Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: Храст није светиња

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић (Фото: Лична архива)

Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић (Фото: Лична архива)

Црква са разумевањем гледа на брижни однос житеља насеља Савинац и шире јавности, за храст који се налази у поменутом месту, а на пројектованој и за изградњу сагласностима и дозволама одобреној траси ауто-пута на деоници Љиг – Прељина. Мештани овог краја знају шта за њих представља овај храст. Штета је што ово вишестолетно стабло није у евиденцији законске заштите и што код израде планске документације овог краја нико није указивао на храст и његову заштиту. Небрига мештана исказана је и тиме што храст већ деценијама нема карактер записа.

Болест која је притисла сам храст, сами радови у којима је исти поткопан као и штетне материје које ће се јављати након пуштања у рад поменуте саобраћајнице, сигурно ће му приближили животни крај.

Још код стварања света Творац је биљну и животињску врсту ставио у службу човека који треба да поштује своју прошлост, али да мисли и на будућност. Нико не треба да се хвали тиме што чува стару, оронулу кућу из поштовања према своме деди, већ треба да тежи да сагради нову кућу, показујући тиме да мисли на своје унуке. Познато је и у новијој историји нашег рода да су многи важни објекти међу којима и манастири измештани у реализацији животних потреба.

Важно је да се у овом случају религиозно одвоји од сујеверног. Храст не може бити црква нити светац. Храст се не може сматрати светињом. Светост припада људима јер су они освећени Духом Светим.

hrast-zapis

Ако је код храста некада била литија, она то може бити и у будућности у непосредној близини. На новоопредељеном простору требало би да буду засађени нови храстови међу које ће се поставити и заштите од пропадања, а од стабла постојећег храста начинити мала крајпуташица са крсним знаком. Новоустановљено место окупљања мештана може да буде и одмориште за путнике. На тај начин ће бити подигнут велики споменик и  храст ће много дуже живети него у постојећем виду.

Радоваће се  Земља и Небо ако овај ауто-пут да свој допринос побољшању животног стандарда и заустави даљи пад броја становништва у овом крају. Мештани Савинца и околине заједно са локалном самоуправом и ресорним министарствима треба да заштите од даљег пропадања зграду основне школе и уреде унутрашњост, историјски важног храма брвнаре у Такову.

Главни и одговорни уредник  „Телевизије Храм”

(Политика, 4. 7. 2015)

Михајло Митровић: Не сеците нам храст

Објављено је да ће ових дана бити посечен храст на Коридору 11. После дугог ћутања и замајавања народа, на препад је објављено да ће храст коначно бити посечен.

Архитекта Михајло Митровић (Фото: Политика)

Архитекта Михајло Митровић (Фото: Политика)

Ово је последњи апел и молба да се то не чини. Налогодавци овога чина, немате право на овакву врсту вандализма. То није ваш храст, то је наш храст.

Проблем је врло лако решити ако то ненадлежна политика дозволи. Врло је једноставно аутопут код храста прекинути за око 200 метара, два краја овога пресека повезати обичним путем са ограниченом брзином, и поред храста направити одмориште, претварајући тако ову спорну тачку у туристичку дестинацију забележену на свим путним картама.

Заборавили сте да вам није сметало што је за читаву деценију на врло кратком аутопуту Београд-Нови Сад било десетина озбиљних препрека: обилазница, служења једном траком, лавиринтом чуњева кроз које се годинама пролазило, а сад вам смета нешто што је национални интерес.

Имају ли грађани Србије право да једну своју народну светињу бране од лукавих политичара, необразованих путара, недоучених „стручњака“ из министарстава и Завода за заштиту природе.

Понављам, храст је наш, нас преко 90 одсто грађана. Нисте нас анкетирали, нити сте правили референдум да видите расположење свог народа. Немате апсолутно овлашћење да дозволите да неколико нецивилизованих људи то самовољно спроведе, зато молимо надлежне државне институције да спрече овај неразумни скандал.

