Жарко Лаушевић: Представа „Свети Сава“ није носила ништа лоше

Она није носила ништа лоше, прекинули су је људи који нису били ни упознати са представом. То је такозвано ботовско, наручено прекидање било у Београду… Тадашњем државном врху је требао неки повод, рекао Лаушевић

Извор: Курир

Гостујући у емисији „Вече са Иваном Ивановићем“, глумац Жарко Лаушевић се поново осврнуо на догађај који ће му суштински променити живот.

Прекид представе „Свети Сава“ у ЈДП-у, крајем маја 1991. године, он је приказао као „почетак своје судбине“.

После тог инцидента Лаушевићу су стизале претње, а он како се наводило, „по савету полиције купује пиштољ, који од тада носи у торби са собом“.

Наставак његове судбине је познат и овековечен у његовим књигама о затворским данима.

Тог маја 1991. у ЈДП-у је гостовало Народно позориште из Зенице са поменутом представом по тексту Синише Ковачевића, а у режији Владимира Миличина.

„Када сам покушао да је одиграм у свом матичном позоришту, догодио се један од најмрачнијих догађаја у историји југословенског театра. Војислав Шешељ, лидер Радикалне партије, појачан са једним бившим попом, Жарком Гавриловићем и његовом Светосавском странком, дивљачки су прекинули моју представу и онемогућили њено извођење“, писао је Лаушевић у једној од својих књига.

Лаушевић је код Ивана Ивановића рекао да верује би та представа и данас била прекинута.

„Она није носила ништа лоше, прекинули су је људи који нису били ни упознати са представом. То је такозвано ботовско, наручено прекидање било у Београду… Одиграна је пре тога у Новом Саду и имала овације 20 минута. Тадашњем државном врху је требао неки повод. Није то било пожељно у том тренутку. Могло је било шта тих дана да се догоди само је требало наћи повод“, каже Лаушевић, пише Недељник.

„Молим вас да свој суд, ма какав био, сачувате за крај представе“, рекао је тада глумац када је кренула салва повика и узвика из публике.

„Нисте ви већи Срби од мене, Синише Ковачевића или било ког другог учесника овде“, рекао је између осталог.

Много тога је сметало онима који су дошли да прекину представу, између осталог и то што је Свети Сава у њој пре него што се замонашио водио љубав.

Иза овог инцидента крије се и један политички прекид који је променио тадашњу српску опозицију.

Био је то увод у раскол „оригиналног“ СПО-а и прекид једног од најпознатијих политичких кумстава – између Вука Драшковића и Војислава Шешеља.

Годинама касније, у својим политичким исповестима за Недељник, Шешељ и Вук Драшковић су дали опречне погледе на тај догађај.

Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари

(Курир, 23. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

3 replies

  1. Хвала уредницима сајта што су у исто време (чини ми се први пут у јавности) дали и „изабране“ делове бласфемичне представе,тако да може да се види колико је неистинита Лаушевићева тврдња да та представа „није носила ништа лоше“. То у ствари била авангардно аутошовинистичка представа.
    Не знам да ли је Синиша Ковачевић у међувремену променио мишљење о њој. Жалосно је ако није.

    Свиђа ми се

  2. Ne kontam…

    Свиђа ми се

  3. „..Нисте ви већи Срби од мене..“, рече самопрокламовани монтенегрин, а тиме и богохулник, Лаушевић са Цетиња. Човјек којем је једне докхолидејевске вечери понестало метака у шаржеру, док га је, „у самоодбрани“, онако јуначки, како то само монтенигер зна, празнио у тијела двају момака, које је претходно покушао научити памети, мислећи да је довољно бити филмски Обилић па судити ко смије а ко не смије да гласно прича у кафићу. Остатак сторије је познат и нимало уникатан.. монтенигери, усташе, аутошовинисти Срби и ини с коца и конопца склонили су дупета под скуте Србије, користећи њену мајчинску доброту, тек да би је, користећи „ауторитет“ само њима знан, испљували до краја плућа не би ли задобили наклон оних од којих су првобитно побјегли. Ако се зна да их је ту вјерно чекала подршка домицилног другосрбијанског глумачког пролетаријата, који и данас, у лику и дјелу разних Бјела, Трифуновића, Која, Ђуричка, Карановићки, Ристовских,.. има их к’о кусих паса.. ведри и облачи по Србији напаћеној, онда није ни чудо што се, као на траци, само смјењују на оној пацијентској столици код имбецилног ИИ и допумпавају природни гас у тикву која још није пукла, а „ка’ће незнамо“.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s