Њујорк тајмс: Разговори о етничкој подели Косова оживљавају старе балканске утваре

Већ више од годину дана Вучић и Тачи укључени су у разговоре о подели и размени територије – тако да би Србија узела север Косова у замену за део Прешевске долине

Косоварска и америчка застава у Новом Селу Мађунском (албански Maxhunaj) на Косову. Трампова администрација је дала знак да је отворена за промену границе између Косова и Србије, што је забринуло многе у региону (Фото: Andrew Testa/Њујорк тајмс)

Пише: Марк Сантора, 19. 9. 2018.

Грачаница, Косово – На путним знацима у подручјима Косова где доминирају етнички Албанци, српски називи градова су злокобно прешкрабани.

Споменици одавно палим војницима – Србима или етничким Албанцима, зависно од тога где се налазите – поређани су дуж путева, и често окићени свежим цвећем. Ретко се види застава Косова, али се заставе Србије и Албаније поносно вијоре.

Дуж путева ове мале земље, око које се огорчено спори, возачи су суочени са подсетницима колико подељене и колико испреплетане косовске етничке групе остају, десет година након што је територија прогласила независност од Србије, свог северног суседа.

Сада се све снажније чују гласови да се ове ствари формализују и да се Косово подели, суштински дуж етничких линија. То је идеја за коју се лидери Косова и Србије надају да ће разрешити дуготрајни анимозитет двадесет година након што су две стране водиле рат – и да ће бити корак ка придруживању обе државе Европској унији.

Пастир са својим стадом у Прешевској долини, која се налази у јужној Србији и која је етнички доминантно албанска. Она може бити део предложене територијалне трампе између Косова и Србије

Заире Хајдари, која је етнички Албанка, у свом дому у Горњем Сувом Долу (албански Suhodoll i Epërm), на Косову северно од реке Ибар. Њен град може да заврши у Србији ако се изведе територијална размена

На изненађење многих, Трампова администрација је дала знак да је отворена за овај концепт, што би било признање да је деценијска америчка политика подршке етнички мешовитом, независном Косову пропала.

Сама назнака поделе, уз пратећу размену територија, распламсала је страховања да ће се међуетничке тензије поново распалити у региону, где је у серији ратова убијено више од 100.000 људи а милиони су расељени током 90–их.

„Ова идеја претвориће Балкан у буре барута“, упозорава отац Сава Јањић, монах у древној српској православној цркви у срцу Косова, који је гласовити критичар етничке поделе.

На недавном пропутовању кроз Косово, које остаје сиромашно и растрзано криминалом, запажа се да осећај малодушности – који је био доминантно расположење претходних година – замењује изразита напетост.

Српска православна црква у Митровици, на Косову, у већински српском северном делу земље

Река Ибар може да оформи нову границу између Косова и Србије према договору који је разматран између лидера држава

У северном Косову, изнад реке Ибар, неколико хиљада Срба, који имају подршку Београда, доминантна су етничка група. Подручје суштински функционише као држава одвојена од остатка Косова – са сопственим школским системом, државним службама и оператером мобилне телефоније.

Што се Србије тиче, две деценије након изгубљеног рата за ову земљу, Косово не постоји као (независна) држава. Заједно са ојађеном Србијом, Русија па чак и неке државе чланице Европске уније тек треба да признају Косово као независну државу.

Даље на југу, између 70 и 100 хиљада Срба живи међу етничким Албанцима у земљи која има 1,8 милиона становника. Неки од најдревнијих и најпоштованијих манастира Српске православне цркве опстају као усамљена острва у већински албанским насељима.

Један од ових манастира је дом оца Саве, који не скрива огорчење да идеју поделе озбиљно узимају Сједињене Државе, које су предводиле НАТО интервенцију 1999. године на албанској страни и имале су улогу бабице у рађању независног Косова.

Од Дејтонског споразума 1995. године којим су окончани трогодишњи сукоби у Босни, једно од темељних начела Запада било је да се не преиначују границе дуж етничких линија на Балкану.

„Невероватно је оно што се дешава“, рекао је отац Сава, „вредности Европе и Запада нису засноване на етничком“.

Већински етнички албански градић Прешево у јужној Србији може бити дат Косову као део предложене територијалне размене

Етнички Албанци и Срби испијају заједно кафу у већински српском градићу Грачаница на Косову

Већ више од годину дана, председник Србије Александар Вучић и председник Косова Хашим Тачи укључени су у разговоре о подели и размени територије – тако да би Србија узела север Косова у замену за део Прешевске долине, према наводима оних које је са тим упознао господин Вучић.

Прошлог месеца, двојица лидера су се појавила заједно на панелу у Аустрији и јасно су назначили да разматрају споменуту опцију.

„Државе нашег региона, државе чланице ЕУ и друге државе на свету не треба да се противе или да страхују од потенцијалног мирног договора између Косова и Србије, чак и ако тај договор може да укључи корекције граница“, рекао је господин Тачи.

Немачка и друге државе Европске уније сместа су упозориле да би промена граница дуж етничких линија била поигравање са катастрофом.

