Сукоб је идеолошке природе. Гледајући уназад највероватније је био и неминован.

Извор: СКК

Двери су функционисале на један посебан начин. Сам врх, Старешинство, је живело и радило као Заједница (Братство) које нити једну једину одлуку није донело без сагласности свих делова те Заједнице. Често, такав систем је доносио организационе проблеме, али је имао један квалитет – огромно поверење једних у друге. Ако бих морао окарактерисати такву организацију назвао бих је војно-манастирског типа и она није могла напредовати због саме природе друштвеног система у коме је битисала. Огромна грешка те организације, што се сада испоставило као тачно, јесте уподобљавање парламентарној демократији коју су сви, без изузетка у Покрету, називали лажом. Па, зашто смо се онда бавили изборима, логично питање? Зато што је постојала вера да се уласком у Систем исти може квалитативно мењати, чак и укинути! Назнаке те кључне грешке сам лично имао када сам као један од представника Двери контролисао изборне листиће у РИК-у 2012. године. Поред свих мојих сазнања о масмедијима и плутократском облику сваке парламентарне демократије био сам шокиран оним шта сам тамо видео што је и подробно описано у једном броју листа Двери под називом ”Крађа”. Могу се читави томови књига написати о највећој превари савремене цивилизације под именом парламентарна демократија и сходно тој истини организација Двери није била погрешна – била је погрешна премиса да ће се изборима преобразити Србија, ослободити стране окупације и васпоставити ново уређење проистекло из органског народног самодржавља .

Како је време одмицало, неке Старешине уместо да схвате како организација као Двери не може нити сме бити коришћена и искоришћена у тако баналне ствари као што су избори они су отишли корак даље, у – како воли да каже садашњи председник Српског покрета Двери (СПД) – ”модерну политичку организацију за 21. век”. Није само јасно зашто је Председник изгубио четири године уверавајући све око себе како је модел Старешинства у ствари ”старо вино у мехове нове” и како је ”Ми нисмо партија, ми смо породица” главни слоган његове бивше организације. Могао је бити модеран одмах!!! Само да је рекао како је страначки модел ”крај историје” политичког организовања Англи би овде и раније трљали руке као што сада трљају.

СПД ће бити, ако се региструје, сто и нека партија у Србији ничим разликована од других. Каже народ, ”што се грбо роди време не исправи”, па тако и СПД са својим чувеним октроисаним Статутом који је донесен на Оснивачкој скупштини уз дириговане делегате, без иједног медија и без једног јединог госта тешко може да претраје. Ако и истраје нема ни минималне шансе да буде на ползу Србији, јер све то већ имамо само мало другачије.

Сукоб на оси Глишић-Обрадовић је приказан од стране функционера СПД-а као да је само Владан Глишић против пуча у Дверима и где се сада Глишић представља већим издајником од Вука Бранковића, а време ће показати не само да он није једини Старешина који је против приватизовања Двери него и да има много сабораца који не желе да слушају небулозе типа ”самоискључивање” како је истеривање Глишића означено од стране Прелазног већа СПД-а и од самог Бошка Обрадовића.

Када боље размислим, ја сам СПД-у захвалан. Због свих тих дешавања напокон ми је и та последња копрена око начина борбе за слободу скинута са лица. Тај начин сигурно нису избори.

Допуна наслова: Стање ствари

(Српски културни клуб, 31. 8. 2015)

Српски покрет Двери: Владан Глишић се приближава режиму по питању миграната

Поводом све учесталијих обмана и лажног представљања Владана Глишића у јавности, Српски Покрет Двери доставља следеће саопштење и апелује на новинске агенције, електронске и писане медије и портале следећим апелом:

Седница Оснивачког сабора Српског Покрета Двери, Чачак, 31. август 2015.

Важно саопштење за медије Српског Покрета Двери

Једини званични ставови које заступа Српски покрет Двери – скраћено Двери, представљају они ставови достављени са електронске адресе Информативне службе Покрета Двери или директно из секретаријата Бошка Обрадовића, председника Двери. Aдресе са којих се свакодневно достављају информације из Двери су већ познате медијским кућама и новинским агенцијама. Свако саопштење за јавност са било које друге адресе осим споменутих, не представља званичан став Двери и предмет је злоупотребе имена и симбола Српског Покрета Двери од стране неовлашћених лица, а преношење таквих информација од стране новинских агенција и медијских кућа, представља директно обмањивање јавности.

Група грађана Двери не постоји од тренутка када су Двери одлуком Сабора Покрета (одржаног 27.06.2015. године у Чачку), на коме је учествовао и Владан Глишић, прерасле у политичку организацију и предале комплетну документацију за регистрацију надлежном државном министарству. Владан Глишић представља само себе и никога више, лажно се представља у име ГГ Двери, а заправо је напустио Покрет јер се на крају ипак није сложио са новом развојном фазом нашег Покрета, иако је у њој учествовао и гласао за избор председника. Глишић не представља Двери, може говорити само у своје лично име, а злоупотреба имена Двери говори о његовим лошим намерама које у овом тренутку одговарају једино власти Александра Вучића која би сигурно желела да види Двери подељене, али то није могуће јер су Двери потпуно јединствене. Карактеристично је да је Владан Глишић почео да се приближава у ставовима владајућем режиму по питању миграната, док је став Двери умногоме различит.

