Владимир Милутиновић (Фото: Владимир Татаревић)
Можда сте већ схватили шта је задатак провладиних аналитичара и истраживача јавног мњења. Они треба да сваким својим ставом подрже став владе, а противрече ставу опозиције. Тако је било и поводом тврдње из опозиције да ће већа излазност погодовати опозицији. У овом чланку у Политици, то се лепо види. По аналитичарима, већа излазност не мора да значи да ће ти нови бирачи гласати за опозицију, а са друге стране, питање је да ли ће веће излазности и бити. Ђорђе Вуковић из Цесида чак тврди да ће она бити мања од прошлих избора, нешто већа од 50% (2014. је било 53.09%).
Међутим, има информација које противрече овом ставу. На кладионицама граница је 58%, а из кладионица кажу да се њихови играчи кладе да ће излазност бити и већа од овог процента. Ја исто то мислим. Чини ми се да су, за разлику од такође на брзину склепаних избора из 2014. године када су људи ипак мислили да је то пример самовоље којој се треба одупрети и не изаћи на изборе, ови избори су у ствари редовни. Сада је тачно време када треба рећи свој став о четворогодишњем Вучићевом обитавању у влади. Прошло је довољно времена и чини ми се да су, управо зато што постоји оволика контрола медија – док ово пишем, Вучић је сам на Пинку, а био је сам и на Б92 и на Хепи, ова чињеница толико јасно говори о контроли медија – људи негде схватили да су управо избори место на коме ипак могу рећи шта мисле о овој власти.
Овде ме више интересује нешто друго. Када говоре о рејтингу листе коју предводи Вучић, сви истраживачи држе се процената изнад 50%, а то је баш оно што жели и Вучић. У једном моменту говорили су о 48%, али када је направљена коалиција са ПУПС-ом, овом проценту додато је претпостављених 4% ПУПС-а и добили смо садашњих 52%. По истраживачима, не постоји ниједан Вучићев бели листић, ниједна особа која би евентуално из протеста одлучила да не гласа за Вучића. Сви су као суперлепком залепљени за Вучића и немају ништа против што су им смањене пензије, смањене плате, што виде само Вучића на ТВ, што су видели да је Београд на води само пољана, да је Прокоп исто што је и био само са плочицама итд. Мени се, међутим, чини да је то немогуће. Чак и знам неколико пензионера који тако не мисле. Они, додуше, нису толико срасли са Вучићем да би протествовали белим гласом, него ће просто гласати за неког другог.
Друга ствар су оних, како кажу, тренутних милион неопредељених и оних пола милиона(између 3,5 и 4 милиона изашлих бирача) који су наводно неодлучни, али би ипак могли изаћи на изборе. За кога ће они гласати? По мом мишљењу, иако се истраживачи и аналитичари не би сложили, чини се невероватно да би млади људи или људи који су некада гласали за ДС, а онда су и 2012. и 2014. остали код куће, да би они данас, када је благо речено, Вучићева пропаганда у великој мери неутралисана макар на друштвеним мрежама, да би они, дакле, данас могли гласати за Вучића. У овој култури произвољности која је успостављена све је наизглед једнако истинито, цензуре за неке има, за неке нема, Београд на води је за неке превара, за неке није, уговори за неке морају бити јавни, за неке не морају, реформе су за неке нужне, а за друге штетне, али то не значи да баш сви људи не могу да разликују тачно од нетачног. По мом мишљењу, људи у Србији то могу да разликују.
Да резимирамо, сматрам да ће на овим изборима:
- Вучић добити мање гласова него 2014, знатно мање (добио је тада 1.736.920)
- Да ће излазност бити ближа 60% него 50%.
- Да ће опозиција Вучићевој влади (СНС, СПС) добити више гласова него 2014, надам се да ће бољи део добити пропорционално више.
А нисам видео ниједно истраживање јавног мњења, осим оних у новинама.
Ко боље предвиђа, да ли филозофи или истраживачи јавног мњења, видећемо у недељу увече.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7tb
Categories: Преносимо
Оставите коментар