Подсетићу вас да сам, када се спремало рушење платана испред угледне новинске куће „Политика“ 14. септембра 1968, објавио у „Политици“ сличну молбу да се заустави намеравано сечење старих платана.

mihajlo-clanak

Сутрадан, захваљујући једном часном руководиоцу, заустављено је сечење. Погледајте данас како ти моћни платани изгледају и како са такозваним београдским Бермудским троуглом, чине најлепши београдски сквер.

Може ли се данас у овом смутном времену наћи рука која ће једним потезом пера зауставити ову најављену српску срамоту?

Председник Академије архитектуре Србије

(Политика, 27. 6. 2015/ФБ Репортер, 4. 7. 2015)

Стеван Николић: Таквих храстова пуна је Србија

Поводом текста „Не сеците нам храст”, од 27. јуна

Скоро је невероватно са којим заносом и патетиком арх. Михајло Митровић планирану сечу храста на траси ауто-пута код Савинца диже на ниво националног проблема. Он директно, као универзални стручњак, оптужује неодговорне политичаре, необразоване путаре и недоучене стручњаке из министарстава и Завода за заштиту природе, који су се уротили да посеку храст, који је ,,национални интерес Србије и народна светиња”. Све то назива вандализмом, антицивилизацијским чином и неразумним скандалом, „неколико нецивилизованих људи се одлучило да то самовољно спроведе”. Зато моли надлежне државне институције да спрече овај ,,неразумни скандал и најављену српску срамоту”. И све то поткрепљује високом функцијом председника Академије архитектуре Србије.

А ево какво решење предлаже уважени архитекта: ,,Ауто-пут код храста прекинути за око 200 метара, па два крака повезати обичним путем са ограниченом брзином, па поред храста направити одмориште и туристичку дестинацију”. Другим речима, посетиоци треба да уживају у хладу моћног храста у лепо склопљеној крлетци прашине, аутомобилске буке и гасова, што би наравно убрзавало његово сушење.

hrast-savinac-2

Морам подсетити шта су чињенице и решења. Прво, нема места збуњивању народа о којем говори архитекта Митровић, а друго, нема разлога да храст, кад се већ нашао на траси, буде препрека да се ремети техничко решење ауто-пута.

Суштина стручних ставова и чињеница је следећа. Храст у Савинцу није храст запис, нити је под заштитом као природна реткост. Ни већина мештана не зна да је то стабло запис, само је о томе чуло у овој кампањи, а власник стабла је од инвеститора добио солидну накнаду за сечу.

Оцене стручњака су да је храст моћно стабло, маркантних димензија и дубоке старости, али са јасним знацима сушења и пропадања. Ако би се прихватио предлог Митровића, као и ранији, невољни предлог Веље Илића (о техничкој огради и раздвајању на две траке ауто-пута), само би се драстично убрзало његово сушење. Таквом техничком изолацијом стабла променили би се микроклиматски, педолошки и хидролошки услови подземних вода његовог разгранатог кореновог система. Тиме би се смањила влажност подлоге, а повећала површинска загађења. Моћних храстова као што је савиначки пуна је Србија, али се секу за разне потребе, посебно код изградње путева, водних акумулација и других великих објеката, као и на сектору ауто-пута од Љига до Такова, али је за неке важан само овај храст. Морају се уважавати законитости савременог техничког развоја и принципи самеравања еколошких и друштвених интересанационалног, регионалног и локалног значаја, па ето и на примеру једног стабла, за које се тако патетично залаже аутор текста Митровић.

