Милош Ковић: Где је, у ствари, фашизам

Агресија на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона

Милош Ковић

Милош Ковић

У јавности западних земаља све чешће се чују речи „фашизам” и „фашисти”. Резервисане су за Доналда Трампа, Герта Вилдерса, Марин ле Пен и остале „десне популисте”. При томе, коришћење тако тешких речи правда се позивањем ових политичара на националне вредности, захтевима да се зауставе масовна усељавања у њихове земље и ксенофобичним испадима њихових присталица.

Фашизам је, међутим, појам чије значење се не може брзо и лако одредити. Тако је, уосталом, са свим политичким идеологијама. Нема општеприхваћене дефиниције либерализма, социјализма или конзервативизма. Познато је да се под појмом „фашизам” крију тако разнолики покрети какви су италијански фашисти, немачки нацисти или хрватске усташе. Све то, ипак, не би требало да нас збуни и спречи у намери да разумемо ову важну историјску појаву.

У томе би, више од политичких поједностављења и теоријских образложења, могло да нам помогне историјско искуство. Постоји једна кључна особина фашизма на коју се, у општој граји против Доналда Трампа или Марин ле Пен, намерно или не, пречесто заборавља. Фашисти су, ипак, остали упамћени по агресијама на друге, суверене земље, по бескрајним ратовима, разбијању држава и по насилним променама граница. И Луј XIV и Наполеон вршили су агресије на суседе, водили непрекидне ратове, разбијали земље и мењали границе. Хитлерове агресије су, међутим, биле праћене масовним уништавањем целих људских популација, какве су били Јевреји, Роми или Срби. Као такав, фашизам је упамћен нарочито у Централној, Источној и Југоисточној Европи.

Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона? Треба ли подсећати на разарање Југославије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, опкољавање Русије, провоцирање Кине, Ирана? Трамп, напротив, ако је веровати најавама, заговара традиционалну дипломатију интереса и преговора између суверених држава, какву свет познаје још од Вестфалског мира из 1648, насупрот бескрајним крсташким ратовима у име „вредности”, које неуморно воде њихови либерални противници.

Масовно, етнички мотивисано уништавање целих људских популација? Ови људи успели су у ономе што је Хитлеру и Павелићу изгледало као недостижни идеал: побили су и протерали српско становништво у Хрватској, деловима Босне и Херцеговине, на Косову и Метохији. То су, наравно, спровели рукама својих локалних сарадника, баш као што су то учинили с хришћанима у Ираку или Сирији. Не би требало заборавити ни медијску антисрпску хистерију која је омогућила потоње, некажњене, масовне злочине над Србима. Та операција упоредива је само с оним што је нацистичка Европа учинила с Јеврејима.

Марк Мазауер, професор на Колумбија универзитету у Њујорку, у књизи Хитлерова империја, утврдио је да су се Хитлер и нацисти, у злочинима почињеним у Источној Европи, угледали на колонијална искуства либералних држава, Велике Британије и САД. Они су, једноставно, на Европљанима примењивали оно што су либерални колонизатори чинили у Африци и Азији. Хитлер се дивио промишљености и безобзирности Британаца у Индији, као и расистичкој бруталности САД према црнцима и Индијанцима. Отворено је говорио да ће словенски свет, нарочито Русија, у будућности бити Индија уједињене, немачке Европе. У германском колонизовању словенских територија на истоку Европе Хитлер је желео да се угледа на искуства САД. Тамо су се енклаве „расно и цивилизацијски супериорног становништва” у индијанском мору постепено повезивале, спајале и отимале земљу домороцима.

По мишљењу Мазауера, покушаји либералних империја да присиле колонизоване земље да усвајају њихове модернизацијске и културне моделе само су друго лице неуништивог, древног расизма. И Хитлер и Гебелс позивали су на уједињење Европе око Немачке, да би се заштитиле и одбраниле њене расне, али и културне вредности. При томе, отворено су тврдили да су кључне сврхе уједињења Европе одбрана од Русије и поход на њу. Реторика одбране од Совјетског Савеза била је корисна и у послератном процесу уједињавања Европе, при чему су, како Мазауер показује, на том послу марљиво радиле, као високи чиновници, и дојучерашње Хитлерове присталице. Руска опасност била је важан део кампања присталица ЕУ на референдуму о брегзиту у Британији и присталица Хилари Клинтон на изборима у САД.

Неко ће рећи да, на крају крајева, НАТО либерали не освајају свет у име расе, него људских права. Бомбе су, по Републици Српској, Србији, Ираку, Либији и Сирији ипак падале уз амерички и британски рок енд рол, а не уз немачке војничке маршеве. Заиста, лепа утеха за милионе њихових жртава.

Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду

(Политика, 31. 1. 2017)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

4 replies

  1. “Треба ли подсећати на разарање Југославије…”

    Краткорочна и интернационалистичка, комунистичка, фабијанска, интермаријумска, бундистичко-бољшевичка Југославија имала је три антисрбска устава од 1946 до 1974. године, по којима се даје право народима и републикама на отцепљење.

    То је посебно истакнуто у првом „југословенском“ антисрбском уставу од 1946.
    године, у којем су омеђене југословенске републичке границе.
    ЧЛАН 1, дословно гласи:

    „Федеративна Народна Република Југославија је савезна држава републиканског облика, заједница равноправних народа, који су на основу права на самопредељење, укључујући право на отцепљење, изразили своју вољу да живе заједно у федеративној држави“.

    Члан 2, гласи:

    „Федеративну Народну Републику Југославију сачињавају; Народна Република Србија, Народна Република Хрватска, Народна Република Словенија, Народна Република Босна и Херцеговина, Народна република Македонија и Народна Република Црна Гора.

    Народна Република Србија има у свом саставу Аутономну покрајину Војводину и
    Аутономну косовско-метохијску област.“

    (Види: Устав ФНРЈ -1946, „Службени лист ФНРЈ“, бр. 10-19469).

    У овом контексту ваља указати на једну изјаву папе Франциска, „да је распад Југославије био разумљив пошто је реч о толико различитим културама да нису могли опстати заједно без лепка” (Види: http://www.vesti-online.com/ Petak 13.06.2014.
    Vesti/Svet/411055/Papa-Raspad-Jugoslavije-razumljiv), као и на „неповредиве“ југословенске републичке границе које су пројектоване у Риму, Лондону, Вашингтону, Њујорку, Москви и рајетинском, интернационалистичком, масонско-марксистичком, идолатриском, окултном и содомско-гоморском антисрбском Београду.

    Такође, ваља указати и на то, да је хрватски фирер Јосип Броз Тито укључио „неповредиве“ југословенске „федералне државе и аутономне покрајине“ у свемоћну корпоративну Светску Федералну Владу са седиштем у Њујорку (Види: World Federal Government, United World Federalist, World Constitution and Parlament Assocation… ), у Сједињеним Америчким Државама, у којој је имао, између осталих и своје представнике др. Алексу (Алоша) Беблера и др. Лазара Мојсова… (Види: Olivia Marie O’Grady, The beast of the apocalypse, Benicia, California, 1959, str. 397; Gary H. Kah, En route to global occupation – A high ranking Government Liaison exposes the secret agenda for world unification, Lafayette, Louisiana, 1992, str. 189).

    Такође у овом контексту, имајући у виду и један разговор индијског премијера Индире Ганди са дописником Танјуга у којем дословно стоји:

    „(Њу Делхи, 7. Октобра, Танјуг) –Прошла су времена када су границе мењане силом – изјавила Индира Ганди говорећи о кризи на Средњем истоку…
    Индијски премијер Индира Ганди изавила је да ће приликом предстојеће посете нелом европским земљама и УАР разматрати са лидерима тих земаља најактуелније међународне проблеме, али да са интересовањем очекује и разговоре о билатералним односима између Индије и тих земаља. Ову изјаву Индира Ганди дала је у интервјуу са дописником Танјуга у Њу Делхију Ладиславом Брузорем уочи свога одласка у посету Београду, Варшави, Букурешту, Софији…

    На путу у Варшаву, индиски премијер ће се зауставити у Москви. Индира Ганди изразила је забринутост због ситуације на Средњем истоку истичући да се мир може обезбедити само повлачењем израелских снага на положаје од 4. јуна и правичним и часним решењем проблема палестинских избеглица…“

    (Види: Прошла су времена када су границе мењане силом, „Борба“, Београд, 8. Октобар 1967).

    Свиђа ми се

  2. Не знам да ли постоји боља дефиниција фашизма од оне коју је дао амерички књижевник Аптон Синклер (Upton Sinclair) : Фашизам је капитализам плус убиство. Не треба више; све што се у то уклапа је фашизам: Обама, Клингтон(ови) Буш, Блер итд. За Трампа остаје да се види, је ли тај…

    Свиђа ми се

  3. @Penzioner
    Лепо је што сте потсетили на Аптона Синклера, мало читаног америчког писца, чији романи су описали, каква се цивилизација ствара у САД. Ретки су читаоци његових дела, као и дела Џон Дос Пасоса.

    Свиђа ми се

  4. Милош Ковић, какав генијалан и поетичан ум, изванредног научника и професора!!!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s