Ознаке

, , , , ,

Починили смо оружану агресију против суверених народа који нас нису напали, тврдећи да је наш мотив било „удаљавање терора са британских улица“

(Гардијан, 26. 5. 2017)

Сајмон Џенкинс

Џереми Корбин је потпуно у праву када повезује овонедељни терористички злочин у Манчестеру са британском спољном политиком на Блиском истоку. Кад год се Тони Блер, Гордон Браун и Дејвид Камерон труде да објасне зашто су британска крв и финансије морали да руше режиме у Авганистану, Ираку и Либији, били су експлицитни: зато „да би се спречио тероризам на улицама Британије“. Давали су разлоге изнова и изнова: да би се угушио милитантни ислам.

Када таква политика јасно доводи до повећања исламског тероризма, имамо право да се сложимо са Корбином да је „она једноставно заказала“. Режими су заиста били срушени. Десетине хиљада је погинуло, многи од њих цивили подједнако невини као и жртве у Манчестеру. Тероризам није заустављен.

Кад год Ал-Каида или ИСИС покушавају да објасне своје злочине, углавном спомињу британске интервенције и војно убијање невиних муслимана. Било би неискрено покушавати санирати наш прегрејани и шовинистички одговор домаћем тероризму претварајући се да није повезан са британском спољном политиком. Били смо ми ти који смо их повезали, и пре него што су то терористи урадили.

Наравно, то никога не ослобађа одговорности. Да, милитантни исламисти настоје да подривају осећај сигурности Запада и његове либералне вредности. Да, непрестано бомбардовање пијаца, болница, људи на свадбама и села од стране Запада је „случајно“ – иако неизбежно, с обзиром на природу модерног ваздушног рата.

Али ми смо се користили језиком „шока и страха“ у бомбардовању Багдада 2003. године. Дали смо данашњој ери исламског тероризма узрок, разлог, оправдање, и то све изопачено. Починили смо оружану агресију против суверених народа који нас нису напали.

Градоначелник Манчестера и Џереми Корбин (Фото: Martin Rickett/PA)

Корбин квари своју аргументацију када повезује тероризам не само са спољном политиком, већ и са домаћим мерама штедње. Он се спушта на ниво Терезе Меј у настојању да направи изборни капитал од једне трагедије. Кад то не би радио како би привукао пажњу медија, могао би да је оптужи за пропагирање политике страха од најезде војника на улицама главног града. Могао би да преклиње муслиманске заједнице да буду активније у борби и откривању терористичких „манипулација“. Али нема доказа да недостатак особља омета службе безбедности у њиховом раду. То је један аспект полицијског рада који је засут новцем.

Политичари који експлоатишу тренутке јавне трагедије играју ризичну игру. Питање да ли је Корбин имао такта када се вратио у изборну кампању наводећи Манчестер је беспредметно: било би мудрије да је сачекао још неколико дана. Али, исламски тероризам јесте повезан са спољном политиком. Ма колико то нама изгледало мрско, реч је о средству које има политички циљ. Понекад треба ствари назвати правим именом.

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements