Слободан Антонић: Бошњачки шовинизам – зло које уништава БиХ

Главни дестабилизатор садашње БиХ заправо је бошњачки национализам и његово виђење Срба у БиХ (а у другом кораку и Хрвата у БиХ) као страног тела које у првој погодној прилици ваља уклонити из државе

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

 

У последњем извештају Валентина Инцка као главна опасност наглашава се то што „БиХ поткопавају српски и хрватски сецесионисти“. Део америчке администрације, пак, иде још даље, видећи првенствено српскесецесионистичке планове и кораке (…), под малигним утицајем Русије“, као одлучујући фактор који на БиХ делује „ужасно дестабилизујуће“.

Но, истина је другачија. Главни дестабилизатор садашње БиХ заправо је бошњачки национализам и његово виђење Срба у БиХ (а у другом кораку и Хрвата у БиХ) као страног тела које у првој погодној историјској прилици ваља, овако или онако, уклонити из државе.

Наратив бошњачког национализма је следећи:

  1. Срби су, 1992-1995, извршили геноцид над Бошњацима.
  2. У геноцид је, колективно, био укључен цео српски народ;
  3. Република Српска је геноцидна творевина.
  4. Правда захтева да се укинеРепублика Српска и од БиХ направи унитарна држава.
  5. Ако се Србима то не допада, нека иду у Србију.

За пример ћу навести излагање Смаила Чекићапрофесора на сарајевском ФПН и бошњачког академика, што га је у целости објавило сарајевско Ослобођење (16. новембар 2008. стр. 10-11). Напомињем да је ово било још 2008. године, дакле, много пре било којих Додикових  „сецесионистичких планова и корака“.

Чекић, најпре, тврди да је, 1992-1995, „српски нацизам (?!) поново (?!) генерирао најтеже злочине који су познати човјечанству“ (?!), да је „геноцид над Бошњацима изведен уз масовно учешће српског народа“ (?!), те да се „српски народ и његова елита нису дистанцирали од извршеног геноцида“.

Уз то, Чекић тврди да је Република Српска „геноцидна творевина великосрпског нацизма, …омеђена масовним гробницама и концентрационим логорима“, те да и данас у РС „легално дјелују фашистичке организације“ (?!).

Смаил Чекић

Наравно да РС као нацистички монструм не треба да постоји – закључак је који се сам намеће читаоцу. А и Србе у Бих ваљало би некако казнити због њиховог масовног учешћа у геноциду.

Ову причу данас у детаље разрађују многобројни Бошњаци у тзв. свету хештег активизма и твитер политике. Стога је ова сфера претрпана изливима агресивног бошњаштва, које даље индукује не само национализам, већ и истински шовинизам.

„Ја сам од почетка 2003. до октобра 2005. живио и радио по малим општинама“, пише Реуф Бајровић, из Грађанског савеза (?!). „Геноцид је био групни/општенародни подухват. Братство у злочину ми је тада постало јасно“.

А и сваком читаоцу постаје јасно који народ Бајровић оптужује за „братство у злочину“ и „општенародни подухват геноцида“.

Други твитер-јунак, пак, прецизира: „Сребренички геноцид нису починили само војска и полиција РС. Геноцид никада није индивидуалан злочин јер захтијева подршку цјелокупног друштва… Геноцид је увијек колективни злочин!“

Трећи за Србе каже: „Нико их ни не може `представити` као геноцидан народ, јер то и јесу. Хиљаде година затвора у Хагу и неколико доживотних пресуда – и то само за посљедњи рат?! Бошњаче – престани кумовати с агресором: данас брат, сутра нож у врат!

Треба истјерати Србадију с наше, босанске земље“, закључак је четвртог ислам-твитерџије, зато „што је ово ИСЛАМСКО тло (изворно истицање – С. А). И каури на њему немају мјеста“! „Срби у Србију могу понијети и присвојити таман онолико земље колико стане на једно стопало, онолико што Дрина не успије спрати с њихових поганих ногу“, слаже се пети коментатор, поручујући Србима још и ово: „Купите пуно нафте али баш пуно, да вам случајно не понестане горива у тракторима на путу до Београда“.

Али, да би се такав „реваншистички геноцид“ могао опослити, ваља се претходно наоружати. „Нађите војни шоп у својој близини, купите војну опрему“, препоручује извесни Мустафа Бусулаџић, „да не бисмо опет морали у пантолама и тенама бранит државу. Да се и ми мало постројавамо, што да не“. И додаје: „Сваки пут кад легнем дође ми мисао како држим пушку, са све зеленом марамом око главе, у војном одијелу и поносно трчим према четницима… Па шехид, ил газија!“

А седми отворено прича у камеру: „Кад буде вакат дошао – а то ће јавно бити, то није тајна; ако мене Алах поживи, па ја чујем вијест да се позива на Џихад, да се ова држава (БиХ) направи Исламском државом – одмах ћу се одазвати!

