Бошко Мијатовић: Послови Србије са Кином

И тако, послови између Кине и кинеских фирми са Србијом напредују, вероватно на корист обеју страна. Ипак, та корист не мора бити једнако расподељена, што зависи од свих елемената међусобних договора

Бошко Мијатовић (Извор: Медија Центар)

Председник Вучић се враћа са тријумфалне посете Кини. Тријумфалне, бар по писању њему наклоњених медија. Па да укратко погледамо те послове.

Сва четири потписана документа односе се на раније закључене послове, тако да их не треба рачунати у резултате посете већ у Вучићев маркетинг. То су улагање фирме Шандонг Линглонг у нову фабрику аутомобилских гума у Зрењанину, улазак Зинђина у РТБ Бор, изградња обилазнице око Београда и подизање индустријског парка у Борчи.

Отварање нове фабрике гума свакако је, у начелу, добра ствар јер јача индустријски потенцијал Србије, ствара запосленост, дохотке и пореске приходе. Али, наличје инвестиције су трошкови које је Србија преузела на себе, а који ће највероватније бити опет сакривени у тајном делу уговора. Известан ниво бенефиција великим инвеститорима дају готово све земље, али је питање мере. Да ће бенефиција бити несумњиво је јер се само њима може објаснити постојање споразума између државе Србије и Линглонга. Пошто се ради о приватном улагању, споразум са државом Србијом не би био потребан уколико не садржи обавезе Србије – пореске, царинске, комуналне или друге сличне.

О Бору и Зиђину већ смо писали, али да поменемо новост: Зиђин је претходних дана, за 1,4 милијарде долара, купио канадску фирму Невсун која је сама власник једног дела оближњег великог налазишта бакра Чукару Пеки и делимични власник другог, већег дела истог налазишта. Тиме Зиђин очигледно заокружује бакарни комплекс у Тимочкој крајини: „старом“ Бору се додаје нови, веома богати рудник бакра. Мене занима питање како ће то Кинези формално извести: припајање рудника Чукару Пеки РТБ-у Бор не би било паметно за њих, јер би тиме повећали вредност РТБ Бора за 1,4 милијарде долара и тако поклонили држави Србији пола милијарде долара, пошто је Србија власник 37% РТБ-а Бор. Затим, могу да задрже Чукару Пеки као засебну фирму која би се са РТБ Бором налазила у пословним односима, али би то компликовало пословање. Али, ова друга комбинација имала би за Зиђин једну потенцијално важну предност – могли би да извлаче добит из РТБ Бор и преносе је у нову фирму кроз трансферне цене, односно кроз увећане цене које би РТБ Бор плаћао новој фирми за бакар. Тиме би поткрадали Србију.

И споразум о изградњи обилазнице око Београда је стара ствар, пошто се последња деоница већ гради од стране Кинеза и Азарбејџанаца. Ово потписано је финализација тог посла кроз уговор о зајму од 207 милиона евра, који кинеска Ексим банка даје Србији. Очигледно је да је зајам раније договорен, а да је потписивање уговора остављено за погодан маркетиншки тренутак. Наравно, у складу са праксом ове владе, нису саопштени никакви детаљи зајма, као што су каматне стопе, рокови отплате, гаранције и слично.

И последњи уговор – о индустријском парку у Борчи – кувао се одавно, још од меморандума о разумевању између српске владе и грађевинске фирме ЦРБЦ из 2015. године. Мени, и поред свег труда, није јасно за чији се рачун гради овај парк, односно ко је инвеститор, односно ко сноси ризик. Оперативни градитељ је ЦРБЦ, финансијер три кинеске банке, а српска влада је одушевљена и лицитира бројке (пре неки месец помињало се ново запошљавање од 7.500 људи, а ових дана 10.000). Ово питање власника парка свакако није неважно, јер тај ће враћати банкама уложене паре. А свакако постоји ризик да се уложене паре не врате, да хиљаде кинеских фирми не дођу у Борчу и да ствар мање-више пропадне. И ко би тада поднео губитак? Претпостављам Србија, пошто је ЦРБЦ грађевинска фирма којој вероватно не пада на памет да води индустријске паркове.

И тако, послови између Кине и кинеских фирми са Србијом напредују, вероватно на корист обеју страна, о чему смо већ писали. Ипак, та корист не мора бити једнако расподељена, што зависи од свих елемената међусобних договора. Осим самохвале и понеког броја, ми ништа суштинско не знамо, што не слути на добро. Хоћу рећи, да је све добро и чисто не би било разлога да се било шта крије.

Да поменемо и пети договорени посао: Србија набавља од Хуавеја опрему за видео надзор у саобраћају. Занимљиво је да овај посао није добио уобичајени публицитет резервисан за велике успехе. Јасно је и зашто: возачима се то не би свидело, па да се не квари слављеничка атмосфера. А надам се да опрема неће служити за надзор грађана, што Кинези такође умеју.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 19. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s