Замисли да можеш да осетиш пулс космоса
Или да у себи пронађеш фреквенцију Сунца
Да је повежеш са откуцајима срца
И да те сваки испуњава животном силом
До мере и преко сваке мере
Да ли би икад и помислио да губиш себе
Некакву своју нарочитост
Да ли би ти то икад засметало
Или управо насупрот
Зар се не би осећао све нарочитијим
Особенијим, оригиналнијим, изабранијим?
А гле, пулс космоса не постоји
И ако постоји није битан
И фреквенција Сунца исто тако
Да ли постоји или не, небитно
Али теби је дато Име Божије, човече
Име Божије, човече!
Име Сунца изнад свих сунаца
Име Творца космоса
Чак и тог твог замишљеног пулса
То јест кад би га било
И ти знаш Име Божије, човече, и чекаш?!
Шта чекаш?
Неко боље име?
Неки јачи пулс?
Неку узвишенију фреквенцију, можда?
Шта тачно чекаш, и шта тачно
Имаш да изгубиш?
А рећи ћу ти
И шта тачно имаш да добијеш:
Све
Али не као оно „све“ што људи кажу
Па то значи неколико вагона светлуцаве прашине
Него Све које Бог даје
Које је и обећао
И које је толико свеобухватно Све
Да га не можемо ни замислити
Ни изблиза, ни издалека
Ни један једини елеменат тога Све
Не можемо ни замислити
Толико је то Све
А ти, и поред свега тога
Чекаш нешто друго
Па онда чекај
Ни први ни последњи
Само мало боље забаци
Ту своју удицу без мамца
У то своје корито без воде
Па како Бог да
Уколико се некоме свидела ова песма, можда ће га занимати и оне на сајту lirskimozaik.com
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7V4
Categories: Аз и буки
Оставите коментар