Па добро, рећи ћете, то су све маргиналци, не правимо од комарца магарца. Али, погледајмо шта је недавно у Зеници изјавио Бакир Изетбеговић: „Овдје живе велики радници, велики ратници, добри Бошњани и скромни муслимани. Неће се поновити 1990-те, (…) али требамо бити јаки. Постоје гаранције међународних сила за Дејтонски споразум, али је најважнија бошњачка снага. Јачати међусобно повјерење, јачати намјенску индустрију, увести предмете у школи о предвојничкој обуци…“.

Па чекајте, за кога треба да прави оружје та „наменска индустрија“, ко треба да иде на „предвојничку обуку“? „Добри Бошњани“, ти „велики ратници“ и „скромни муслимани“?

Једноставна је истина: онај ко неће да говори о бошњачком национализму, нема права ништа да каже ни о „српском сецесионизму“.

А политичка класа Бошњака непрестано минимализује национализам у својој етнији. Енвер Биједић (СДП, Тузлански кантон) недавно, разматрајући српски и хрватски национализам, каже: „Ако би се као одговор на ове двије стране пробудио бошњачки национализам, то би било најопасније јер је најбројнији бошњачки народ“.

Станите забога! Како то да су српски и хрватски национализам „пробуђени“, а бошњачки, ето, још никако није? Да ли је Биједић читао академика Чекића? Чита ли икада шта пишу његови сународници на твитеру: „Има и нормалних Срба само нико не зна гдје су“. „Ми с тим крмоједима немамо ништа“. „Српска глава је најбољи градивни материјал, поред бетона“. „Мени су некако Казани једно од најљепших српских мјестаТакође и Јасеновац, баш се двоумим између Казана и Јасеновца“ (видети овде о јами Казани, у коју су 1992-1993. бацани сарајевски Срби). „Свака част Сарајлијама, али Тузлаци боље роштиљају“ (мисли се на паљење колоне у Сарајеву и оне у Тузли)…

Бошњачки шовинизам у БиХ је жив, да живљи не може бити! Једино што се он не јавља у сецесионистичком облику, већ претежно у унитаристичком.

Треба ли бољи показатељ од назива језика? За попис 2013. направљена је песма која је Бошњацима имала да потцрта како тачно да се изјасне: „Ја сам Бошњак, вјера ми је ислам, језик босански, на попису то ћу казати“. Али, ако сте Бошњак, језик вам је ваљда бошњачки, а не босански?

Не, босански унитаризам кроз назив језика управо жели да нагласи да су само муслимани у БиХ аутохтон и државотворан народ. А Срби (и Хрвати) ту су тек гости, придошлице и мањинци – никако нације које равноправно конституишу бх (кон)федерацију.

Бошњачки идеолози би, осим тога, требало да имају на уму да исламском радикализацијом својих сународника директно поткопавају БиХ као државу. Наиме, секуларно и верски неутрално друштво за државу БиХ је conditio sine qua non.

Срби и Хрвати засигурно не желе да живе у држави у којој ТВ водитељке морају да изгледају као Амра Хаскић Адиловић, а политичарке као Индира Синановић. Јер, што је по Сарајеву више бурки, никаба и хиџаба, то је Сарајево мање главни град БиХ, а више тек седиште бошњачке енклаве у БиХ.

Индира Синановић

И уместо што минимизирају размере до које се раширио мухамедански фундаментализам у БиХ – па нам (још једна) универзитетска професорка из Сарајева, Едина Бећиревић, објашњава да је „исламски радикализам мање опасан по БиХ од других пријетњи“, као што су „Додикови кораци ка сецесији“ (?!) – сарајевски интелектуалци морају озбиљније да пораде на сузбијању бошњачког шовинизма и фундаментализма.

Ако већ у Сарајеву не могу да нађу неког свог Срђана Алексића („јер га није ни било, нити га има данас“), нека макар одреде пар интелектуалаца који би, ето, представљали „Другу Босну“ и њену борбу са „сопственим национализмом“.

Јер, ако бошњачки шовинизам у својој агресивности претера, Бошњацима би могло да се деси да на крају, уместо у БиХ као мултиетничкој држави „од Уне до Дрине“, остану да живе тек у маленој бошњачкој оази, сведеној на сарајевски кантон и околину.

И то првенствено захваљујући својој интелектуалној ограничености и незајажљивости.