Иако је идеја разматрана на највишем нивоу између двају страна, никакав договор изгледа да није на видику.

„Нисмо близу никаквом договору“, рекао је председник Вучић Србима током посете северном Косову овог месеца. „Немамо подршку Европске заједнице, тако да је положај Срба јужно од Ибра веома тежак.“

Но, у великој промени америчке спољне политике, Србија изгледа да има барем прећутну подршку Сједињених Држава да испита ову идеју.

„Америчка политика подразумева да ако две стране могу између себе могу да изнађу решење и постигну договор, ми не искључујемо територијална прилагођавања“, изјавио је Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника Трампа током посете Украјини прошлог месеца.

Отац Сава Јањић у манастиру Дечани, на сусрету са италијанским командантима који су део миротворачких снага на Косову које предводи НАТО

Меморијал на западном Косову посвећен борцима Косовске ослободилачке армије који су убијени 1999, током рата против Србије

За оне који живе у градовима и селима која могу бити погођена сама идеја је узнемирујућа, и неизбежно призива сабласт размене становништва, поред размене земље.

Пре неки дан ујутро у српској енклави Грачаница, на ободима Приштине, главног града земље, Бетим Хоџа, тридесеттрогодишњи Албанац, седи у кафеу „Центар“ са својим српским пријатељима и ужива у кафи.

„Нема потребе да се дели земља“, рекао је.

За другим столом, група младих Срба каже да ако се границе промене неће проћи много док сви Срби не напусте своје домове јужно од реке Ибар.

Међу онима који су дубоко забринути је и отац Сава, чија црква стоји од 14. века испод стрмих литица Проклетија, где је становништво сада највећим делом албанско и муслиманско.

Он је дуго био често усамљени глас који се противи политикама које су сместиле етничку припадност у средиште националног идентитета, Сада, каже, може да поново „намирише мирис барута у ваздуху“, пошто је идеја промене граница добила снагу.

Док је сипао пиће пре неки дан. отац Сава је прелиставао књигу старих фотографија манастира Дечани, снимљених током 20. века.

Показује војнике на слици – од окупационе османске војске на почетку века до немачких и италијанских током Другог светског рата – и запажа да историја даје јасне лекције у вези са поделама земаља дуж етничких линија.

Споменик у Митровици, Косово. Изграђен 1973. посвећен је и етничким Србима и етничким Албанцима који су пали у борби против Немачке у Другом светском рату

Шахин Халити, 62, испред своје куће у Брђанима (албански Kroi i Vitaku), недалеко од претежно српског града Митровице. Када су он и други Албанци вратили у заселак 2006. године да обнове своје куће уништене у рату, локална српска популација је покушала да их спречи

Уз италијанске трупе код манастира – овог пута као део косовских миротворачких снага, које предводи НАТО, познатих као КФОР – он признаје неуспех напора да се нормализују односи.

„Средиште проблема је што имате две аутократске владе на Косову и у Србији“, рекао је.

Поглед из Београда, неких 240 миља северно је одлучно другачији.

Од када је дошао на власт 2012. године, господин Вучић је постојано задобијао готово потпуну контролу над државним институцијама.

Чак и када се приближава западним лидерима, настојећи да прикаже себе као државника који може да реши оно што је до сада био неразрешиви проблем, он гуши противљење код куће.

Иза вреве кафића и енергичног ноћног живота у Београду, стоји атмосфера прожимајуће параноје.

У престижним ресторанима дуж Дунава, званичници и опозициони лидери критични према Вучићу гледају око себе како би видели ко седи у близини пре него што почну да говоре.

Али, када је господин Вучић посетио Косово овог месеца етнички Албанци нису оклевали да искажу своје противљење. Када је покушао да посети српско село у етнички албанском делу Косова, његов пут био је препречен ватреним барикадама.

Господин Вучић настоји да прикаже поделу Косова као победу – постизање мирним средствима оног што Срби нису успели да извојују у рату.

Но, отац Сава није тако сигуран.

„КФОР овде има неких 4.000 војника“, рекао је у вези са миротворачким снагама. „Надам се да имају и неке у резерви.“

Све фотографије снимио: Ендрју Теста (Andrew Testa)/Њујорк тајмс

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


ИЗМЕНА: Ранија верзија овог чланка била је агенцијска вест, која је замењена читавим посрбљеним текстом Њујорк тајмса (20. 9. 2018. у 20:04).

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. Pre svega ne postoje etnički Albanci jer Albanija ime teritorije a ne ime etničkog entiteta. Država Albanija je veštačka državolika tvorevina koju su konstruisali Austrijanci u XX veku a koja je dobila ime po oblasti na Kavkazu odakle je u srednjem veku zajedno sa Turcima i tzv Romima doseljena etnička grupacija koja sebe naziva Šćipi ili Šćipetari govori turanskim jezikom koji se naziva Šćip a svoju zemlju nazivaju Šćiperija. Ne može postojati etnički Albanac već samo etnički Šiptar a Albanac može biti samo državljanin Albanije ili žitelj geografske oblasti koja se zove Albanija. U današnjoj Albaniji su pre Turaka, Šiptara i Grka živeli Srbi.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s