Љубинка Боба Недић: Минхаузену од просвете, с љубављу

klotfrket-logoНије лако бити напредњак у земљи у којој уопште постоје школе.

Није лако не волети школоване људе, када је и за твоје радно место диплома неопходна.

Није лако дичити се дипломом, кад не смеш да је покажеш.

Није лако запамтити на ком си факултету, на ком департману, у којој области и на коју тему урадио дипломски рад. Мислим, вама није лако.

Тешко је то само по себи, а још теже када мораш пред камерама да уважаваш образовање, његов значај, рудиментарну улогу у квалитету друштва. Пред камерама је образовање кључно за раст економије и стабилност привреде. Пред камерама је дубок уздах, уздрхтала брада и забринути поглед ка некој недостижној светлој будућности, лево од главе камермана.

Када се камере угасе, огољена истина је да бисте нас најрадје укинули, само да смете.

Просвету нису нарочито разумели ни они пре вас, ни они пре њих. Међутим, ви постављате сасвим нове стандарде, бар у лицемерју и патетици. Хвалећи, уз сасвим видљив подсмех, просветне раднике који су пристали (!) на жртву и храбро је поднели, уделили сте нам социјалну помоћ у висини прошлогодишњег подстицаја пољопривредницима за једну овцу. Тиме сте нам наговестили где ћемо се наћи у новим платним разредима, када буду заживели.

Затим сте на типично напредњачки начин одржали фарсу од седнице Народне скупштине на којој сте објаснили колико смо радосни. Маниром професионалног лажова сте саопштили да је износ био предлог синдиката. Да иронија буде већа, амандман на допуне Закона о буџету, којим би се омогућило социјално давање за просвету, поднео је Бабић, алфа и омега писмености и културе српске политичке сцене. А онда је ваш министар, који нажалост није и наш и то све чешће показује, дошао до лаконског решења – коме је 7000 мало, нека их врати.

Оно што сте пропустили да кажете то је да сте лично били гарант за извршење тачака априлског Споразума о прекиду штрајка, а које су у ваше име потписали ваши пулени Удовички и Вербић. Пропустили сте да напоменете да ништа од потписаног нисте испунили, што чини да тоалет папир има већу употребну вредност од онога што се са данашњом Владом потпише.

С друге стране, нисте пропустили патетичан ламент над тешким стањем у привреди, уз поруку да је само због вашег несебичног залагања јутрос сунце освануло. Зато што сте ноћас спавали само седам минута, ипак сте пронашли начин да нам (можда) од наредне године повећате плате за четири процента.

Напредњаци, све је то лепо, али заборављате да смо ми, за разлику од вас, писмени – и формално и функционално.

otimanje

Брига нас за Курир и Информер и ратове гмазова, које користите да нам баците прашину у очи и замајавате нас полусветом. Не пали!

Ми због вршњачког насиља треба да дежурамо пет пута недељно, а ви да промовишете и толеришете криминалце у прајм тајму националних телевизија? Тада се позивате на своје демократско немешање у уређивачке политике. Не пали!

Лажете, напредњаци, како зинете! Нашли сте се у расцепу између онога што мислите и осећате, и онога што је пожељно да јавно изговорите. Сврбе вас сви који су образованији од вас и проналазите перфидне начине да нас унизите због тога.

Отимате од нас, да бисте се после хвалили како сте нам нешто дали јер сте најспособнији, најпоштенији и најбољи откад је света и века!

Минхаузенов синдром је узнемиравајући психопатолошки поремећај, где старатељ преувеличава, фабрикује и индукује болест друге особе како би добио похвале и дивљење када жртви укаже бригу и помоћ. Назив је добио по немачком барону Минхаузену који је волео фантазирати, преувеличавати и лагати.

Минхаузенов синдром на послу је појава при којој неки запослени сеју семе раздора између својих колега, да би се касније доказали као они који решавају конфликте и доприносе организацијској ефикасности, или измишљају проблеме, а своја, такође измишљена, решења презентују својим надређенима и за то примају похвале. (Википедија)

И још нешто: уместо што Ђоганија ангажујете за описмењавање народа, повећајте недељни фонд часова српског језика, и одвојите га у средњој школи од књижевности; уместо што Маји Гојковић плаћате вођење љубавника по иностранству и енормне телефонске рачуне, вратите библиотекаре у школе; уместо финансирања породичних екскурзија председника државе, опремите све учионице рачунарима и интерактивним таблама. Почните да се хвалите прочитаним књигама, уместо мезотерапијама.

И још нешто: не смета нама пет милиона евра за Сребреницу. Смета нам што нас лажете да нема за нас. Смета нам што на ивици беде у Србији живи близу пола милиона деце. Смета нам што се ваши бахате, док нашима искључују струју, воду, грејање.

Лажете како зинете и упетљавате се и даље у своје лажи. То, нажалост, није само ваш проблем, али неће заувек бити и наш. 

Осим уколико не почнете и интернет да цензуришете.

(Клотфркет, 13. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6qT



Categories: Преносимо

Tags: , ,

2 replies

  1. Cenzurišu i internet, ne brinite (tj. ne vredi ništa i da brinete).
    Odličan tekst!

  2. Ма све у реду, него ме копка у чије име ауторка указује да су „они“ образованији од напредњака? Јер жутаћи нису образованији ниоткога, ДСС се тиме не бави, радикали признају да баш нису начитани, не знам – можда Двери?

Оставите коментар