Научни саветник, директор Републичког завода за заштиту природе (у пензији)

Стеван Николић

(Политика, 4. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-51O



Categories: Разномислије

21 replies

  1. Reblogged this on Serbia World News. rs and commented:
    Па патријарх рече да храст не треба дирати, а ти паметан…ето колико сте јединствени…а храст је вазда био светиња…јел то новотарски да није…

  2. Aко стабло има здраве делове, а сигурно има, од њих се могу направити подлоге за иконе, мањи иконостас, грађа за цркву, манастир, одмориште, скулптуру … и тако ће храст живети, као безбројна друга дрвета. Вредна дуборезна икона од његовог дрвета би могла да стоји и у неком од важнијих храмова.

    Нисмо још ни пописали сва гробљишта и кости изнад којима свакодневно ходамо по градовима у којима живимо, а око храста у дивљини се прави велико питање. Ко год је био у шумовитим планинама зна каквог и коликог дрвећа има тамо и колико се сече.
    Оставимо се патетике и подгревања јефтиних осећања. Морамо напред, даље.

  3. “Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић: Храст није светиња“

    Свако је стабло светиња!
    Старац Пајсије Светогорац прича, како људи олако одкидају гранчице са
    дрврћа које име је на путу, не размишљајући шта чине, док би Он /неку/
    поломљену гранчицу подвезивао -“имобилисао“ – док сломњени део не прирасте уз здрави део гране.
    Опет, Свети Нил Сорски говори, да ће људи у “последњим вренменима“ страдати од нељубави према дрвећу…“

    @cp6cku
    „Aко стабло има здраве делове, а сигурно има, од њих се могу направити подлоге за иконе, мањи иконостас, грађа за цркву, манастир, одмориште, скулптуру … и тако ће храст живети, као безбројна друга дрвета. Вредна дуборезна икона од његовог дрвета би могла да стоји и у неком од важнијих храмова.“
    У сличном стању се налази и храст код “Милошевог конака“, као и храст
    на “Цветном тргу“ у Београду, па зашто не бисмо и њих поисекли, а онда
    направили пар иконостаса и вагон подлога за иконе и још којекакве сувенире
    који се могу добро уновчити?!

    Драган Славнић

  4. Мени је потпуно необјашњиво, шта нам је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић желео да саопшти? Објашњење које је дао, са одговарајућим тумачењима, МОЖЕ увек, да се примени у складу са моћниковом веберовско-протестантском визијом. Тим пре је неразумљиво, је рпостоје МОГУЋА решења да храст опстане. А Славнић је навео и примере.

  5. Драган „У сличном стању се налази и храст код “Милошевог конака“, као и храст
    на “Цветном тргу“ у Београду, па зашто не бисмо и њих поисекли, а онда
    направили пар иконостаса и вагон подлога за иконе и још којекакве сувенире
    који се могу добро уновчити?!“

    Овде није реч о уновчавању нечега, већ о томе да се једно дрво које је власнику исплаћено и које није до сада служило као запис или било заштићено на било који други начин, уклони јер је препрека инфраструктурном објекту од националног значаја.
    Ако би се размишљало као што то Ви чините, онда треба да се запитамо зашто живимо у зградама и насељима с улицама које су биле виногради, шуме, ливаде, пуне малих и већих божјих створења – инсеката, змија, жаба, веверица … Зашто користимо канализацију када она одлази у реке и озбиљно их загађује, зашто возимо аутомобиле, купујемо потрошачке производе у штетној амбалажи, носимо свакодневно пластичне кесе с пијаце …
    Лако је патетисати, погледајмо себе! Не можемо вечито кочити све што је добро, при томе седећи удобно у фотељи и самим тим (трошењем струје, коришћењем канализације, потрошачким производа, асфалтираних улица, струје, нафте …) чинећи несразмерно већу штету од оне о којој причамо.

  6. @cp6cku

    Па, добро, @cp6cku, онда се запути до тог храста, понеси моторну тестеру и
    поведи проту Стојадина да помогне око сече тог храста, ради свеопштег напретка у “свијетлу будућност“!
    Све је око тог храста освећено са ко зна колико молитава док се користио као
    “ЗАПИС“, дакле, и сва околна површина око тог хрста је света и освећена!
    И не само то, не заборави да тај храст има памћење, и да ће у ропцу сопствене
    смрти, призвати све оне душе упокојених које су се у сенци његвое крошње молили Богу вапијући за њихову помоћ.
    И не заборави да ће његови вапаји бити услишени и да ће се над дрвосечама
    остварити она Господња: “ГОВОРИ ГОСПОД – ОСВЕТА ЈЕ МОЈА“.
    Е, сада, “ако имаш три чисте“, ти навали…али далеко нећеш стићи!

    Драган Славнић

  7. А, Ви, Драгане, проверите да ли је место на којем тачно живите можда гробље неких неупокојених душа, неправедно убијених, анонимно закопаних … Кад ходате центром Београда, углавном ходате преко некадашњих гробаља …
    Не бих волео да се њихови „вапаји“ услише и да онима који ту ходају и живе ишта буде.
    Јер, то је ипак веродостојније од тога да храст производи вапаје и свети се некоме … и друге будалаштине.
    Једно је чувати природу, исто тако бити религиозан и вођен љубављу према људима и околини, а сасвим друго неодговорно и доконо трућати бесмислице из фотеље за компјутером који зрачи, троши струју, произведен је од многих природних сировина, са све столицом и креветом од неког великог храста.

  8. Неки од коментатора нису схватили поенту говора проте Стојадина. Човек је говорио о сујеверју нашег народа. Конкретно у случају овог храста, он је објаснио да се не треба једном дрвету придавати светост или натприродни значај. Постадоше Срби идолопоклоници!

  9. @cp6cku
    @Гробар
    Неће баш бити тако, послушај и погледај шта говори /и не само он/ један научинк, стручњак за биљке и животиње.
    Препоручите ово и цењеном проти!

  10. Тако се могу пронаћи и „научници“ који левитирају, и верују у надземаљце, и у духове … Немам ништа против таквих, али здрава наука је нешто друго.

    И, пазите када једете купус, млади лукац или зелену салату следећи пут – то је свесно наношење бола тим биљкама/плодовима, и као такво се граничи са садизмом. И, колико ли тек окрутно убијених животиња поједете месечно?
    А, Ваше ципеле, од чега су направљене? И намештај који свакодневно користите …
    У сваком случају више верујем овом свештенику, него плитким и недоказаним будалетинама.

  11. @Гробар
    Могуће је, да сте указали на правилно тумачење речи проте Стојадина. Међутим, када се опште ствари(идолопоклонство) повежу са појединачним случајем, који има јасан карактер посебности, тешко је схватити, да се његове речи односе само на идолопоклонство. Храст, који је на дневном реду, је нешто посебно и појединачно, те је тешко из тога извући закључак, да се ради о идолопоклонству.
    @cp6cku
    Карикатурално разматрање питања која се овде постављају немају неког смисла и ништа не доприносе разматрању конкретног проблема. Питам се, како УРЕДНИШТВУ промаче:“него плитким и недоказаним будалетинама“. Лично сам за што мање избацивања бисера, кој сами за себе говоре о ономе који их је написао. Очигледна је потреба коментатора, да све оно што не могу у реалном животу НИКОМЕ да саопште, саопштавају, као АНОНИМУСИ овде и да је то својеврсна терапија, коју поздрављам.

  12. @ слободан млинаревић

    Питам се, како УРЕДНИШТВУ промаче: “него плитким и недоказаним будалетинама“.

    Није промакло него се не односи ни на ког конкретно, па се не може сматрати (директном) увредом.

  13. Чудно је како људи скоче и поведу се за новинским сензацијама, а при том не гледају шта сами свакодневно чине. У тону с једним коментатором, кад већ толико верује у моћи једног дрвета (било којег?), претпостављам да ће избегавати да се вози будућим аутопутем. И да ће седети само на пластичним столицама, и спавати у гвозденом кревету … 🙂

  14. Како Млинаревић никад не примети да добија много минуса, како га се то не дотиче ни мало? А мало прст на чело …?

    Драгане, од коментатора сте изгубили с десет разлике у односу на Србског. Каже ли Вам ти ишта?

  15. @Цоца
    О лајковању сам већ нешто писао. Укратко, то је онај крај, последњи, свих оних који немају шта да кажу и јављају се под псеудонимом. Заиста ме не дотиче! Радовало би ме, да ми објасните, како Ви тумачите лајковање? Мени, као да личи на анкете СТРАТЕЏИКА и ФАКТОРА ПЛУС. А лајковање је на тужном, једноцифреном нивоу. У том смислу, захваљујем свима коментаторима који НЕ ЛАЈКУЈУ! Ви добисте два лајка. Протумачите ми како Ви то разумете? Или два негативна лајка на мој коментар дат у 11.04.? Још упоређујете са резултатом у спорту!? Немојте спорт да ми вређате!

  16. @Цоца

    Драгане, од коментатора сте изгубили с десет разлике у односу на Србског. Каже ли Вам ти ишта?
    У неким ранијим коментарима, не знам која је тема била, рекао сам да никада
    не гласам негативно.
    За мене је то одраз сиромаштва и беде духа.
    Не коментаришем да бих икоме давао минусе, већ да упоредимо мишљења,
    “укрстимо мшљења“ – не мачеве, јер смисао писања и коментарисања је у томе
    а не у салдирању “+“ “-“ !!!

    Сувише бедно, коцкарски, кафански… звучи ово: “Драгане, од коментатора сте изгубили с десет разлике у односу на Србског. Каже ли Вам ти ишта?“
    Мени то ништа не занчи, а празној глави то много значи и још више импонује.
    Али, да то није баш тако како мисле “МИНУС“ коментатори, ево у прилогу један коменатр са недељника “Печат“ – по истој теми:

    „Писмо патријарху Иринеју

    Бранка Јовановић, суоснивач Зелене странке, упутила је писмо и Његовој светости патријарху Иринеју, подсећајући да је задатак наше Цркве да се супротстави свим гестовима уништавања онога што би требало да буде природно, културно и духовно добро нашег народа и човечанства.
    „Таквим сматрам храст у Савинцу код Горњег Милановца који је стар 600 година. Најава његове сече под лажним образложењем да то одобрава струка један је од таквих гестова којем се наша Црква и Ви на њеном челу и као духовни пастир морате супротставити. Која је то струка надлежна за дрво старо 600 година и које је постало мотив предања и легенди? Биологија или историја, антропологија, теорија уметности, богословље, поетика, филозофија? Чак и да се једна његова грана накалеми на ново дрво, овај храст је чудесно живо биће и по свим мерилима наше вере и нашег историјског искуства са уништавањем Човека, Природе не сме бити посечен. Није ли оно наш вековни садруг над којим се не сме извршити лапот?“, стоји у писму упућеном патријарху Иринеју.
    Print FriendlyОдштампај страну
    Tags: koridor 11, nataša jovanović, tradicija, zorana mihajlović, Савинац, Храст-запис

    Facebook!Facebook
    Tweet!Tweet
    Digg !Digg
    Subscribe by RSSRSS Feed

    Branka Jovanovic
    03/07/2015 u 10:58

    Postovano urednistvo PECATA,
    zelim da naglasim da sam apel Predsedniku Republike Srbije kao susonivac potpisala sa sezdest gradjana u svojstvu clana Medjunarodne mreze prirodnih naucnika i inzinjera za globalnu odgovornost, a ne kao suosnivac davno ugasene Zelene stranke sa sedistem u Beogradu. Ovo naglasavam da ne bi bilo nesporazuma sa Vasim citaocima koji bi trebalo da imaju i inofrmaciju ko je sve stao iza apela da se hrast u Savincu stavi pod zastitu Predsednika Srbije i UNESKO-a. Inace u crkvi u Savincu pociva cerka Vuka Stefanovica Karadzica Mina.

