Када се на полуфиналном мечу тениског турнира Ју-Ес-Опен између Ђоковића и Чилића, баш у тренутку када је Хрват требало да сервира, из публике чуо гласан прдеж једног од гледалаца, највероватније српске провенијенције, извођач серве је дибидус омануо. Меч се за Хрвата завршио катастрофално што је целу лијепу њихову бацило у тугу и очај.

Влада најмлађе европске државе одмах је, преко Европског парламента и суда у Стразбуру, затражила да премијер Србије, Вучић, због овог инцидента, поднесе моменталну и неопозиву оставку. За аргументовану поткрепу изнетог захтева, Хрвати су ангажовали српског социолога, интелектуалца леве оријентације и независног политичког аналитичара, друга Јова Бакића. Бакић је прихватио изазов као запета пушка и натруковао извештај базирајући своја истраживања на чланцима објављеним у неколико светски реномираних медија о Меморандуму САНУ и Гарашаниновом Начертанију о Великој Србији.

Видевши шта је цењени социолог био у стању да за кратко време проучи, анализира и извуче необориве доказе о умешаности Црне руке у њујоршки пораз хрватског тенисера, који се може упоредити само са Сарајевским атентатом, неке мудре загребачке главе су поручиле Јову: Брате Јово, ако си већ толико спреман да овако резонујеш и исправно размишљаш, не би било лоше да, док то радиш, бар мало чучнеш. Опоганићеш се, јадо.

Повратна реплика послата из Београда била је још убедљивија од укупне анализе. Речено је том приликом да је и у Загребу почео да преовлађује црногорски дух.

Тениски савез Хрватске затражио је од Светске тениске организације да убудуће у мечевима против српских спорташа сервис изводи Карловић, Чилић ретернира, а Иванишевић по околини скупља лопте, ако се већ ради о црногорском духу.

То је била четрнаеста узастопна победа српског тенисера чиме је изневерен и баксузни број – тринаест.

Само се један промућурни Чилићев навијач досетио јада и Ђоковићу послао телеграм: Честитке! Стоп. Бре.

Шта ће, уосталом, Хрватима тенисери када имају Алојзија Степинца који ће ускоро постати светац. По неким тумачима из Србије, Степинац је то добрано заслужио јер је спасао на хиљаде српских глава преводећи их у римокатолицизам. Тако обезглављени Срби, одмах после промене вере, подигли су главу. Као што су, од Инквизиције спаљени јеретици, још на ломачи осетили сву топлину праве вере.

Хрвати се жале да су у Европи добили улогу Пепељуге – перу Европљанима прљав веш, чисте за њима, служе их по сопственим летовалиштима, празне пепељаре. Очекивали сте да живите као у бајци, па ето вам сада – кажу им Немци.

Код Срба је ситуација сасвим другачија. Од државе крутог социјализма у чијим су рукама била сва средства за репродукцију, после извршених реформи, Србима је остало само једно средство за репродукцију и њега се чврсто држе.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5EN

Categories: Сатиристика