Војислав М. Станојчић: Британија, Србија и Европска унија

Током кампање за недавно одржане парламентарне изборе у Великој Британији Kонзервативна странка обећала је да ће расписати референдум на коме ће се грађани изјаснити да ли су за иступање из Европске уније (у којој је њихова земља од 1. јануара 1973) или за останак у њој. И сходно постојећем правилу у неким државама да се предизборна обећања и испуњавају, после убедљиве победе премијер Камерон најавио је да ће се референдум организовати пре краја 2017. године.

brexit-1

Према предложеним одредбама на њему ће моћи да се изјашњавају само они грађани који имају право гласа на изборима у Великој Британији, што се разликује од гласања за Европски парламент, када у њему могу да учествују и држављани других земаља чланица Европске уније који су на привременом раду у Уједињеном Kраљевству.

Најава Камеронове владе подстакла је – сасвим разумљиво – разна питања и недоумице, а пре свих: Шта би, заправо, Брегзит (Brexit, скраћеница за излазак Британије из Европске уније) донео земљи, односно, какве би биле његове непосредне или посредне последице.

Brexit: "Знате ли да је ЕУ коштала вашу породицу 6000 фунти прошле године?"

Brexit: „Знате ли да је ЕУ коштала вашу породицу 6000 фунти прошле године?“

Да ли би он, можда, изазвао промене набоље у енглеској економији – као што то сматрају евроскептици, или ће – као што претпостављају еврофили – Брегзит сваког пореског обвезника у Уједињеном Краљевству коштати око 3.500 фунти?

Противници Европске уније сматрају да ће – ако се Британија издвоји из ЕУ – бити заустављено досељавање из других земаља чланица (према статистикама, само из Пољске их је око 800.000), што ће донети милијарде фунти уштеде пореским обвезницима и ослободити земљу економског терета.

Присталице ЕУ, с друге стране, прибојавају се да би раскид са Бриселом довео до великих потреса у привреди земље и да би стотине и стотине хиљада људи остало без посла. У сваком случају, енглеска економија би доживела велике промене, чије последице није лако предвидети.

Енглези, пословично опрезни и прорачунати у свему што раде, нису се зауставили на „одокативном” размишљању и закључивању, него су се потрудили и да предвиде могуће последице „развода” Велике Британије и ЕУ. Израчунали су да би, ако Велика Британија напусти ЕУ а не успе да склопи повољне уговоре са ЕУ и другим земљама или се врати у протекционизам, њен бруто национални доходак 2030. године могао да буде мањи за 2,2 одсто. С друге стране, ако би успела у својим настојањима и склопила повољне уговоре, њен бруто национални доходак могао би 2030. да буде за 1,6 одсто већи.

Како Србија није Уједињено Краљевство (у коме се после 42 године европског „радног стажа” расправља о напуштању ЕУ) – а ни Срби нису Енглези – тако је код нас сасвим различит начин размишљања и однос према Европској унији, уопште.

Пре свега, Србија не само да није чланица те организације европских држава, већ је веома неизвесно – иако нас наши политичари у то непрекидно уверавају – да ли ће икада и постати. Ипак, грађани Србије, непрекидно слушају причу о Земљи Дембелији из које ће им стизати мед и млеко а печене шеве директно улетати у уста.

Grexit, Brexit, Frexit (Карикатура: KAK)

Grexit, Brexit, Frexit: Франсоа Оланд, Ангела Меркел и Марин ле Пен (Карикатура: KAK)

Причање ове бајке није од јуче. Почело је још у време претходних влада. Најпре су грађани слушали како „Европа нема алтернативу” и да је „Србија одувек у Европи”. После тога су празним речима „И Косово и Европа” уверавани да се Србија неће одрећи 15% своје територије. Затим је објашњавано како „не одустајемо од европског пута али самопроглашену државу Косово никада нећемо признати”. У последње време и ова је мантра нешто измењена, Косово се све ређе помиње, само је Србија „одлучна да испуни све своје обавезе (знане и незнане) на путу у Брисел, за који има снажну подршку најмоћнијих земаља Европе и света“ (и, неким случајем, њених највећих „усрећитеља” у исто време).

Откако су почеле психолошке припреме (боље рећи, испирање мозга и хипнотисање) грађана Србије за приступање Европској унији, о тој организацији се говорило као да се подразумева да је у њој све сјајно и без трзавица, а и као да она сама с нестрпљењем очекује да јој се наша земља придружи. Озбиљних анализа никада није било. Није се могло ни чути ни прочитати која су права Србије, а које обавезе мора да прихвати као чланица ЕУ. Шта земља добија (или можда и губи?), које су промене не само могуће већ и неминовне у економији, и другим областима, самосталности државе (однос чланица ЕУ према Русији, приклањање интересима и захтевима САД), стандарду грађана…

Истраживање ЦеСИД-а из јуна 2015. (Извор: Мондо)

Истраживање ЦеСИД-а из јуна 2015. (Извор: Мондо)

Уместо свега тога нашу јавност упорно засипају празним причама о Европској унији за коју нема и не може бити никаквих недоумица и колебања.

Разуме се, пошто је створена таква атмосфера, Србија не може да стекне објективну слику о ЕУ, а о неким прорачунима налик на оне које добијају грађани Уједињеног Краљевства, природно, може само да сања.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-51U



Categories: Судбина као политика

Tags: , , ,

Оставите коментар