Јован Бабић: Србија и преломна 1915.

У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915.

babic-jovanПрошле године било је пуно говора о значају и значењу 1914. године; то је историјски важна година, па је и њена годишњица такође важна. О 1915. се међутим не говори пуно. Али за наш народ је, или се барем мени тако чини, 1915. била преломна. Ево кратке анализе зашто.

Први светски рат је био велики, ужасан, први такав у историји, али он је заправо био само последица и резултат неуспеха великих европских сила да тај догађај локализују, као што се успешно радило тада већ скоро 100 година, од Бечког конгреса 1815, са много и не баш малих али увек локализованих ратова. У том смислу главна „битка” у Европи је вођена, и у неком смислу изгубљена, у јулу и почетком августа 1914, када је могућност локализовања измакла и свет се суочио с катастрофом у два дела (Други светски рат је наставак и неки завршетак Првог). Резултат је био да је идилични свет створен на Бечком конгресу пропао.

Истовремено, паралелно са овим, текле су припреме за аустроугарски напад на Србију, планиран као мали локални рат, што је у суштини и био, само с непредвиђеним резултатом. Оно што се дешавало на том, локализованом,простору је заправо била независна епизода: то што се десило у Србији од августа 1914. до јесени 1915. био je III балкански рат (три балканска рата у три консекутивне године: I балкански рат 1912, II 1913. и III 1914).

Тај се рат завршио исто онако како су се завршила прва два: победом Србије. У ограниченом рату Србија је победила још једну империју. Та победа је била национална победа (слично финској победи над једном другом империјом 1939). У том периоду позиција Србије је беспрекорна, одговорност њеног руководства сасвим на нивоу националног задатка, чак и ограничени победнички упад преко Саве је био достојанствен и без ратне ароганције.

У Србију I светски рат, велики и неограничен какав је био, долази у јесен 1915, када је напада Немачка (Србија са Немачком нема територијалне и граничне спорове). Тада је за Србију тренутак истине: хоће ли уредно и одговорно, након увида у немогућност победе, капитулирати (капитулација је облик одбране, понекад једино могућ или најбољи), односно (као Румунија) склопити сепаратни „мир”, у складу са одговорношћу према (свом) народу, или ће се упустити у арогантну дугорочну геостратешку игру преко граница и своје моћи и своје потребе и смисла свог националног циља.

Ухваћена у замку победе над Аустроугарском у овом локалном али за Србију веома важном рату (III балкански рат), као и у геостратешке схеме које су дрмале Европу, Србија је ускочила на воз великих ризика, стављајући на улог свој народ и своју будућност. Резултат је био сасвим у складу са овом коцкарском логиком, и генерације су онда носиле тај крст и сносиле последице одговорности. Крајњи исход је био да се, када је дошло до тога да тај резултат (велика држава створена 1918. године, Југославија) треба да се брани – 1991 године – од тога просто одустане.

Уместо одбране имали смо празну идеолошку причу о нечему другом, о светској правди (комунизам) и Југославија је постала нешто што се не сме ефективно бранити али се мора хвалити. Југославија је изгубила географско (и политичко) одређење и постала синоним за једну пропалу идеологију. Као да 1918. (и 1915) није ни било!

Зато за Србију сада нема ничега важнијег од тога да себи разјасни ове ствари и да сама себи објасни и дефинише појам „Југославија”, након што ту Југославију пре 25 година – не да није одбранила него није ни покушала да брани. У неком смислу то значи повратак на 1915., и поновно преиспитивање себе и свога. То је оно што, чини се, засигурно за нас одређује смисао историјске перспективе 1915–2015.

Филозофски факултет, Београд

(Политика, 16. 10. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-63V

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

3 replies

  1. Немачка се спремала за мали локални рат? Свет је био идилично и мирно место од 1815? Јел господин аутор чуо за Берлински конгрес? Јел чуо за низ података који указују да Немачка недвосмислено улази под један у рат на два фронта и под два у рат који подразумева наношење жестоког пораза двема континенталним силама – Русији и Француској – што се не може постићи локалним ратом. Аустро-Угарска је могла основано да сумња да ако не пристане на арбитражу да ће у рат увући и друге силе.

    Бого мој, шта се све објављује у “Политици“. Кад видим овако нешто “куриризација“ и не делује као лоше решење. Барем би се ствари свеле на праву, таблоидску меру приучених интелектуалаца. Реч је о чистом прекрајању историјских чињеница да би се постигла капитулантска политичка поента – а то се могло и без тога.

    Стогодишњица 1915. код нас није тако обележена као стогодишњица почетка рата која је имала глобалног одјека од Канаде до Аустралије. Мислим да је дошло и до извесног засићења темама из Првог светског рата. Доста тога је објављено претходне године, али не бих се усудио да кажем колико је тога прочитано.

    Свиђа ми се

  2. Штета што уредник “Политике“ није навео шта аутор текста предаје, није ми познато да предаје савремену историју.

    Свиђа ми се

  3. Tekst profesora Babića je zaista drzak i sadrži barem tri veoma provokativne teze: treći balkanski rat, da je Srbija trebalo da kapitulira pred Nemačkom 1915 (i to nakon što je prethodno pobedila Austrougarsku!), da Jugoslavija nije branjena 1991. Implicitno se provlači i teza da Jugoslaviju nije trebalo ni praviti. Pritom se potpuno preskaču godine 1941, 1945, 1948, 1974 (kao i 1929, 1934, 1938). Ali imputirati autoru da tvrdi da Nemačka priprema mali lokalni rat ukazuje na to da gornji komentator nije pročitao tekst do kraja već da je iznerviran prekinuo čitanje skoro na samom početku. Nažalost i to malo što je pročitao ili nije razumeo ili je video nešto čega u tekstu nema. To može biti objašnjenje za ovaj potpuno promašen i besmislen, neznalački, komentar.

    Miloš

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s