Срећко Максимовић: Одговор народној посланици Тривић или Црква је крива за све

Ово Ваше обраћање подсјећа на најбољу традицију југословенског агресивног титоизма. Јер, и тада се од Цркве тражило да буде црква, пише Срећко Максимовић у одговору на отворено писмо народне посланице Скупштине РС Јелене Тривић

Извор: Данас

Отворено писмо Јелене Тривић упућено СПЦ: Свештеници, зашто ћутите?

Зашто ћутите и док се током Божићног поста, дана праштања и тражења духовног и сваког другог мира, пролијева крв на улицама града у којем столујете и вршите службу, запитала је свештвенство посланик Партије демократског прогреса (ПДП) у НС Републике Српске Јелена Тривић чије отворено писмо СПЦ и осталим вјерским заједницама преносимо у цјелости

Јелена Тривић (Извор: ПДП)

„Ваше преосвештенство, свештеници Српске православне цркве, као православна хришћанка, која живи у православном браку, која је дјецу крстила у великом православном манастиру Ступљу, имам потребу да вас питам зашто и данас ћутите?

Зашто ћутите више од 280 дана од трагичне смрти Давида Драгичевића?

Зашто ћутите и док се током Божићног поста, дана праштања и тражења духовног и сваког другог мира, пролијева крв на улицама града у којем столујете и вршите службу?

Зашто се закључавају врата Храма у тренутку када је у порти окупљена паства која тражи само истину и правду на миран и достојанствен начин?

Док, на примјер, у Холандији, у једној цркви, неколико недеља траје непрекидна литургија у покушајима да се породица из Јерменије заштити од протјеривања из земље. Наиме, према тамошњим законима полицији је забрањен улазак у вјерске објекте током богослужења. И вјерници и свештенство се моле недељама беспрекидно да би заштитили немоћне.

Код нас је сасвим другачије. Имам осјећај да се наша света Црква отуђила од народа. Да је окренута сама себи, а Цркву не чини само свештенство. Цркву чини народ!

Зар православни хришћанин којем су убили дијете није заслужио барем неколико ријечи утјехе? Зар људи који се мјесецима окупљају на Тргу, од којих је већина православних, није заслужила да зна да уз њих стоје и њихови духовни пастири?

Исти ти људи који протестују на Тргу су они који долазе на богослужења, који се причешћују, посте, моле, дају прилоге од којих Црква живи.

Сјетимо се када су се, не тако давно, Његова светост патријарх Павле и бројни свештеници, налазили на челу протеста у Београду. Зар више не постоји нико као најомиљенији патријарх у Срба посљедњих вијекова? Зар не постоје свештеници који ће стати за народ и уз народ?

Прво сам питала духовнике цркве којој припадам.

Извор: Моја Херцеговина

Сада питање и за остале.

Зашто ћутите ефендијо? Зар нема међу грађанима који протестују, али и међу полицајцима муслимана? Зар они не заслужују ријечи утјехе од својих пастира? Нисам чула да сте се Ви или Ваше свештенство икако обратили у ових 280 дана и позвали на мир и толеранцију. И што је још важније, на што брже рјешавање случаја који је оволико узнемирио јавност.

Гдје је бискуп бањалучки ових 280 дана? Ћути и он! Ћуте и свештеници Католичке цркве! Укаљан је дан рођења Господа Исуса Христа који прослављају вјерници који вријеме рачунају по грегоријанском календару. Нарушен је мир који треба да влада током празничних дана. На Трг такође долазе католици. Међу полицајцима такође има католика. Зашто се ни њима нико не обраћа?

Припадници свештених лица, свих вјерских заједница, нису сагласни по бројним питањима, али имају нешто заједничко. Исто ћутите!”, навела је у отвореном писму посланик ПДП-а у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић.

(Моја Херцеговина, 26. 12. 2018)

Срећко Максимовић: Одговор народној посланици Тривић

Поштована народна посланице Тривић,

Вечерас сам чуо за Ваше отворено писмо упућено нашој православној Цркви и свештенству. Дуго сам се борио са поривом да Вам одговорим, али не издржах. Бојим се да само не долијем уље на ову ломачу која се запалила у нама и око нас. А то нам је најмање потребно – надам се да смо сагласни у овоме. Сами рекосте пост је.

У Вашем писму Ви критикујте православно свештенство (тек успут напомињући и ефендију и бискупа) јер је закључало Храм Христа Спаситеља када су се испред њега окупљали демонстранти. Још додајете да се нико од свештенства није појавио ниједном на тргу и упутио било какву критику или коментар на трагична дешавања око убиства Давида Драгићевића.

А ја Вас питам да ли би Црква тиме требало да се бави? Да ли би Црква требала да партиципира у политичком животу, јер ово што јој Ви сугеришете јесте чиста политика? Маскирање иза правдољубивости једноставно је аљкав аргумент. А шта ако неко од свештеника и иступи и каже своју ријеч а она не буде по Вашем мишљењу? А да и буде по Вашем мишљењу зар се неће појавити душебрижници и пјевати жалопојке да се Црква мјеша у свјетовна питања? И да ли би иступање Цркве или било којег свештеника донијело мир и помирење или би само продубило разлике?