Наш проблем нису мигранти већ ЕУ која од Србије жели да направи највећи азилантски центар у Европи и наша власт која жели да Србију насели имигрантима. Ми не правимо никакве протесте против миграната већ ћемо заједно са ДСС организовати протесте против Владе Србије, која нас свесно води у огромне безбедносне, здравствене и социјалне ризике. Власт не сме да изађе на нити један дуел са опозицијом како би грађани Србије имали прилику да чују аргументе обе стране по питању мигрантске кризе. Очито је да се нешто крије и да је план ЕУ да сви мигранти који буду вишак у земљама ЕУ буду насељени у Србији. Ради се о више од 400.000 потенцијалних имиграната у нашој земљи. Двери су апсолутно против тога, тражимо строжију контролу наших граница и забрану уласка имиграната који се ионако нису упутили у Србију већ у земље западне Европе.

Информативна служба Српског Покрета Двери

(Сајт СП Двери, 31. 8. 2015)

Владан Глишић: Шта се дешава с Дверима – искрено из прве руке

Драги пријатељи,

Сви ви који ових дана читате медијска препуцавања и чекате да већ једном стану и да чујете како је неко други крив, како су медији у нечијој служби све ово искористили..

И ја бих волео исто..

Један од медијских наступа Владана Глишића (Извор: Фејсбук страница В. Глишића)

И ја читам ових дана ваше коментаре на мучна дешавања у Дверима. И ово је мој људски, искрен одговор свима вама: онима који кажу да сам због своје сујете све ово покренуо, онима који се сврставају на ову или ону страну, али пре свега онима који искрено и дубоко жале за надом коју смо дали и узели, олако, данас када је најтеже разгорети управо наду да постоји неко ко хоће искрено и колико му је дато да се бори, да се не препусти.

Нећу да ово изгледа као правдање, већ као ненамирено дуговање, а ви оплетите по мени као и до сада, верујте или не верујте, време и будући догађаји и тако све ставе на своје место.

Ја сам гласао за садашњег председника СПД-а на Оснивачкој скупштини, и поред мог дубоког неслагања због журбе да се пре регистровања странке бира председник и ниједан други страначки орган, без обзира што се моје виђење Двери потпуно разликује од оног који предвиђа садашњи Статут, без обзира што и сада знам да сам у праву када кажем да ова нада коју сте изгубили није нада у још једну странку попут десетина других у Србији.

На крају, баш због тога што сам веровао да ће ипак, некако, онај ко треба очувати оно што смо правили све ове године – начин и пут да политика не буде гола борба за власт. То је 2012. окупило ону енергију која је Двери довела до цензуса. Само то. И зато сам на Оснивачкој скупштини изашао и рекао онима који се као ни ја нису слагали са оним што Двери сада постају, да не растурамо оно што смо правили све ове године овакви какви смо: несавршени, пуни мана, с грешкама из којих смо учили, док су нам се подсмевали, називали нас фашистима, клерикалцима, будалама…

Али је убрзо је моја нада, као сада ваша, нестала. Дојучерашњи пријатељи с којима сам целу деценију мучио ову муку, а они знају како смо тешко кроз све гурали и када су нас сви отписивали, покушали су да из заједничке куће коју смо сви циглу по циглу зидали једноставно избаце све оне који другачије мисле и говоре. То, некакво прелазно веће, јер других органа нема, позвало ме је на састанак, и после разговора, без иједног наговештаја и грча на лицу, чим сам прешао праг, издало саопштење да сам самовољно напустио Двери. Нисам ја једини, нажалост. Одрекли су се свих оних који су годинама били ослонац и гурали ову нашу заједничку причу искрено и без задршке. Неке су као мене искључили, други сами одлазе.

Ја сам тада, већ уморан од свега, осетио олакшање: па добро, имам своју професију, посветићу се породици и живети „ко сав нормалан свет“. Неки су почели да ми нуде нове политичке ангажмане, а мало сигурности коју све ове године у Дверима нисам имао, не би шкодило у мојих 45 година.

Али онда су људи који мисле као и ја, разочарани и љути, почели да зову, не верујући у оно што се дешава. Тада сам схватио да нећу дозволити да оне наше „цигле“ из заједничке куће председник и некакво „прелазно нешто“ тек тако руше, и тако се дешава ово чега сте сведоци последњих дана.

И ја сам сада још дубље уверен да сам у праву када сам био против оваквог концепта.

Да ли има решења да се све ово преброди? Има.

Они који себе виде у СПД-у, додуше још нерегистрованом, са председником на челу, нека крену у том правцу, ни ја ни људи који мисле као ја сигурно им нећемо недостајати.

Они други, који хоће и даље да се боримо у једном широком фронту, покрету кога страначка ограничења неће спутавати, наставиће тамо где су стале Двери.

Што се мене тиче, ја не бирам СПД. После мог и искуства људи који су им били неистомишљеници, немају мој глас. Ја могу једино овако, искрено и без задршке.

Последице су свакако неминовне, рекао ја шта мислим, или пустио да се сви уверите сами.

И на крају, извињавам се свима који то од мене очекују, јер нисам раније све ово рекао и спречио да до овога дође. Моје слабости и мане знамо и ви и ја.

Братски,

Владан Глишић

(Српски културни клуб, 26. 8. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5yx

Categories: Преносимо