Војислав М. Станојчић: Кад Енглези хвале или Србија преко миграната „нашла своју душу“

vucic-televizija

Извор: Србија данас

Већ трећу годину заредом, а поготово откако је заузео место председника Владе, Александар Вучић је права напаст за онај део телевизијских гледалаца који немају склоности и потребе да му се безгранично диве и уче напамет сваку реч из његових изјава. Све телевизијске станице у Србији које емитују вести и дневник, да ли по директиви или по сопственом схватању шта је за њих корисно, веома често прибегавају посебном поступку када извештавају о делатностима А. Вучића.
Новинар који прати његово излагање на неком скупу најпре га сажето преприча, а онда то исто – само знатно опширније или у целости – гледаоци могу да чују и од њега „уживо”. А како је он веома активан и присутан сваком догађају значајном за Србију или СНС, почев од састанака са многобројним политичарима из иностранства и његовим личним пријатељима до отварања овога или онога погона неке стране фирме – који ће запослити незапослене (пошто им наша држава за свако радно место исплати одређену суму) – те се вести о председниковим активностима у једној истој информативној емисији редовно објављују по неколико пута. Што често доводи до знатно дужег трајања емисија вести.

Тако је, рецимо, она од 12 сати у четвртак 8. октобра на РТС-у трајала три пута дуже. Истина, то није била заслуга искључиво А. Вучића, већ једним малим делом и министра спољних послова Велике Британије, г. Филипа Хамонда. Од њега су гледаоци сазнали да Велика Британија и Србија имају дубоке историјске односе који сежу годинама уназад а одлучне су да их у будућности ојачају.

Просто дирљиво – нарочито ако се сетимо шта се догађало пре само неколико месеци: Форињ офис је припремио Резолуцију која осуђује српски народ као геноцидан, али она није усвојена у Уједињеним нацијама захваљујући руском улагању вета, чиме су изазвали велико негодовање писаца Резолуције.

Филип Хамонд и Александар Вучић (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Филип Хамонд и Александар Вучић (Фото: Танјуг/Зоран Жестић)

Времена се, очигледно, веома брзо мењају, те је шеф Форињ офиса овом приликом нашао само лепе речи за Србију, која у региону има улогу лидера (што је, несумњиво, велика похвала неуморном председнику Владе), али се то не односи само на дијалог са Приштином, већ и шире, нарочито у Босни и Херцеговини. И одмах затим г. Хамонд је објаснио коју јој је следећу улогу наменио. Референдум о правосудним институцијама у Босни и Херцеговини, који захтева Република Српска, у супротности је са напредовањем БиХ ка Европској унији. (Да ли је могуће да територија која није постала држава напредује према ЕУ?) Господин Хамонд поздравља утицај Србије у спречавању одржавања референдума, пошто „не желимо да се референдум спроведе”. Тако је бар сасвим извесно који је следећи важнији Вучићев задатак.

Шта је још рекао уважени гост из Лондона? Похвалио је реформе у нашој земљи, улогу Србије у политици помирења у региону, и нагласио да ће Велика Британија наставити да подржава Србију на путу у Европу. Није заборавио да помене ни отварање поглавља, за које се он „нада” да ће се догодити од краја године.

Пошто је сасвим извесно да ће његова влада гласати за пријем Косова у Унеско, г. Хамонд је утешио А. Вучића и наше гледаоце речима да је за српске манастире на Косову и Метохији добро решење да Приштина буде примљена, пошто ће се онда њене власти осећати знатно обавезније да чувају српско наслеђе него што је то сада случај.

Шеф Форињ офиса искористио је прилику и да ода велико признање Србији за њено реаговање на избегличку кризу и хуман однос према избеглицама.

Филип Хамонд и Александар Вучић (Извор: НСПМ)

Филип Хамонд и Александар Вучић (Извор: НСПМ)

То је министар спољних послова оне исте земље која их је тако „срдачно” дочекивала на улазу у канал испод Ламанша и спречавала да кроче на њену територију.

Разумљиво, ово признање г. Хамонда није исто, већ само подсећа на чувену Черчилову изјаву од 27. марта 1941. године када је „Југославија нашла своју душу”.

Како рекосмо на почетку, вести су трајале три пута дуже од предвиђеног времена. После одласка уваженог госта, новинари су А. Вучићу постављали питања, а он је одговарао, одговарао, одговарао…


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5XA



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Вучић је папиларни ******** којег се Србија мора решити што пре.

Оставите коментар