Корбин је, заједно с тврдим левичарским ставовима непојмљивим за страначки мејнстрим пре свега коју годину, донео и тврде антиизраелске ставове. Ту се нашао на клизавом терену
Џереми Корбин (Извор: Курир)
Џереми Корбин, лидер британских лабуриста, вратио је идеологију на велика врата после година „нових лабуриста“ који су стару странку радничке класе уподобили технократском центру. Корбин је, заједно са тврдим левичарским ставовима непојмљивим за страначки мејнстрим пре свега коју годину, донео и тврде антиизраелске ставове. Ту се нашао на клизавом терену. Заговорник решења блискоисточног питања кроз формулу две државе, израелске и палестинске (што је мејнстрим гледиште), током своје вишедеценијске политичке каријере учествовао је у бројним кампањама усмереним против политике Израела. Неки чланови лабуристичке странке отишли су даље, тамо где се критика израелске политике претвара у антисемитске испаде.
Последњих неколико недеља, док се конзервативна влада Терезе Меј тетура под различитим притисцима и неугодностима проистеклим из за сада неуспелих преговора око Брегзита, назире се могућност да Корбин, после наредних избора, постане нови британски премијер. Међутим, лабуристи су се у летњих данима превасходно бавили односом сопствене странке према Јеврејима, темом коју су врло жестоко наметнули англофони медији да би се кампања пренела и у израелску штампу и – за сада – завршила на Твитер налогу израелског премијера.
Пођимо редом. Контроверзу је распламсало питање дефиниције антисемитизма коју је предложило Међународно удружење за сећање на холокауст (енглески International Holocaust Remembrance Association, скраћено IHRA). Лабуристичка странка је дефиницију усвојила још 2016. године, но она долази заједно са једанаест набројаних примера.
Како је Корбин написао у ауторском тексту за Гардијан у петак, 3. августа, лабуристи су дословце усвојили седам примера. Он је такође додао да верује како је и смисао преостала четири примера верно прихваћен од лабуриста и да суштинско неслагање постоји само око половине једног од њих, а који се односи на питање слободе говора да се критикује политика државе Израел. Корбин је, у истом тексту, такође истакао да је јеврејска заједница у Британији имала драгоцену улогу у радничком покрету као и у свим другим сферама живота британског острвља. Потцртао је како би лабуристичка влада уложила све неопходне напоре да би били гарантовани „безбедност јеврејске заједнице, јеврејских школа, богомоља, социјалних служби, јеврејске културе и јеврејског живота у целости у овој земљи“.
Осврнуо се и на питање које заправо критичари сматрају средишњим – присутност антисемитизма међу лабуристима. Према његовим речима уклањање антисемитизма из партије јесу „наши приоритети“. Оценио је да је брзина дисциплинског кажњавања чланова за антисемитске испаде, превасходно на интернету, премала, но да се озбиљнији прекршаји сместа кажњавају.
Потреба за бављењем овим питањем у време изгледне кризе владе и реалних шанси лабуриста да се врате на државно кормило показује сву снагу кампање. Она је довела и до озбиљних превирања у самој лабуристичкој странци. Корбинови политички противници у оквирима странке указују на неадекватност његових реакција. Корбин ово питање, како је писао Стивен Буш за Њу стејтсмен, сагледава превасходно као спољнополитичко питање – како чланови лабуристичке странке могу да говоре о Израелу – док његови критичари то виде као унутрашње политичко питање – како уверити британске Јевреје да могу да имају поверење у лабуристичку странку. Не мањкају ни ускостраначка тумачења целе ствари: једни је виде као обрачун у лабуристичком вођству док су други за стишавање ситуације. Ови последњи страхују да би посланица јеврејског порекла Маргарет Хоџ, против које су предузете дисциплинске мере када је напала Корбина за антисемитизам, могла да жестоко оглоби странку. Њени адвокати из фирме Мишон де Реја (Mishcon de Reya) заступали су Дебору Липштад 1996. године у процесу који је повео негатор холокауста Дејвид Ирвинг.