    Председник Републике Србије
    Господин Томислав Николић
    Андрићев венац 1
    11 000 Београд

    Београд
    30.06.2015.

    Апел
    Председнику Републике Србије,
    господину Томислав Николићу

    Поштовани господине Председниче,

    сматрамо намеру Министарства за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру да посече 600 година стари храст у Савинцу код Горњег Милановца злочином против нашег народа, наше земље и човечанства.
    Обраћамо се Вама као Председнику Републике Србије, чија је дужност да заступа вредности наше земље и њених грађана, да покренете све механизме да се храст, као природно и културно добро човечанства, стави под заштиту УНЕСКО-а и заштиту Ваше функције председника државе и тако спречите ово варварство, равно рушењу старих градова са листе светске баштине од стране ИДИЛ-а.

    1. Арамбашић Матовић Дубравка, економиста
    2. Арамбашић Милан, биолог
    3. Бећковић Матија, песник
    4. Божић Јасна, библиотекарка
    5. Бритвец Ратимир, филозоф
    6. Глигорић Горан, првак Београдске опере
    7. Гојковић Дринка, преводилац
    8. Драгутиновић Александар, фотограф
    9. Дасовић Невенка, судија у пензији
    10. Добрић Стефановић Љиљана, економиста
    11. Деретић Ирина, професор универзитета
    12. Живковић Мирјана, композитор, професор универзитета
    13. Живковић Срђан, инжињер
    14. Живковић Гордана, електроинжињер
    15. Ђорић Дејан, ликовни критичар
    16. Ђорић Милица, професор енглеског
    17. Влајковић Мирка, библиоекарка
    18. Јефтић Љиљана, професор енглеског
    19. Јовановић Арсеније, редитељ, писац, композитор
    20. Јовановић Бранка, члан Међунродне мреже природних научника и инжињера за глобалну одговорност
    21. Јовановић Светлана, пијаниста
    22. Јул Маја, дипл. монтажер
    23. Кузмановић Ивана, сценограф
    24. Литричин Мирјана, издавач
    25. Мандић Марија, туристички радник
    26. Мандић Предраг, инжињер
    27. Митровић Жарко, инжињер
    28. Митровић Мирослава, медицинска сестра
    29. Митровић Катарина, студент
    30. Митровић Марко, ученик
    31. Муштовић Марина, новинарка
    32. Oбрадовић Маја, сликарка
    33. Пауновић Милица, редитељ, продуцент
    34. Паунвић Светлана, пензионер
    35. Путниковић Зоран, техничар
    36. Путниковић-Радоњић Дубравка, дефектолог
    37. Путниковић Марија, студент историје уметности
    38. Радовић Љубица, сликарка
    39. Радоњић Даница, службеница у пензији
    40. Радоњић Константин, дипломирани хотелијер
    41. Ратковић Гавела Џоја, сликарка
    42. Спахић-Гарашанина Радослава, сликар
    43. Симоновић Љубодраг –Дуци, филозоф
    44. Стефановић Миливоје, економиста
    45. Стефановић Александар, правник
    46. Стефановић Небојша. Електроинжињер,
    47. Стефановић Марина, студент
    48. Стефановић Катарина, стоматолог
    49. Спахић Олга, неуролог и неуропсихијатар
    50. Стефано Дарија, економиста
    51. Стојановић Елфрида, архитекта
    52. Суботић Љиљана, историчар уметности
    53. Тешић Љиљана, стоматолог
    54. Тодоровић Мирољуб, песник
    55. Тодоровић Динка, професор физике
    56. Трајковић Дејан, студент биологије
    57. Ћургус Горана, харфисткиња
    58. Цветковић Даница, професор енглеског
    59. Цвјетићанин Aљоша, дипломирани сликар ликовних уметности
    60. Џовић Чедомир, металостругар

