Ознаке

, ,

Екскурзија из српске Херцеговине у српску Црну Гору… О томе да ли је баш тако пише наша Милана Бабић

„Моје племе сном мртвијем спава!“

Латиница свуда. За мање од двадесет година Црна Гора је од ћириличне прешла на земљу у којој суверено влада латиница.

Два духа супротстављена су свуда. Један је видљивији, ипак, у порама, у дубинама, још тиња пламен, извиискра[1]! Причала сам више него што сам планирала како бих дјецу предочила процесе и утицаје који су довели до тога да на Ловћену слушамо како је Његош Црногорац и највећи јужнословеснки пјесник. Наравно њихова наставница не би била то што јесте да Новоцрногорцима није „очитала“ лекцију из историје цитирајући управо највећег српског пјесника, Петра Петровића Његоша. Ипак, причах са љубављу па добих и извињење и љубазан поздрав на крају сусрета.

Востани Српска Спарто, дуго већ спаваш!

(Фејсбук профил Милане Бабић)


[1] Прим. ур.: На корицама рукописа „Горског вијенца“ нађено је шест варијанти за наслов, а неке од њих су: Извијање искре, Изви (и)скра, Извита искра.