Из дана у дан можемо да се осведочимо како виртуелност све више утиче на опипљиву реалност. На лоше и добре начине. И традиционална улога свештенства претрпеће знатне промене сем у центру Богослужења
Искушење људи који живе ближе природи је да им природа постане непрозирна. Да кроз њу не сагледавају Божију промисао и присуство. Да им природа постане извор критеријума и вредности.
Искушење људи који живе у градовима, изоловани од природе, је да им људска дела постану непрозирна. Да кроз њих не сагледавају Божију промисао и присуство.
И једно и друго искушење производе виртуелна поља на којем се срећу, а често у сукобљавају фантазмагорије али и Богопознање. Од прича, симбола, измишљених ликова до Божијег откривења.Та виртуелна поља говоре о сталној тежњи човека да надиђе чулну стварност која му не нуди оне најважније информације. И она су често веома утицала на живот.
У модерном времену виртуелност је била смештена у детињасту, уметничку или религиозну беспомоћност, а „објективна реалност“ у којој се могло активно деловати на свет око себе имала је апсолутну превагу.
Постмодерна времена враћају достојанство субјективности и виртуелности. Дигитална полицентрична култура и њена виртуелност све очигледније утичу на наш живот. Понеког верујућег то плаши, понеко у томе види – после дуге владавине самозаљубљене модерности – нову шансу за ширење вере.
Верујући ће у будуће морати са вером у Бога, једину Реалност која је изнад виртуалних и „реалних“ светова да креирају своје светове у виртуелности подједнако ако не и више него у опипљивој реалности.
А Црква ће у будућој мешавини опипљиве реалности и виртуелности полако уступати многе своје традиционално организоване делатности креативној активности инспирисаних сведока и слободно успостављених заједница. Из дана у дан можемо да се осведочимо како виртуелност све више утиче на опипљиву реалност. На лоше и добре начине.
И традиционална улога свештенства претрпеће знатне промене сем у центру Богослужења.
Увек ће остати и, још важнији него што је то сада биће за Цркву задатак да у свету обезбеди на што више места и за што више оних који се одазову позиву – служење Свете Литургије, у чијем центру је било и биће приношење и освећење природе, све творевине, Једином Реалношћу и Причешће Њом верних. Одржавање светости, Живот.
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар