Поводом иницијативе једанаесторице про-западних и про-НАТО посланика у Народној Скупштини Републике Србије да се усвоји резолуција којом би догађаји у Сребреници били проглашени за „геноцид“ а Србија била повезана са извршењем таквог злочина, невладина организација „Историјски пројекат Сребреница“ повела је интензивну политичку и медијску активност за одбацивање овог скандалозног предлога.
У прилогу је неколико медијских иступања на ову тему.
СНАГА НАРОДА, 30. јун 2016, емисија „Разговор са Стефаном,“ гост Александар Павић:
СНАГА НАРОДА, 30. јун 2016, емисија „Инфоратници,“ водитељка Биљана Ђоровић, од 00 до 22:00 минута:
Молимо вас да овај допис проследите вашим пријатељима и колегама и да их замолите да се обрате Народној Скупштини Републике Србије и изразе свој став по овом питању.
КАКО СЕ ОБРАТИТИ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ?
Ако не желите да дозволите усвајање ове срамне резолуције, искористите своје грађанско и демократско право да се обратите Народној Скупштини Србије. Идите на интернет страницу Скупштине која се налази овде:
Затим попуните поља предвиђена за ваше име, електронску пошту и коментар. На крају, кликните на плаво дугме „ПОШАЉИ“ и ваш коментар ће бити уручен посланицима Народне Скупштине Србије. Ако се оглуше на ваш став, запамтите то и казните их на следећим изборима.
Историјски пројекат Сребреница
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7TA
Categories: Моба
Подржавам сваки облик противљења таквом предлогу у Скупштини, не само зато што се то тиче Срба и две српске државе, већ зато што је реч о тешкој подвали и, благо речено, недобронамерном фалсификату стварних догађаја.
Ево текста који сам послао на у тексту предложени начин Скупштини Србије. Може да га користи и копира свако коме одговара такав.
Поводом иницијативе једанаесторице про-западних и про-НАТО посланика у Народној Скупштини Републике Србије да се усвоји резолуција којом би догађаји у Сребреници били проглашени за „геноцид“, а Србија била повезана са извршењем таквог злочина, недвосмислено и оштро се противим таквом предлогу, не само зато што се он тиче Срба и две српске државе, већ зато што је реч о тешкој подвали и, благо речено, недобронамерном фалсификату стварних догађаја.
Добар предлог, мање-више све сте рекли што је потребно. Оно што је важније у овом тренутку је анимирати што више људи да се прикључи акцији – а једини начин да се то постигне је дељење на друштвеним мрежама, непосредни позиви познаницима, пријатељима, свима онима који деле забринутост због потенцијалног усвајања једног оваквог документа.
Прослеђено!
Морам да прибележим још један коментар поводом ове акције: претпостављам да многи размишљају – а ни сам нисам изузетак – да овакве акције немају много смисла и да ништа не можемо да урадимо, то нам је што нам је и слично. Вишеструка разочарања нам дају можда и оправданост када размишљамо на овај начин. На пример, прошле године су студенти Београдског и других универзитета прикупили више хиљада потписа на петицију којом се тражи да Александар Вучић одустане од одласка у Поточаре. Вучић оде и доби батине. Али то није поента.
Вероватно акције овог типа имају мањи домет и слабији учинак него што бисмо ми прижељкивали. Али, с обзиром да нас покушај не кошта ништа осим неколико минута времена и да акције овог типа имају шансе на успех само онда када због масовности прикуљених потписа/послатих писама званичници помисле да постоји једна реална маса која би могла да стекне негативан суд о њима због једног политичког потеза онда боље да покушамо – пошаљите писамце народним представницима и позовите што шири круг људи да то учини. Када даме и господа из парламента виде да чак и потези по хитном поступку привлаче пажњу а да њихов олињали политички кредибилитет може додатно да се пољуља онда има наде!
Тачно…