Борис Џонсон: Не цепајте нуклеарни договор са Ираном

Много је боље крајње строго надзирати спровођење договора, док заједнички радимо како бисмо се супротставили ратоборном понашању Техерана у региону, пише британски министар спољних послова

Припадник иранске војске пролази поред мурала који слави Револуцију из 1979. године у Техерану прошле године (Фото: Франс прес)

(Њујорк тајмс, 6. 5. 2018)

До 1931. године Винстон Черчил је учествовао у више изборних борби од било ког другог члана Британског парламента. Он је, са жаљењем, израчунао да је „један од тридесет дана“ свог одраслог живота провео у „напорним и брижним“ кампањама.

Черчил је извео чувени закључак да демократија представља „најгори облик владавине – осим у односу на све друге облике који су окушани“. Није подлегао песимизму. Напротив, има дубоке мудрости у томе да, суочени са мноштвом неодговарајућих могућности, изаберемо ону са најмање мањкавости и потом поправљамо њена ограничења.

Тако ствари стоје и са иранским нуклеарним договором који сада преиспитује председник Трамп. Дванаести мај, идућа субота, следећи je рок када ће се САД можда повући из договора. Од свих могућности којима располажемо како бисмо били сигурни да се Иран никада неће домоћи нуклеарног оружја, овај споразум садржи најмање мањкавости.

Он, свакако, има и недостатке, али сам уверен да они могу бити исправљени. Заправо, у овом тренутку Британија заједно са Трамповом администрацијом и нашим француским и немачким савезницима ради да се они исправе.

Немојмо заборавити како је овај договор омогућио да се избегне могућа катастрофа. У свом обраћању пред Уједињеним нацијама, септембра 2012 године, Бенјамин Нетанијаху, премијер Израела, исправно је упозорио на опасност од Ирана који располаже нуклеарним оружјем. У том тренутку, иранске нуклеарне електране су располагале са отприлике 11.500 центрифуга и скоро седам тона нискообогаћеног уранијума – што је укупно требало да порасте на скоро 20.000 центрифуга и осам тона уранијума.

Да су лидери Исламске републике одлучили да раде на производњи нуклеарног арсенала, требало би им свега неколико месеци да произведу довољно уранијума обогаћеног за производњу оружја како би дошли до своје прве бомбе.

Ситуација је, из месеца у месец, изазивала све више забринутости, пошто је Иран производио све више центрифуга и прикупљао своје залихе уранијума. Међутим, у складу са договором, Иран је сместио у складишта две трећине својих центрифуга и одрекао се 95 процената својих залиха уранијума. Време потребно да постигне „продор“ у нуклеарном програму продужено је тада на најмање годину дана – а одредбе договора су такве да га држи изнад тог минималног прага.

Штавише, инспекторима из Међународне агенције за атомску енергију су дата додатна овлашћења да надзиру иранска нуклеарна постројења, што је повећало шансу да ће уочити било какав покушај да се произведе оружје.

 

Борис Џонсон са Иванком Трамп у Вашингтону, 8. мај 2018. (Извор: Твитер)

Сада – када су постављене ове ступице – не видим никакву предност у томе да их уклонимо. Само ће Иран имати користи од напуштања ограничења његовог нуклеарног програма.

Много је боље крајње строго надзирати спровођење договора – а Међународна агенција за атомску енергију је до сада потврђивала да се Иран придржава договора – док заједнички радимо како бисмо се супротставили ратоборном понашању Техерана у региону.

Шта смо добили нуклеарним договором? Замислите све међусобно испреплетане грађанске ратове и смртоносне сукобе који данас бесне широм Блиског истока. Затим укључите лампицу и додајте могућност регионалне трке у нуклеарном наоружању коју би покренуо ирански трк ка бомби. То је сценарио који је спречио договор.

У изјави од 12. јануара председник Трамп је исправно препознао иранске опасне акције као средишњи узрок нестабилности широм Блиског истока. Британија дели његову бригу у вези са иранском подршком терористичким групама, иранским понашањем у сајберпростору и његовим далекометним ракетним програмом. Ми се такође, наравно, слажемо да Иран никада не сме да се дође до нуклеарног оружја; у ствари, обавеза Техерана да не „трага, развија или набавља“ такав арсенал налази се (без икаквог временског ограничења) на почетку преамбуле договора.

У свему овоме, Британија и Америка су јединствене. Од председниковог говора, дипломате Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства раде заједно са својим француским и немачким колегама како би усагласили заједнички приступ Ирану, усредсређен на сузбијање уплитања Ирана у региону, ограничења његових ракетних претњи и осигурање да никада неће моћи да произведе нуклеарно оружје.

Ми сви играмо своју улогу како бисмо пружили помоћ Трамповој администрацији да увећа притисак на Северну Кореју, што је стратегија која, по свој прилици убира плодове. Ми делимо исту забринутост у вези са Ираном. Верујем да се приближавамо позицији која ће на адекватан начин одговорити на забринутост председника Трампа и оснажити трансатлантско јединство.

У овом осетљивом тренутку, била би грешка одустати од нуклеарног договора и уклонити ограничења која он поставља Ирану. Господин Нетанијаху је недавно описао како је Иран спроводио тајни пројекат између 1999. и 2003. године ради испитивања технологије за производњу нуклеарног оружја. Међутим, овај пројекат је заправо истакао значај одржања ограничења техеранских нуклеарних амбиција, укључујући могућност Међународне агенције за атомску енергију да испитује кључна постројења.

Верујем да ће одржање ограничења које споразум прописује за ирански нуклеарни програм такође помоћи супротстављању агресивном регионалном понашању Техерана. Најмудрији пут био би да се ограничења унапреде а не да се раскидају.

Борис Џонсон је британски министар спољних послова

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements

2 thoughts on “Борис Џонсон: Не цепајте нуклеарни договор са Ираном”

  1. Ne postoji nikakvo nukearno oruzje.
    Sve ovo su igre.
    Nuklearno oruzje je nemoguce napraviti, nikakva kriticna masa i ostale budalastine ne postoje.
    Hirosima i Nagasaki su bile bombardovane napal bombama a sve eksplozije koje imate prilike da vidite na snimcima su montaze u kojima su reziseri zaboravili da malo pomjere oblacice tokom eksplozije, ili su zaboravili da zvuk puste posle odredjenopg vremena.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s