    Апел су подржали:

    Ернст Улрих фон Вајцзекер, копредседавајући Римског клуба, почасни доктор Београдског универзитета,

    Отфрид Хефе, руководилац Одељења за политичку
    филозофју Универзитета Тибинген, члан више комисија за етику

    Дитмар Мит, професор теологије етике и социјалне етике на Универзитету у Тибингену, Председник Савета Института ЧОВЕК, ЕТИКА, НАУКА, члан бројних комисија за етику и аутор више докумената Савета Европе“

    Драган Славнић

  17. @Не коментаришем да бих икоме давао минусе, већ да упоредимо мишљења,
    Мени то ништа не занчи, а празној глави то много значи и још више импонује.@

    Можете да дајете и плусеве! Плусеви и минусеви су начин коментарисања, кратко давање мишљења! Не ценим их ни ја много, али, ипак, на квалитетним сајтовима они су показатељ нечега. Није ваљда да нимало не цените мишљење читалаца Стања ствари? Коме се обраћате у коментарима онда?

  18. Није овде реч да ли је штета посећи један стари, вредан храст. Наравно да јесте, као и толико другог дрвећа, као што ће многа брда бити пробијена тунелима, многе ливаде остати под асфалтом, кроз многе шуме и пределе ток кретања животиња бити пресечен (аутопут плус жичане ограде с обе стране). Ово је питање као кад треба да се оперишете: имате нешто што смета, а операција сама по себи чини штету здравом ткиву. Треба направити избор, који је увек тежак када је истовремено и добар и лош.

    Тако, овде се ради о превази за мало у корист једног. Држава и Црква су се, кад већ нико није мислио на време и у потпуности избегао проблем, определили овако. Свако има права на своје мишљење, наравно, и да се бори за њега. Али, овде је прекасно за то, а мени је помало комична та наша природњачка и уметничка елита која је овако спремно скочила ради нечег о чему зна само из новина – могли су да оду до било којег градског потока или реке и да дигну глас против онога што се тамо види.

    Далеко од тога да сам за сечење вредних дрвета, рушења старих, вредних зграда, девастације земљишта и вода, али – то је саставни део савремене цивилизације и нашег начина живота.
    И, прилично ми смета површан и тупав начин брањења нечега, када само због тог начина не могу да се сагласим с основним. Хтео бих да браним нешто, али кад видим како се брани, то ме одбије и одустанем.

  19. Теоретисање јесте ТУПАВО! Није овде питање теоријско, него конкретно. Реч је о одређеном проблему и како га решити, Тупав је до бола, да се то претвара у теоријско питање. И нема ту никаква површности, јер је са разних страна подржан став, да се ХРАСТ НЕ СЕЧЕ! Ако су сви горе наведени тупави и површни, а потписали се именом и презименом и нису безначајни ликови, шта су и какви су они који заступају некакве „принципијалне“ ставове о томе ште једемо и како се облачимо? Могло би се одговорити ТУПАВИ НА КВАДРАТ!

  20. Заборавих! И ја пописујем АПЕЛ!

  21. @Цоца
    Зар није контрадикција, рећи „Не ценим их ни ја много“, а после тога „на квалитетним сајтовима они су показатељ нечега“.Чега су показатељ лајкови? Овде сам у „пакету“ са Славнићем, па да покушам одговорити и на питање односа према коментаторима и читаоцима овог сајта. Наравно, да читам и ценим ТЕКСТОВЕ И КОМЕНТАРЕ објављене на овом сајту и зато „учествујем“ на овом КВАЛИТЕТНОМ сајту. Да не ценим не бих ни „разговарао“. Наравно, да неупоредиво мање, или тачније НЕ ЦЕНИМ лајковање. Не ценим ни псеудониме, али то морам и могу да прихватим.

Оставите коментар