Контроверзна историја
Осим унутарстраначког расцепа отворен је фронт између неких од водећих организација Јевреја у Британији и лабуристичког вођства. Три водећа листа британских Јевреја, Џуиш кроникл, Џуиш њуз и Џуиш телеграф, су на насловним страницама 25. јула објавили идентичан текст врло оштре садржине. „Мрља и срамота антисемитизма шире се опозицијом њеног височанства од када је Џереми Корбин постао лидер 2015“, стоји у овом тексту. Оцењено је да би, уколико би Корбинови лабуристи оформили владу, то представљало „егзистенцијалну претњу за јеврејски живот у овој земљи [Уједињено краљевство, прим. М.М]“.
Пре три године, у време када је Џереми Корбин постао вођа лабуриста, уредник Џуиш кроникла Стивен Полард написао је уреднички уводник у коме је затражио од Корбина разјашњења у вези са неким његовим ранијим политичким потезима. Он је упитао какве су његове везе са антиизраелском групом „Памтимо Деир Јасин“; о његовој одбрани англикаснког свештеника који је заговарао антисемитске теорије завере; зашто групе Хамас и Хезболах означава као „пријатеље“ и зашто је шеика Раеда Салаха, палестинског градоначелника изралеског града Им ал–Фахм назвао „часним грађанином“.
Везе Корбина са неким антиизраелским покретима пре би се могле подвести под оштрим супротстављањем западном политичком мејнстриму, карактеристичном за остатке левице, увек на, за естаблишмент, безбедној удаљености од позиција моћи.
Његов страначки рад указује на спремност да се ухвати у коштац са овим проблемом када он заиста постоји. Чланица Корбинове владе у сенци, Наз Шах, суспендована је 2016. године пошто је на свом Фејсбук профилу поделила објаву у којој се сугерише како би Израел требао да се измести у Сједињене Државе. Када је затим у њену одбрану говорио бивши градоначелник Лондона Кен Ливингстон и дугогодишњи Корбинов политички пријатељ он је додао неодмерену изјаву о Адолфу Хитлеру (Ливингстон је рекао како је Хитлер у почетку подржавао ционизам, да се затим разбеснео и да се то на крају завршили убијањем шест милиона људи) – након које је и он био суспендован. Уследила је, на Корбинову иницијативу, двомесечна истрага о антисемитизму у странци коју је спровела познати адвокат за људска права Шами Чакрабарти. Према њеном извештају у странци постоји „повремена токсична атмосфера“, но нема знатнијег присуства антисемитизма.
Аншел Пфефер, коментатор изралелског Хареца, надовезујући се на написе у британској штампи писао је како се антисемитизам присутан међу лабуристима надовезује на целокупну Корбинову политичку каријеру. „Цела његова политичка каријера се развијала у оквирима антизападњаштва. Он је превише догматски настројен да би се мењао“, оценио је Пфефер. Пфефер је оценио да је „Корбин опасност по Јевреје, не само у Британији већ и широм Запада“ пошто ће, уколико дође на власт, „утицај имати и његова гледишта о Јеврејима, формирана током деценија обитавања на тврдој левици“.
Слагали се са Пфефером или не нема сумње да овде по среди није само страначки менанџмент. Кампања се наставља. Корбин је у понедељак, 13. августа, изјавио како је био на комеморативној церемонији у Тунису 2014. године посвећеној палестинским лидерима повезаних са терористичком групом Црни септембар која је извела смртоносни напад на израелске спортисте на Олимпијским играма у Минхену 1972. Уследила је брза реакција израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа на Твитеру: „Полагање венца Џеремија Корбина на гробове терориста који су извели масакр у Минхену и његово поређење Израела са нацистима заслужује једногласну осуду од свих – од левице, деснице и свега што је између“. Корбинови политички фронтови муњевито се множе.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Печат, 17. 8. 2018)
Прочитајте још
Мишa Ђурковић: Леви антисемитизам
Categories: Преносимо
Оставите коментар