чега то они из Кремља чине на овај начин?! ПАЖЊА: при свему овоме јасно раздвајамо православне Руса и Русију, од званичне политике коју спроводи Кремљ.

  7. Хтео би да поставим три питања:

    1. Са чијим благословом ( одобрењем, наговором) је Патријарх Руски Кирил се састао са папом римским Француском у Хавани 2016. год. и потписао декларацију у 30 тачака, која подсећа на 30 Јудиних сребреника?

    2. Ко је одобрио да се из путничких авиона изнад Русије просипају отрови, тј. кемтрејлси?

    3. Како то да је Путин у изванредним односима са израелским премијером Нетењахуом, а у лошим односима са САД њиховим ционистички менторима?

  8. Дефетизам и митоманија, она Србска…баталите се вођења политике Руске империје, него мало да водимо нашу србску бригу. Осим тога ваљало би дићи главу, и не сводити промене власти на спољни утицај. Јуче смо призивали Сороша а пљували Милошевића као последњи остатак црвених, данас призивамо Путина против империје зла….па нису властодршци у Србији овде на привременом раду, дошли однекуд са Новог Зеланда, него су синови и кћери овог народа. Не ваља нам када УСА амбасада саставља власт, а призивамо Кремљ да учини то исто, али пошто је у нашу корист жмуримо на принципе? То нас заиста сврстава у ред државотворних народа….

  9. Како смо кренули били бићемо најгори од све деце. Материјалисти чисти би требало начисто да се забрину, јер, логичан наставак дешавања тражи и плаћање ратне штете свима, уместо наплате потраживања ратне штете наше као стварних оштећених.

    Сезона трешања, да је, вредело би да се “и попишане поједу на крају”… а целе сезоне вреди да обереш с оног краја одакле кренеш, које год воће… или поврће… или Србе… у Држави, крају, насељу, улици… породици,… које ти је око драже?

    Истина, од српског тројства “кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати”, за Србе Црногорске је било карактеристично прво двоје.
    Крајишници Срби су на страшном мјесту стајали и постојали и нерадним даном.
    … има детаљно о средини и крајевима у свим пресецима временског тока
    тренутно је оваква подела и данас Све Крајине опстају, додуше земаљске границе су ближе средини… “далеко било, дошло близу”

    …”кад је први Србин продат, продат је и последњи…”

    Ко да смо луди и као да Бога нема.

    …”аутентична заједница је заједница саосећања. МОРАЛ је осећање дужности према заједници којој осећам да припадам…”, говорио је блаженопочивши Жарко Видовић

    https://pp.userapi.com/c824601/v824601975/17db26/8EBcVnVOfE0.jpg

    Ако не осећамо једни друге и не саосећамо, нисмо Заједница… то вреди за пријатељство, брак, породицу, нацију, спортску екипу, Цркву, сваку људску заједницу.

    У руском језику израз је НА УКрајини.

    “Добра је свака мука која нас повезује и лоше је свако добро које нас раздваја“, зборио је Душко Радовић

    “Цела природа личи на један велики клавир, на коме су сва створења у ствари дирке. Које се год дирке човек дотакне, чује ехо своје сопствене душе…”, владика Николај, Свети Владика Николај+

    Светитељи Серафим и Николај нам тумаче да се “неки четврти лек човечанству од Божије стране неће и не
    може давати. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина приспеде од Исуса Христа.”

    …”Није реч само о словенским осећањима, ни о православљу, у питању је стратешка веза. Русија је преко Србије, како сам написао у једном тексту за руску Думу, потврђивала свој статус велике силе на Балкану и губила тај статус. То само Горбачов и Јељцин нису схватили. Није случајно Петар Велики гледајући према Медитерану слао своје људе Србима и примао српске изасланике у Русији. Свако вече гледам руски дневник на руском језику и време које показује велики часовник на Спаској кули у Кремљу, који је направио један српски калуђер. Те су везе, дакле, давнашње и дубоке…”, Милорад Екмечић