Излагање др Слободана Антонића, професора Филозофског факултета у Београду, на трибини „Шта БиХ чини (не)могућом државом?“ коју су организовали портал „Све о Српској“ и Представништво РС

(Све о Српској, 29. 5. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Dodikovi koraci ka seceseiji ne sprecevavaju Dodika da podrzava Vucica u njegovim koracima ka secesiiji KiM.Kada bi se Srpska i Srbija ujedinile, Mile bi vrlo brzo bio suocen sa time da vise nije onaj koji se pita i da je njegov deo sve manji i da zavisi od „precana“.Tada bi Mile postao Milo, a posto su muslimani postali Bosnjaci i govore bosnjacki, Miletu bi ostalo da oni nisu bas Srbi, vec Bosanci i da govore bosanski, sigurno ima i neko slovo viska preostalo od „jezickih reformi“ po regionu.Svi znamo da posle „pravnoobavezujuceg ugovora“ sa KiM sledi „funciuonalna BiH“.Nazalost, u Srbiji se stvara atmosfera borbe za identitet i od njega neodvojive politike objedinjavanja po identitetskoj liniji (nekada je ona bila juznoslovenska, a sada je srpska) cime se ponovo, glupavo ili naverno, previdjaju da su nasi kljucni problemu unutrasnji, pravno-politicki, kao i to da „suverenisticko-identitetske“ polticke snage cine manje od 10% u odnosu na proEU snage (proEU politika je i razlog zasto se Srpska odrekla prava na vojsku koju je imala po Dejtonu) i upskos iskustva sa CG, koja je iz zajednicke drzave izasla kao „neprijatelj“, i najvaznije, urusenosti institucija koje ne brane ni ustavni poredak, a kamoli da budu nosioci nekakvog odjedinjavanja.Umesto oligarhije Slobo, Momo, Milo, dobili bismo oligarhiju Aco i Mile i drzavu koja traje dok se unutar oligarhije ne zavade, pa eto onda novog identetita da se pod njim sakrije puka zelja za vecim delom kolaca, kao Milo, sada Mile.Sve sto je Srbija trebala da uradi, jeste da stvori normalnu pravnu drzavu, sa funkcionalnim institucijama, da iskoristi povlascene veze u ekonomiji Rusijom (i Kinom), a sa Rusijom i u vojnoj sferi (mi smo poslednja evropska drzava u kojoj Rusija ima neki polozaj, ne takav kakav se masta, a ta masta potpiruje medijima, ali videci kako druge drzave dobijaju citave fabrike oruzja, ako Rusi vide da ce im to koristiti, Srbija je mogla da dobije stosta i ojaca svoju vojsku i industriju) i da ,kao takva, pokusa da okrene celu BiH na svoju stranu, jer nama treba cela BiH, a ne deo, koji ce nam biti vecni neprijatelj i potpirivati muslima u „Sandzaku“ koji su ukljesteni izmedju nas i CG, i to jacanjam ekonomskih veza, garantom celovitosti i BiH i Federacije, ako se stvori federalna drzava.I u CG, nama ne treba „prosrpska“ opcija na vlasti, vec normalna gradjanska drzava koja ce, kao takva, uvek biti uz Srbiju, samo ova „nacionalisticko-montenegrinska“ moze biti protiv Srbije, a ona moze postojati samo ako nema demokratije.Na kraju, CG je predugo drzava, sa svojom istorijom, dinastijom i simbolima, da bi se ujedinjavala sa Srbijom, u federeciju cija jedna clanica ima 7 miliona gradja, a druga 700 000, i da bi se onda mucili oko njenog polozaja, autonomije, „plavetne“ boje na zastavi…Ujedinjenje nije potrebno, mi treba da naucimo da u politici, kao i u zivotu, neko moze biti blizi od rodjenog brata, nije poenta da se svi guramo u jednu drzavu, a onda glodjemo oko vlasti!

    Свиђа ми се

  2. Fakat, sve je bolan taćno, š’a e ćo’ek rek’o. Aferim prof’sore!

    Свиђа ми се

  3. У наслову чланка се тврди да “бошњачки шовинизам уништава БиХ” а у поднаслову стоји “бошњачки национализам је главни дестабилизатор БиХ”

    То је наравно тачно, али, ако уместо речи БОШЊАЧКИ ставимо реч СРПСКИ или реч ХРВАТСКИ, то ће и даље бити тачно. Познато је да су главни разбијачи Југославије били шовинисти и националисти свих боја.

    Уместо да цитира твитове и коментаре разних нацио-болесника, аутор је могао да нам предложи начине помирења и путеве ка будућности. Тј КАКО ЖИВЕТИ ЗАЈЕДНО НА ИСТОМ ПРОСТОРУ ?

    Свиђа ми се

  4. „Уместо да цитира твитове и коментаре разних нацио-болесника, аутор је могао да нам предложи начине помирења и путеве ка будућности. Тј КАКО ЖИВЕТИ ЗАЈЕДНО НА ИСТОМ ПРОСТОРУ ?“…Odgovor je nikako.Bosnjaci nam nikad nece oprostiti Karadjordja,Njegosa…Da ne idem dalje.Uzgred,Smail Cekic je blizak rodjak Fahrudina Radoncica.Plav,Gusinje,Rozaje.Starinom su Arbanasi,sto se jasno osjeti iz govora.Kao sto Broz nije bio Hrvat,te nikad nije naucio nas jezik.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s