Хришћанска демократија у Европи: Европска народна партија као политичка снага у времену Хладног рата

Клаус Физингер, регионални директор Ханс Зајдел фондације за Југоисточну Европу, напоменуо је да су за нама недавно завршени избори за Европски парламент који су показали да је хришћанска демократија као вредносни концепт била и остала важна за ЕУ

Фото: YouTube канал ИЕС

Дана 28. маја 2019. године у Аероклубу у Београду Институт за европске студије, Ханс Зајдел фондација и Европски покрет у Србији организовали су предавање проф. др Волфрама Кајзера, професора европских студија на Универзитету у Портсмуту. Предавање је било посвећено политичком развоју хришћанске демократије у Европи након завршетка Другог светског рата, те њеном утицају на обликовање Европске уније какву данас познајемо.

Предавање је отворио Клаус Физингер, регионални директор Ханс Зајдел фондације за Југоисточну Европу, напоменувши да су за нама недавно завршени избори за Европски парламент који су показали да је хришћанска демократија као вредносни концепт била и остала важна за Европску унију.

Сузана Грубјешић, генерални секретар Европског покрета у Србији, указала је на то да су оснивачи Европске уније, попут Роберта Шумана и Конрада Аденауера, били демохришћани, додавши да су тадашњи европски комунисти и социјалисти били противници идеје о уједињеној Европи.

Директор Института за европске студије др Миша Ђурковић са задовољством је истакао да је проф. Кајзер један од најбољих познавалаца хришћанске демократије у Европи, али и један од највећих живих научника у области друштвено-хуманистичких наука на нашем континенту.

Професор Кајзер је у уводном делу предавања истакао да се хришћанска демократија у Европи развијала у оптерећујућим односима између Источног и Западног блока који су имали потпуно различито схватање садашњости и будућности европског континента. Од 1945. године па наовамо хришћанска демократија се у Европској заједници (касније Европској унији) идеолошки усавршавала и организационо развијала. Она је успешно искористила погодности историјског контекста у коме су социјалистичке партије на Западу морале да изврше радикалне заокрете у свом поимању политике и политичког. Током потписивања чувеног Париског уговора у свих шест земаља оснивача демохришћани су били на власти. Проф. Кајзер је напоменуо да је хришћанска демократија у политичком смислу била усмерена ка антикомунизму и политичком католицизму и протестантизму, док је у економском смислу била заснована на идејама слободног тржишта насупрот концепту колективне привреде. На спољнополитичком плану, европски демохришћани су били усмерени ка јакој сарадњи између Европске заједнице и Сједињених Америчких Држава, док су се на унутрашњем плану обрачунавали са бољшевизмом који је у послератним годинама узимао маха у Италији и Француској. Као једну од кључних идеолошких подлога европске хришћанске демократије проф. Кајзер је означио и снажну посвећеност европским интеграцијама.

Европска народна партија, као политичка група европских демохришћанских странака у Европском парламенту, настала је 1976. године. На почетку, њену окосницу су чинили немачки и италијански демохришћани, али се са ширењем Европске заједнице број њених чланица повећавао, а самим тим и утицај ове групе на креирање политика Заједнице. Временом су и демохришћанске партије земаља Бенелукса постале важан део Европске народне партије, док је Француска представљала проблем због чињенице да су тамо дуги низ година социјалистичке партије биле снажније. Премда је био присутан страх од немачке хегемоније унутар Европске народне партије, проф. Кајзер истиче да је ова група временом све више јачала, како у институционалном, тако и у смислу величине гласачког тела. Снажна оперативна структура групе оформљена је већ до 1979. године, као и гласачка кохезија унутар ње. Деловање фондација попут Конрад Аденауер фондације и Ханс Зајдел фондације допринело је јачању демохришћанских идеја у Европи. Но и поред тога, проф. Кајзер истиче да Уједињено Краљевство све до 1992. године није имало партије чланице Европске народне партије.

Уз јачање Европског парламента као институције све више се развијала сарадња Европске народне партије и конкурентске Партије европских социјалиста. Европска народна партија је дала и снажан допринос у јачању осталих институција Европске заједнице. Примера ради, принцип супсидијарности, као један од темељних принципа савремене Европске уније (а који је описан у Мастрихтском уговору) јесте принцип који је прво створен унутар групе европских демохришћана. Заштита државе благостања, јачање регионалног развоја, заштита националних пољопривреда, заштита људских права, боља прерасподела ресурса на националним нивоима, политика конкуренције, те борба против крајње деснице неке су од најзначајнијих поља борбе европских демохришћана у протекле три деценије. Падом Источног блока се, по речима проф. Кајзера, демохришћанске партије усмеравају на ширење и јачање европских вредности у земљама које ће нешто касније приступити Унији. На дневни ред долазе и јединствена монетарна политика у Унији, јединствена валута – речју, потреба за продубљивањем економских интеграција.

Закључно, проф. Кајзер је напоменуо да је један од доказа историјске хетерогености Европске народне партије и чињеница да се она данас налази у идеолошком сукобу са својим доскорашњим чланом – мађарском партијом Фидес Виктора Орбана. У контексту јачања крајње десних политичких партија у Европској унији, додао је да су Владимир Путин и Доналд Трамп претња западноевропском политичком пројекту.

Рајко Петровић, Институт за европске студије



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s