Храм Христа Спаситеља у Бања Луци (Фото: Википедија)

Још је Св. Сава успоставио одвојеност духовне и свјетовне власти, а Ви би ето да Црква постане инструмент нечијег мишљења или да након осам вијекова постане политичка организација. Наша Црква није никада у свом дугом трајању (а оно је основ свега по рјечима покојног академика Екмечића) разједињавала народ већ управо супротно чувала га од подјела и уједињавала како је знала и умјела. Црква је кроз своју и нашу историју – јер то је код Срба нераздјељиво – само била оштрија када су у питању биле стране окупације. Умјела је да нас брани од страних завојевача и ево како видимо своју земаљску пастирску улогу је апсолутно оправдала. И даље трајемо и трајаћемо са нашом Црквом. На дугом штапу историје какве је све нападе наша Црква претрпила, али су увијек били најболнији они који долазе из наших редова. Ви као народни посланик представљате и велики број људи који се осјећају као православни хришћани и који редовно посјећују Цркву – који у суштини и јесу Црква. Ово Ваше обраћање подсјећа на најбољу традицију југословенског агресивног титоизма. Јер, и тада се од Цркве тражило да буде црква. Не мистична заједница вјерних окупљених око Христа, већ политичка организација црква. А када је Црква одбила да постане црква онда је страшно пострадала. Да ли Ви случајно, не дај Боже, опет позивате на сличне акције?

Даље, што се тиче закључавања Цркве не разумијем заиста шта Вас је ту толико узнемирило. За почетак Храм Христа Спаситеља се закључава послије вечерњег богослужења. Неколико година сам био парохијан тога Храма и знам да нас је понекада љути црквењак буквално најуривао из Цркве послије вечерње службе. Дакле, послије службе Црква се увијек закључавала. Вјерујем да је и даље таква пракса. Ако не вјерујете ево отиђите код тих омражених свештеника, па их упитајте или у вријеме поста (како сами рекосте) отиђите на вечерње па се сами увјерите. Овако је ово једна неоснована критика. А шта и да се којим случајем не закључава Црква, зар је требало да остане откључана када је испред маса незадовољних људи, маса коју нико не контролише и која је већ помало љута на Цркву управо због неодговорних иступа јавних личности као што сте Ви? Ево ја бих је први закључао. Онај ко хоће да се помоли требао је бити у Цркви на вечерњој а не на протестима.

Опет напомињем – по Вашој ријечи – пост је, а то је управо вријеме саморефлексије, самокритике и појачане молитве и жеље за поправљањем. Код Вас видим изостадоше оваква настројења духа већ би Ви ето да мјењате вјековну традицију Цркве и да одређујете вријеме до када треба да буде отворена. А шта да је неко случајно хтио нешто да поруши или направи инцидент у Цркви? Ви бисте то спријечили? Смијете ли гарантовати за сваког човјека који је те вечери био испред Храма?
Чини ми се да овај Ваш иступ може само довести до нових подјела, а никако до помирења. Искрено, шта Вам је био циљ?

Да сам мало злурадији у закључцима помислио бих да је ово организован напад на СПЦ, јер је и Стефан Благић поставио на Фејсбуку фотографију и сличан коментар Вашем. Требало је само читати коментаре на ту објаву па да видите ту количину мржње и фрустрације. Мислите ли да је и ово Ваше обраћање произвело другачије коментаре? Да ли је донијело мир или посијало нови немир? Чини ми се да када нема какве друге критике онда је увијек добро дошла Црква. Као у оној пјесмици гдје год нађеш згодно мјесто ту дрво посади – кад год немаш ништа друго ти Цркву нападни. Тим горе што се Ви представљате као православни вјерник.

Замолио бих Вас да покушате да унесете мир у народ а не нове подјеле. Опростите ако сам Вас било којом рјечју увриједио. То ми заиста није била намјера већ управо супротно. Као вјерник вјерујем да је једна изговорена молитва за Давида много кориснија од свих протеста, псовки и увреда. Запаљена свијећа за покој душе од хиљада парола. Јер, једина истинска револуција јесте она унутрашња – када човјек постане бољи – а онда сљедствено тој промјени долази и до промјене у друштву. То је једини истински дух хришћанства и завјештање Христово. Једино хришћани су довољно савршени да живе у несавршеном друштву. Свако друштво је одувијек било зло и несавршено, па и ово наше. Хришћанство на примјер није било агресивно према тадашњем робовласништву, али је дух хришћанства у дугом трајању довео до укидања ропства. Једино Хришћанство је имало и има такву снагу да мјења човјека а сљедствено томе и друштва.

Од самог почетка овог трагичног догађаја и ја сам уз Правду за Давида. За ону истинску, вјечну, небеску. Од како сам сазнао за убиство Давида молим се за њега и намијењујем му свијеће. Вјерујем да много вјерника и тих немарних свештеника има Давидово име на уснама при молитвама.
Желим Вам свако добро.

П. С.
Ово је пјесма коју сам написао у оквиру једног текста (Правдање Давида) прије пар мјесеци.

ДАВИДОВА ПЈЕСМА

Истину тражим, правду љубим
Етикету не желим. Не треба довољно их имам
Истину и правду као и ви тражим
Истину без торова и подјела
Чувајте се торова ту увијек има рогатих овнова

Душа ми лута нема покоја
Плачем јадикујем над вама
Гледам осматрам одозго жао ми вас
Свих вас. Гдје је овдје правда?
Свако своју тражи а за мене се бори

И даље лутам, нема мира од ваше вике и дозивања
Кренуо сам ка мјесту гдје нема брига, муке, патње и подјела
Кренуо сам али бука ми не да
Лутам, чекам хоће ли бити смирења

Док сви дођу до своје правде
Можда се тек тада и мене сјете
Свијећу и топлу молитву ми намијене
Помоли се и ти за мене читаоче незнани
Док из торова крв није потекла
Тражим покоја стога молим
ПРАВДУ ЗА ДАВИДА



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Prosecan pravoslavac zna da za vreme posta treba biti u miru, a kamoli provocirati. To sto mnogi misle da su vernici sto su krsteni i slave slavu, takvi Srbima netrebaju !

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s