    …”Комплот превараната, провокатора, диверзаната, речју – нечасних и неодговорних људи – никада неће изградити ни здраву државу ни исправну политику. Што је у политици више конспирације то је у њој више лажи и преваре.Што је јачи утицај тајанствене и
    двосмислене закулисе, то је у политичкој атмосфери више лажи, издаје, користољубља. Немогуће је објединити и усагласити све; то никада неће успети. Потребно је објединити најбоље, најумније, спремне да одговорно служе неспутани било каквим закулисним “налозима” и “забранама”. Таква заједница треба да позове разумну већину друштва и народа да крене за њом. При том ваља увек имати на уму да та “већина” није у стању да ствара и саздаје, сагледава и гради политику, већ само да се одазове на идеју и подржи програм. Одувек је све значајне и велике реформе смишљала и спроводила у дело предузимљива мањина, док се већина само саглашавала, учествовала и подчињавала. Ово нипошто не значи позив на најболеснији и најизопаченији од свих политичких режима, тоталитарни. Али јесте подсећање да се не прецењује глас масе у политици, пошто она не живи органским сагледавањем и мишљењем, доступним једино мањини најбољих, који треба да је покрену доказивањем и личним примером…”, Иван Иљин

    један поглед, писано на енглеском,

    …”[Sidebar: here I want to contrast the Russian society at large with the Russian armed forces who, besides having a lot of good equipment, have a very strong and clear ethos and a rock solid understanding and clarity about what they stand for. This is why Russian soldiers have consistently and spontaneously been willing to sacrifice their lives. The Russian civilian society still lacks that kind of clarity, and Russian politicians, who are no better in Russia than elsewhere, often make use of that. The Russian armed forces are also the one institution with the strongest historical memory and the deepest roots in Russian history. I would argue that they are the only institution in modern Russia whose roots truly go back to before the 1917 Revolution and even much further back than that. As descendant of “White Russians” myself I have always found it uncanny and, frankly, amazing how much closer I have felt to Russian military officers than to Russian civilians. To me it often feels as if there were two types of Russians simultaneously coexisting: the “new Russian” type (still in the process of being defined) and the military officer corps (Soviet or post-Soviet). That latter type almost instinctively made sense to me and often felt like family. This is hardly a scientific observation, but this has been my consistent personal experience].”

    http://thesaker.is/making-sense-of-russian-political-ambiguities/

    Каже Никита Сергејевич да би било добро… “кад би се Срби међусобно волели онолико колико воле Русе, и кад би се Руси међусобно волели онолико колико их Срби воле…”

    ономад, на тему баш,
    овде,

  10. @Мирослав Вујанић – У србском језику предлози стоје испред именица и заменица, а не испред глагола. Изрази попут “за понети”, “без да пита” су страни нашем језику. Таквим изразима србски језик се загађује англизмима и германизмима од оних отуђених особа које преводе стране текстове, а нити знају нити цене наш језик. То је још горе загађење него бацање пластичних кеса и боца по нашим пољима, шумама и потоцима. Горња два примера треба да гласе “за ношење”, “а да не пита”. Предлажем уреднику да на овом сајту не толерише ове варваризме и креолизме у србском језику.
    Што се садржаја коментара тиче, Русија није могла да спречи 5.октобар и изручење Милошевића Хагу. Такође, зна се ко је онемогућио Јужни ток. И ја нисам задовољан многим елементима руске политике према Србима, али не треба им товарити и оно за шта нису одговорни.

  11. Како ми се чини, на Кремљу још петокрака стоји. Каквом се ви добру за Србе надате од оних који стоје иза тог сатанског знака?

  12. У руским уџбеницима за децу стоји врло јасно да Бог не постоји, да је све материја, да је свет настао случајем и из ,,великог праска”, да је руски човек настао еволуцијом човеколиког мајмуна, да су Руси инфериорни у самој руској историји германских царева и грчке вере….Отворено се прогоне руски староверци, који своју многобројну децу не желе да вакцинишу, неће да их шаљу у антихришћанске школе….То је та тзв. ,,Руска Федерација” бизнисмена, неруса и ,,партњора”.

  13. Dragi nasi sunarodnici sa Kosova,nemojte ocekivati mnogo od ruskih vlasti.Znamo u kakvim uslovima zivite,ali verujte da ste miljama ispred uslova u kojima zive Rusi u Baltickim drzavama, a ruska vlast ostaje nema.

Оставите коментар