Љиљана Смајловић: Дечак и Велики брат

ljiljana-smajlovicЧиталац се могао уверити да се „Политика” у четвртак разликовала од свих осталих српских дневних новина. Једини смо на насловној страни објавили фотографију трогодишњег сиријског избеглице чије је мртво тело море избацило на плажу популарног летовалишта у Бодруму. Слика је страшна, као што је страшна и судбина малог Курда за ког није било живота у Кобанеу, па су га родитељи укрцали на барку за грчко острво, које га такође није хтело, да би његов кратки живот скончао тамо где су га можда и најмање желели.

Неки наши читаоци су протестовали што смо их суочили с бруталношћу која ће нас прогонити. Неки су нас прозивали због сензационализма и воајерства, други због повреде достојанства детета.

Нисам једини главни уредник на свету који је објашњавао да слика вреди више од хиљаду речи, да је малени Ајлан Курди постао симбол сеоба народа овог века. Најугледнији светски листови учинили су што и „Политика”, објавили су потресну фотографију и укључили се у расправу о томе шта је права улога новинарства у друштву: да узнемирава савест или да чува миран сан. Колегиница која извештава о грађанском рату у Сирији изгубила је стрпљење: „Они који веле да сам повредила достојанство сиријског дечака нека се обавесте шта се дешава у Сирији. И нека провере значење речи достојанство.”

Читалац је јуче, нажалост, могао да се увери и да се „Политика” по нечему није разликовала од осталих београдских листова. И наши су менаџери продали простор на насловној страни за рекламу једног ријалитија.

Politika 03_09_15

Одлука о објављивању слике мртвог дечачића у црвеној мајици и откопчаним патикама на бодрумској плажи редакцијска је одлука, спада у надлежност уређивачког тима и за њу главна уредница сноси пуну одговорност. За мене није било дилеме: објави и буди проклет.

Одлуку о продаји простора на насловној страни за рекламирање ријалитија није донео нико у редакцији „Политике”: редакција о томе није чак ни консултована. У модерним медијским кућама постоји строга подела између редакције и финансијског, маркетиншког и огласног сектора. То је нека врста ватреног зида, какав у модерно доба постоји између цркве и државе: теоретски се тако штити уређивачка независност и обезбеђује да оглашивачи не могу да утичу на редакцијску аутономију.

Проблем је у томе што се читаоци љуте на редакцију када их на насловној страни увреди рекламни садржај на какав у „Политици” нису навикли. С правом се љуте. Њих не занима јесу ли новинске редакције за менаџере само „место трошка”, за њих је насловна страна „Политике” образ ове новине, излог на коме нема места за „Великог брата”.

И то на латиници.

(Политика, 4. 9. 2015)

Врисак немог тела

Турска фоторепортерка Нилуфер Демир, која је усликала малог Ајлана, каже да јој је у том тренутку једино на уму било да сви виде ову трагедију

Нилуфер Демир (Фото zaman.com.tr)

Нилуфер Демир (Фото zaman.com.tr)

Нилуфер Демир шетала је плажом у Бодруму у среду када је угледала малог дечака у црвеној мајици, тегет панталонама и црним сандалама, с главом према песку. Таласи су запљускивали његово беживотно тело. Следила се у тренутку, пише Си-Ен-Ен о томе како су настале фотографије која су запрепастиле свет.

Демир, дописник и фоторепортер турске новинске агенције Доган (ДНА), урадила је једино што је могла – узела апарат и почела да слика.

„Ништа друго нисам могла да урадим. Помислила сам да је то једини начин да изразим врисак његовог немог тела”, испричала је у интервјуу турском огранку Си-Ен-Ена.

Тај тихи врисак сада одзвања по свету. Фотографије турске новинарке на којима је утопљени дечак – избеглица појавиле су се на насловним странама и сајтовима широм света, укључујући „Политику”. Рашириле су се и на друштвеним мрежама и у оригиналу и као монтаже и цртежи којима је додатно појачана порука.

Надим Хоури из Хјуман рајтс воча каже да је фотографије и даље прогањају, а Би-Би-Си поставља питање да ли је једна слика променила ставове према мигрантима.

Дечак и његова мајка, Курди из ратом разорене Сирије, покушавали су да пређу Егејско море до Грчке. Дванаест особа се утопило када се преврнуо бродић препун избеглица.

Демир је дошла на плажу на основу информација да се тамо нешто дешава и наишла је на тела која је море избацило. Са колегама је прво пронашла Ајлана, а мало даље низ плажу тело његовог брата Галипа и трећег дечака који с њима није био у сродству. Запрепастили су се што нико од деце није имао заштитне прслуке. Мајка је пронађена такође утопљена. Једини преживели члан породице отац Абудал Курди рекао да су му сви снови срушени и да сада само жели да седи поред дечјих гробова док не умре.

„Помислила сам да је једино што треба да урадим да фотографишем како би Турска и свет ово видели”, рекла је Демир која је месецима пратила избегличку кризу и фотографисала погинуле мигранте, али ниједна није изазвала такве ефекте као ова.

„Док сам сликала, нисам мислила да ће фотографије привући толику пажњу. Лично сам осетила огроман бол кад сам видела Ајлана и једино ми је на уму било да сви виде његову трагедију”, рекла је за турски огранак Си-Ен-Ена.

Ј. Ј. К.

(Политика, 5. 9. 2015)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5A6



Categories: Преносимо

4 replies

  1. Ова фотографија је таблоидна као Пикасова “Герника“. Речито сведочанство о људској трагедији.

  2. Слика је потресна јер садржи дубоки контраст – добро обучено, здраво дете изгледа као да је у трену уморно заспало као што би заспало у сигурности дома на удобном кревету, а истовремено увиђате да је то плажа, да му је глава забодена у песак … И преплави вас ужас до костију!

    Ужасна је и латиница у нареченој реклами на насловној страни Политике, али на потпуно други начин.

  3. Главни и одговорни уредник ПОЛИТИКЕ, мислим само на ПОЛИТИКУ, ако не може да утиче на изглед прве стране листа који уређује у овом случају има две могућности. Или да захтева, да слика детета и оглас не иду на истој страни, и ако је маркетинг ЈАЧИ, да поднесе оставку, или да ћути и да се НЕ ЈАВЉА. Овакво лицемерство је почело да се шири као зараза. Љиљче је достигло врхунац последњом реченицом:“ И то на латиници.“. Значи и то је дозволила и истрпела, а покушава, да се оправда ВИШОМ СИЛОМ. А овамо предлаже закон о субвенцијама листовима који се штампају ћирилицом!! Добију субвенцију, почну да користе латиницу, па нам онда саопште, да МАРКЕТИНГ захтева латиницу?

  4. и поред свег труда који је ауторка уложила, нисам импресиониран текстом, само је једна Милка Бабовић.

Оставите коментар